Pra­vo­su­đe je kar­ci­nom ko­ji je za­ra­zio hr­vat­sko druš­tvo

Ni­je slu­čaj­no da Ma­mić, či­ji igra­či mi­je­nja­ju is­kaz na su­du, ur­li­če “Ne mo­že nam nit­ko ni­šta, ja­či smo od sud­bi­ne”. To je him­na po­li­tič­ke i druš­tve­ne eli­te

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še: TO­MIS­LAV KLAUŠKI

Svi oni ko­ji su ogor­če­ni os­lo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom To­mis­la­vu Hor­va­tin­či­ću i nje­gu­ju ve­li­ka oče­ki­va­nja od uhi­će­nja upra­ve Agro­ko­ra na če­lu s Ivi­com To­do­ri­ćem, oči­to ni­su do­volj­no obra­ća­li paž­nju na ono što se po­če­lo do­ga­đa­ti još po­lo­vi­com de­ve­de­se­tih go­di­na. A do­ga­đa­la se čis­t­ka pra­vo­su­đa kako bi se pri­pre­mio te­ren za no­ve uvje­te, no­vu vlast, no­vi re­žim. I za no­vu eli­tu. Hr­vat­ska vlast na če­lu s Fra­njom Tuđ­ma­nom ta­da je za­po­če­la, a go­di­na­ma kas­ni­je usa­vr­ša­va­la, pri­la­god­bu pra­vo­su­đa i su­do­va ono­me što se pa­ra­lel­no odvi­ja­lo u ok­vi­ru no­ve dr­ža­ve. Tu­ži­te­lji i su­do­vi pri­pre­ma­li su se za pre­tvor­bu i pri­va­ti­za­ci­ju, za kri­mi­nal i gra­bež, za rat­ne zlo­či­ne, za sa­mo­vo­lju no­ve eli­te... Na­kon so­ci­ja­lis­tič­kih ka­dro­va nas­li­je­đe­nih iz biv­šeg re­ži­ma, mjes­ta su se uglav­nom po­pu­nja­va­la lju­di­ma ko­ji su bi­li u pr­vom re­du oda­ni HDZ-u i no­voj hr­vat­skoj vlas­ti. I ako ni­su bi­li kva­li­tet­ni, tre­ba­li su bi­ti lo­jal­ni. A što su bi­li ne­iskus­ni­ji, to su bi­li ne­sa­mos­tal­ni­ji i zas­tra­še­ni­ji. Ne­ki i pot­kup­lji­vi­ji. Fra­njo Tuđ­man po­ru­či­vao je da su­do­vi mo­ra­ju sli­je­di­ti dr­žav­nu po­li­ti­ku, Ivić Pa­ša­lić bri­nuo je o ka­dro­vi­ra­nju po su­do­vi­ma, Vla­di­mir Šeks je pi­sao za­ko­ne i obli­ko­vao pra­vo­su­đe, a vla­da­ju­ća stran­ka kon­tro­li­ra­la je tu­ži­telj­stvo. Što je ta­da bi­lo po­sa­đe­no, kas­ni­je se te­ško mo­glo is­pra­vi­ti. I sa­da ima­mo ovo što ima­mo. Hor­va­tin­čić ni­je kriv za uboj­stvo dvo­je Ta­li­ja­na, bi­lo zbog sut­ki­nje ili DORH-a. Ivo Sa­na­der još če­ka Hr­vat­sko druš­tvo ne­ma šan­se. Us­tav i za­ko­ni ne­ma­ju šan­se. Je­di­nu šan­su ima oda­bra­na eli­ta pra­vo­moć­nu pre­su­du, opet se su­di Bra­ni­mi­ru Gla­va­šu, još se ni­su osu­di­li Bo­ži­dar Kal­me­ta ni Na­dan Vi­do­še­vić, a na tre­ćem su­đe­nju os­lo­bo­đen je i Sreć­ko Fe­ren­čak, slu­čaj­no na­kon što je HNS ušao u ko­ali­ci­ju s HDZom. I ni­je slu­čaj­no da Zdrav­ko Ma­mić, či­ji igra­či mi­je­nja­ju is­kaz na su­du, upor­no ur­li­če “Ne mo­že nam nit­ko ni­šta, ja­či smo od sud­bi­ne”. To je pos­ta­la him­na po­li­tič­ke i druš­tve­ne eli­te.Sa­da se tak­vo pra­vo­su­đe hva­ta Ivi­ce To­do­ri­ća. I to opet pod pa­tro­na­tom po­li­ti­ke. Dva­de­set go­di­na ins­ti­tu­ci­je su šti­ti­le ili šte­dje­le gaz­du Hr­vat­ske, a sa­da se ins­ti­tu­ci­je okre­ću pro­tiv gaz­de ko­ji je iz­gu­bio po­li­tič­ko po­kro­vi­telj­stvo. Ko­li­ke su šan­se da do­bi­je­mo pre­su­du, na­ro­či­to po­šte­nu? Prije de­se­tak da­na HDZ je pro­gu­rao na Us­tav­ni sud dvo­je su­da­ca ko­ji su su­dje­lo­va­li u ru­še­nju pre­su­de Ivi Sa­na­de­ru, de­ro­gi­ra­ju­ći us­tav­nu odred­bu o ne­zas­ta­ri­je­va­nju pre­tvor­be­nog kri­mi­na­la i rat­nog pro­fi­ter­stva. Jed­no­ga li­je­pog da­na do njih bi mo­gla do­ći i pre­su­da pro­tiv Ivi­ce To­do­ri­ća. I što će­mo on­da? Pra­vo­su­đe je kar­ci­nom ko­ji je, po re­cep­tu vla­da­ju­će po­li­ti­ke, za­ra­zio či­ta­vo hr­vat­sko druš­tvo. Nji­me se po­kri­vao pre­tvor­be­ni kri­mi­nal i taj­kun­ska pri­va­ti­za­ci­ja, po­kri­va­li su se rat­ni zlo­či­ni, a po­kri­va­ju se i ne­dje­la druš­tve­ne kre­me, od Ma­mi­ća do Hor­va­tin­či­ća i da­lje. Obič­ni lju­di tu ne­ma­ju šan­se. Hr­vat­sko druš­tvo ne­ma šan­se. Us­tav i za­ko­ni ne­ma­ju šan­se. Je­di­nu šan­su ima oda­bra­na eli­ta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.