No­va ge­ne­ra­ci­ja lo­va­ca na mi­kro­be

Poslovni Dnevnik - - Mediji&marketing -

Pa­ci­jent je bio tri­de­set­de­ve­to - go­diš­nji mu­ška­rac ko­ji je ivio u ru­ral­nom po­dru ju u bli­zi­ni Ho­us­to­na u Te asu. Va­rio je i u jed­nom tre­nut­ku vi­še ni­je mo­gao di­sa­ti; is­kaš­ljao je krv i po eo po­vra ati. U hit­noj su us­t­vr­di­li da mu je tlak opas­no ni­zak i da mu sr­ce ubr­za­no ku­ca. Li­je ni­ci su mu in­tra­ve­noz­no da­li an­ti­bi­otik i hit­no ga pre­vez­li u Me­to­dis­ti ku bol­ni­cu u Ho­us­to­nu. Uve er 4. lip­nja prim­ljen je u bol­ni­cu; umro je dva i pol da­na kas­ni­je. Na­kon ob­duk­ci­je po­sum­nja lo se u be­dre­ni­cu, od ko­je su 2001. go­di­ne stra­ho­va­le Sje­di­nje­ne Ame­ri ke Dr ave. “Zna­li smo da taj slu aj mo­ra­mo što pri­je ri­je­ši­ti”, pri­sje a se Ja­mes Mu­sser, vo­di­telj odje­la pa­to­lo­gi­je i ge­no­mi ke me­di­ci­ne pri Sveu iliš­noj me­to­dis­ti koj bol­ni­ci u Ho­us­to­nu. “Po­kre­nu­li smo pos­tu­pak sek­ven­ci­ra­nja ge­no­ma.” Sek­ven­ci­ra­nje pr­vog bak­te­rij­skog ge­no­ma za­po elo je 199 . go­di­ne i tra­ja lo 13 mje­se­ci, a da­nas se is­ti pos­tu­pak pro­vo­di u tek ne­ko­li­ko da­na. I tro­šak sek­ven­ci­ra­nja opao je s pre­ko mi­li­jun do­la­ra na 1000 do­la­ra po ge­no­mu. Br­zim sek­ven­ci­ra­njem ge­no­ma znans­tve­ni­ci mo­gu stvor it i svo­je­vr­s­nu ka rtu kre­ta nja uzo­ra­ka bo­les­ti, pro­ves­ti mje­re pre­dos­tro nos­ti pro­tiv bo­les­ti u za et­ku, kao što su gri­pa, bo­les­ti ko­je se pre­no­se hra­nom i SARS, te tes­ti­ra­ti bak­te­ri­je ot­por­ne na an­ti­bi­oti­ke.

Mu­sser i nje­go­vi ko­le­ge doz­na­li su da se ne ra­di o bak­te­ri­ji an­tra ksa, ve o srod­noj bak­te­ri­ji, Ba­cil­lus ce­re­us. Te su bak­te­ri­je ima­le is­te tok­sin­ske ge­ne kao i an­traks, ali su sadr ava­le tek je­dan od eti­ri vi­ru­sa ko­je sadr e bak­te­ri­je an­tra ksa i ko­ji ja aju nji­ho­vu tok­si nost. Te se bak­te­ri­je obi no na­la­ze u zem­lji i naj eš e ni­su opas­ne. Za­što se on­da ovaj mu­ška­rac ta­ko raz­bo­lio? Pre­ma Mu­sse­ro­vim ri­je ima, va­ri­oci su nad­pro­sje no sklo­ni in­fek­ci­ja­ma diš­nih pu­te­va, naj­vje­ro­jat­ni­je za­to što im plu a na­dra uju si uš­ne es­ti­ce me­ta­la. Mat­t­he al­dor s Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Sveu ili­šta Har­vard, ka e da no­va teh­no­lo­gi­ja sek­ven­ci­ra­nja ge­no­ma “iz te­me­lja mi­je­nja sve ra zi­ne mi­kro­bi­olo­gi­je”. Ri­je­ši­li su i taj­nu po­ja­ve ko­le­re na Ha­iti­ju, ko­ja je tu oto nu dr avu na­kon lanj­skog po­tre­sa po­go­di­la na­kon vi­še od sto go­di­na. Sek­ven­ci­ra­njem je, na­ime, do­ka­za­no da je hai an­ski soj ko­le­re druk iji od bak­te­ri­je ko­le­re u La­tin­skoj Ame­ri­ci te is­to­vje­tan onoj ju no­azij­skoj. Mno­gi su vo­lon­te­ri na Ha­iti doš­li iz ju ne Azi­je, gdje je ko­le­ra en­dem­ska bo­lest. “Jed­no ili dvo­je Azi­ja­ca ko­le­ru je naj­vje­ro­jat­ni­je do­ni­je­lo na Ha­iti”, ka e al­dor.

