MMF još neo­z­bi­ljan pre­ma kri­zi euro­zo­ne

Ras­pad MMF mo­ra od­luč­no za­tra­ži­ti op­sež­no i iz­ve­di­vo rje­še­nje europske duž­nič­ke kri­ze, što bi zna­či­lo da tre­ba do­ći do dje­lo­mič­na ras­pa­da euro­zo­ne ili ko­rje­ni­tih us­tav­nih re­for­mi Gost ko­men­ta­tor

Poslovni Dnevnik - - Komentari -

Dska. Oči­to su ula­ga­či tre­ba­li shva­ti­ti da su u prak­tič­ne svr­he špa­njol­ski i nje­mač­ki dug tre­ba­li sma­tra­ti jed­na­kim – sta­ra je to ne­umje­re­nost Eu­ro­pe. Sje­ćam se da sam sar­kas­tič­no po­mis­lio: “Eh, sad MMF mis­li da su glav­ne čla­ni­ce euro­zo­ne uš­le u duž­nič­ki ri­zik.”

Poz­na­ta mi je prak­sa ja­ča­nja po­vje­re­nja ula­ga­ča i uz­dr­ma­va­nja us­pa­va­nih tvo­ra­ca gos­po­dar­ske po­li­ti­ke. No jed­no je bi­ti opre­zan usred kri­ze, a po­sve dru­go ši­ri­ti be­smis­li­ce. Jed­nos­tav­no re­če­no, Eu­ro­pa i SAD u svo­jim ru­ka­ma dr­že glav­ni­nu mo­ći ok se kri­za euro­zo­ne sve vi­še pro­dub­lju­je, Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond (MMF) ko­nač­no će, či­ni se, priz­na­ti da tre­ba re­vi­di­ra­ti svoj pris­tup. No­va čel­ni­ca Chris­ti­ne La­gar­de ne­dav­no je po­zva­la na pri­sil­nu re­ka­pi­ta­li­za­ci­ju europ­sko­ga ban­kov­nog sus­ta­va u ban­kro­tu, i to je do­bar po­če­tak. Bur­na re­ak­ci­ja europ­skih duž­nos­ni­ka, ko­ji tvr­de da su ban­ke u re­du i da im sa­mo tre­ba pot­po­ra u pos­ti­za­nju lik­vid­nos­ti, tre­ba­la bi do­dat­no po­tak­nu­ti Fond da Eu­ro­pi pro­miš­lje­ni­je pris­tu­pi.

Ja­ča­nje po­vje­re­nja ula­ga­ča

Na­ime, Fond je do­sad uli­zi­vač­ki po­dr­ža­vao sva­ku no­vu eu­rop­sku ini­ci­ja­ti­vu za spas pre­za­du­že­ne gra­ni­ce euro­zo­ne, odo­briv­ši po­moć Grč­koj, Por­tu­ga­lu i Ir­skoj u vri­jed­nos­ti od 100 mi­li­jar­di do­la­ra. Na­ža­lost, MMF ti­me ne ri­ski­ra sa­mo no­vac svo­jih čla­ni­ca, već i vlas­ti­tu vje­ro­dos­toj­nost kao ins­ti­tu­ci­je.

Pri­je sa­mo go­di­nu da­na na go­diš­njem sas­tan­ku MMF-a u Wa­shin­g­to­nu vi­ši su se duž­nos­ni­ci oko­lo ja­da­li da je pa­ni­ka u ve­zi s duž­nič­kom kri­zom u Eu­ro­pi pre­na­pu­ha­na. Slu­že­ći se slat­ko­rje­či­vim pre­zen­ta­ci­ja­ma u PowerPo­in­tu, nas­lov­lje­ni­ma “Duž­nič­ka kri­za na­pred­nih gos­po­dar­sta­va: ne­po­treb­na, ne­že­lje­na i ne­iz­gled­na”, Fond je ula­ga­če nas­to­jao uvje­ri­ti da je dug euro­zo­ne čvrst kao sti­je­na. Čak i u Grč­koj, tvr­dio je MMF, di­na­mi­ka du­ga ni­je oz­bi­ljan pro­blem zbog oče­ki­va­nog ras­ta i re­for­ma.

