ONE SU PREGAŽENE, A DA TO­GA NI­SU SVJESNE

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Ma­ri­na Pej­no­vić u ulo­zi re­da­te­lji­ce te Mia Bi­on­dić, Iva­na Kriz­ma­nić i Na­ta­ša Ko­peč kao tri ma­es­tral­ne glu­mi­ce pos­ta­vi­le su no­vi ul­ti­ma­tum za­gre­bač­koj ka­za­liš­noj sce­ni i već sad opas­no kon­ku­ri­ra­ju ne­dav­noj ITD-ovoj us­pješ­ni­ci “Ma­gic eve­ning”, za ko­ju je i Na­ta­ša Ko­peč bi­la no­mi­ni­ra­na za Na­gra­du hr­vat­sko­ga glu­mi­šta. U stis­nu­tom pros­to­ru jed­ne od ITD-ovih sku­tre­nih i za­ba­če­nih dvo­ra­ni­ca zbi­lo se pra­vo ma­lo te­atar­sko ču­do. Rekli bi­smo na­iz­gled če­ka­oni­ca u ko­joj tri že­ne (25, 35 i 45 go­di­na) če­ka­ju ne­što. Sva­ka ima svo­ju pri­ču, sva­ka ima svoj ži­vot ko­ji se či­ni kao da ih je pre­ga­zio na ne­koj di­oni­ci pu­ta, ali one to­ga ni­su svjesne. I sad su se odjed­nom naš­le su­oče­ne sa svim svo­jim iz­bo­ri­ma, proš­lim in­tim­nim oda­bi­ri­ma i od­lu­ka­ma ko­je mo­gu bi­ti kri­ve, ali i ne mo­ra­ju, te ko­je se Mia Bi­on­dić, Iva­na Kriz­ma­nić i Na­ta­ša Ko­peč iz­li­je­va­ju iz njih u lo­go­re­jič­nim pro­va­la­ma stras­ti. Mia Bi­on­dić za­ce­men­ti­ra­la je ulo­gu 25-go­diš­nja­ki­nje ko­ja “vi­di dru­ge lju­de”, “ču­je ne­ku dru­gu se­be unu­tra” i nje­gu­je ne­ki svoj vrt ko­ji mo­ra bi­ti me­ta­fo­ra za ne­ki nje­zin ap­s­trak­t­ni od­nos pre­ma svi­je­tu ko­ji je okru­žu­je. Iva­na Kriz­ma­nić sa­tr­ta je 45-go­diš­nja­ki­nja či­ja pe­de­ru­ša, ofu­ca­na tre­nir­ka i te­ni­si­ce iz ne­kih proš­lih vre­me­na oda­ju pot­pu­no kri­vi do­jam o že­ni či­je ži­vot­no is­kus­tvo ne mo­že bi­ti mjer­lji­vo pre­ma vanj­šti­ni. Na­ta­ša Ko­peč kao mla­da i us­pješ­na ka­ri­je­ris­ti­ca ko­ja je u ure­du “dru­got­na”, jer za sa­ta­raš kupuje pa­pri­ke, a ne uz­ga­ja vlas­ti­te iz kojih nas­ta­je do­ma­ći aj­var, te ko­ja u svo­joj tor­bi no­si di­plo­mu, osim svo­je gla­ve, kao pod­sjet­nik na sve os­tva­re­no. Je­su li njih tri ses­tre či­ja čež­nja za os­tva­re­njem na­di­la­zi nji­ho­ve re­al­nos­ti? Ili pri­ja­te­lji­ce ko­ji­ma je za­jed­nič­ki bio onaj je­dan fra­jer Go­ran oko ko­je­ga lo­me kop­lja je­du­ći Čo­ko­li­no na pik­ni­ku? Ili su njih tri mo­žda struk­tu­ra lič­nos­ti ar­he­tip­ske že­ne ko­ja se ne da sves­ti pod mu­ški na­ziv­nik? “Kad tad” hu­mo­ris­tič­no je na­ba­ci­va­nje pro­ble­mi­ma i pi­ta­nji­ma bez ikak­ve naz­na­ke da bi se u ble­be­ta­nju ovih tri­ju že­na mo­gao na­ći uz­rok nji­ho­vih po­zi­ci­ja i ulo­ga. Ujed­no je to i čez­nut­lji­vo, i bol­no, i sa­nji­vo, i do­tra­ja­lo ru­ko­va­nje vlas­ti­tim iden­ti­te­tom, ko­ji u ovoj ka­za­liš­noj for­mi i u ovom jed­nos­tav­nom, a opet upe­čat­lji­vom scen­skom obli­ku po­zi­va gle­da­te­lja na raz­bi­ja­nje vlas­ti­tih ilu­zi­ja o ono­me što mu je do­is­ta važ­no u ži­vo­tu. Ovo je ne­ka vr­sta ode žen­sko­mu i žen­skos­ti, bez ikak­ve pa­te­ti­ke i bez ikak­vog pod­me­ta­nja pr­vo­lop­ta­ških in­si­nu­aci­ja da je že­na­ma bi­tan it­ko dru­gi osim njih sa­mih. Ovo je oda bi­olo­gi­ji, po­seb­no maj­ka­ma u zad­njim mi­nu­ta­ma pred­sta­ve, ko­je su za­pe­ča­ti­le ovaj ma­li ka­za­liš­ni žen­ski svi­jet.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.