Nas­tra­nu oči­ta manj­ka­vost lo­gi­ke Fon­da, to jest či­nje­ni­ce da se dr­ža­ve po­put Grč­ke i Por­tu­ga­la su­oča­va­ju s po­li­tič­kim i iz­ved­be­nim ri­zi­ci­ma ko­ji su znat­no bli­ži oni­ma na no­vim tr­ži­šti­ma ne­go stvar­no na­pred­nim dr­ža­va­ma kao što su Nje­mač­ka i SAD. Ka­ko se si­tu­aci­ja po­gor­ša­va­la, po­mis­li­li bis­te da će MMF svo­ja uvje­re­nja pri­la­go­di­ti tr­ži­štu i uoz­bi­lji­ti se, no na sas­tan­ku u trav­nju 2011. go­di­ne je­dan je vi­ši duž­nos­nik iz­ja­vio da Fond kriz­nu Špa­njol­sku sma­tra ključ­nom zem­ljom euro­zo­ne kak­va je i Nje­mač­ka, a ne rub­nom zem­ljom kao što su Grč­ka, Por­tu­gal i Ir-

KENNETH ROGOFF pro­fe­sor je eko­no­mi­je i jav­ne po­li­ti­ke na Sve­uči­li­štu Har­vard i biv­ši glav­ni eko­no­mist MMF-a

MMF-a i nji­ho­vi gla­so­vi prev­la­da­va­ju. Eu­rop­ski vo­đe od Fon­da že­le la­ke kre­di­te i snaž­nu re­to­rič­ku pot­po­ru, no Eu­ro­pi is­tin­ski tre­ba is­kre­na pro­cje­na i stro­ga ro­di­telj­ska skrb ko­ju je fond do­sad nu­dio svo­jim po­li­tič­ki ma­nje utje­caj­nim ko­ris­ni­ci­ma. Sli­je­pa pje­ga MMF-a u od­no­su s Eu­ro­pom nas­ta­la je i zbog men­ta­li­te­ta ko­ji di­je­li “nas” i “njih”, na ko­jem se te­me­lji i is­tra­ži­va­nje vo­de­ćih inves­ti­cij­skih ku­ća s Wall Stre­eta. Ana­li­ti­ča­ri ko­ji či­tav ži­vot ži­ve od na­pred­nih gos­po­dar­sta­va na­vik­nu­li su se na to da mo­gu pre­dvi­dje­ti po­vo­ljan ra­zvoj si­tu­aci­je za­to što su dva­de­se­tak go­di­na pri­je kri­ze stva­ri iš­le sjaj­no. Za­to valj­da mno­gi mis­le da nas brz opo­ra­vak če­ka iza ugla, me­đu­tim fi­nan­cij­ska nas je kri­za tre­ba­la pod­sje­ti­ti na to da na­pred­na gos­po­dar­stva i no­va tr­ži­šta ne di­je­li tan­ka cr­ve­na li­ni­ja.

Po­li­tič­ka pa­ra­li­za

Ne­dav­no se Ben Ber­nan­ke uvjer­lji­vo po­ža­lio da je po­li­tič­ka pa­ra­li­za glav­na prepreka opo­rav­ku, no ana­li­ti­ča­ri na­vik­nu­ti na mla­da tr­ži­šta shva­ća­ju da je tak­vu pa­ra­li­zu na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze vr­lo te­ško iz­bje­ći. Ana­li­ti­ča­ri mla­dih tr­ži­šta pre­čes­to su do­ži­vje­li da će se sve što se mo­že uči­ni­ti po­greš­no ta­ko i odi­gra­ti. MMF-u u pro­cje­ni duž­nič­ke di­na­mi­ke euro­zo­ne tre­ba tak­va vr­sta skep­se.

Svat­ko tko je pom­no raz­mo­trio slo­že­ne mo­guć­nos­ti ko­je se Eu­ro­pi nu­de za iz­vla­če­nje iz duž­nič­ke ne­vo­lje tre­bao bi ima­ti na umu da će po­li­tič­ka ogra­ni­če­nja bi­ti ve­li­ka prepreka. Eu­ro­pi Fond ni­je na­pra­vio us­lu­gu ti­me što ni­je us­tra­jao na re­al­ni­jem rje­še­nju, uklju­ču­ju­ći dra­ma­tič­na ot­pi­si­va­nja du­go­va za rub­ni dio euro­zo­ne i pre­mje­šta­nje obvez­ni­ca te­melj­nih čla­ni­ca. Bu­du­ći da je fond priz­nao da su mno­ge europske ban­ke u kri­zi ka­pi­ta­la, tre­bao bi od­luč­no za­tra­ži­ti op­sež­no i iz­ve­di­vo rje­še­nje europske duž­nič­ke kri­ze, što bi zna­či­lo da tre­ba do­ći do dje­lo­mič­na ras­pa­da euro­zo­ne ili ko­rje­ni­tih us­tav­nih re­for­mi. Bu­duć­nost Eu­ro­pe i MMF-a ovi­si o to­me.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.