Eric Sc­hadt, vo­di­telj od­sje­ka za ge­ne­ti­ku na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu Mo­unt Si­nai pri Sveu ili­štu u Ne or­ku i vo­di­telj znans­tve­nih is­tra iva­nja u tvrt­ki Pa­ci­fic Bi­os­ci­en­ces, na­mje­ra­va na ini­ti prog­nos­ti ke kar­te za kre­ta nje bo­les­ti. Ne­ko­li­ko je mje­se­ci tvrt­ka Pa­ci­fic Bi­os­ci­en­ces ana­li­zi­ra­la ge­no­me mi­kro­ba na po­vr­ši­na­ma kao što su rad­ni sto­lo­vi i za­hod­ske da­ske. Kad je kre­nu­la se­zo - na gri­pe, na tim se po­vr­ši­na­ma skup­lja lo sve vi­še do­mi­nant­nih so­je­va gri­pe, sve do vr­hun­ca se­zo­ne, kad se vi­rus gri­pe na­šao na sva­koj po­vr­ši­ni. Uzeo je uzor­ke i u svo­jem do­mu i za­pre­pas­tio se kad je ot­krio da na ru ki hlad­nja ka ima mi­kro­be ko­ji pa­ra­zi­ti­ra­ju na pe­ra­di i svi­nje­ti­ni. Raz­log to­me jest, ka­ko je kas­ni­je shva­tio, to što lju­di iz­va­de me­so iz hlad­nja­ka, na­pra­ve sen­dvi i po­tom neo­pra­nim ru­ka­ma vra­te me­so u fri ider. Da­vid Rel­man, pro­fe­sor me­di­ci­ne, mi­kro­bi­olo­gi­je i imu­no­lo­gi­je na Sveu ili­štu Stan­ford u Ka­li­for­ni­ji, ba­vi se ve­li­kim bro­jem mi­kro­ba ko­ji ive na ili u ljud­skom ti­je­lu. U ljud­skom ti­je­lu, ka e Rel­man, ima znat­no vi­še bak­te­rij­skih ge­na ne­go ljud­skih ge­na, no ako su te go­le­me za­jed­ni­ce mi­kro­ba to­li­ko bitne za zdrav­lje ka­ko znans­tve­ni­ci tvr­de, što se do­ga a kad lju­di pi­ju an­ti­bi­oti­ke? Pu­tem br­zog sek­ven­ci­ra­nja ge­no­ma svih mi­kro­ba u uzor­ci­ma sto­li­ce Rel­man je ot­krio da se mi­kro­bi vra aju, ali da za­jed­ni­ca mi­kro­ba ni­je jed­na­ka kao što je bi­la jer su je an­ti­bi­oti­ci po­re­me­ti­li. Ako oso­ba is­ti an­ti­bi­otik po­pi­je i dru­gi put, naj­kas­ni­je šest mje­se­ci na­kon pr­ve do­ze, mi­kro­bi­ma tre­ba znat­no vi­še vre­me­na da se vra­te, a nji­ho­va je za­jed­ni­ca još nes­ta­bil­ni­ja. “Sve se do­ga a uz odre enu ci­je­nu”, ka e. “Pro­blem je u pro­na­la­sku pra­ve rav­no­te e. S ob­zi­rom na to da smo li­je ni­ci, ni­smo se pi­ta li ko­li­ku e ci­je­nu pla­ti­ti zdrav­lje na­ših mi­krob­nih eko­sus­ta­va.”

Ura­gan Ire­ne, ko­ji je kra­jem ko­lo­vo­za ha­rao uz is­to nu oba­lu Sje­di­nje­nih Ame­ri kih dr ava, znans­tve­ni­ci­ma ko­ji se ba­ve ura­ga ni­ma pri re­dio je po­pril i ne ne­ugod­nos­ti. Mo­ra l i su, na ime, priz­na­ti da mo­gu pro - ci­je­ni­ti ko­jom e se pu­ta njom ura­gan kre­ta­ti, no da ne mo­gu pre­ciz­no pre­dvi­dje­ti ko­je e bi­ti ja ine. Du nos­ni­ci Dr av­nog cen­tra za ura­ga­ne ta­ko su to - no pre­dvi­dje­li da e Ire­ne po­go­di­ti Sje­ver­nu Ka­ro­li­nu i oba­lu, no po­greš­no su pret­pos­ta­vi­li da e na­kon što pro e Ba­ha­me još oja ati. “Što se pro­cje­ne ja ine ti e, ni­smo ni­ma­lo na­pre­do­va­li”, ka e Frank Mar­ks, rav­na­telj ure­da Dr av­ne upra­ve za ocea no­gra f iju i at mo­sfer­ske pr i l i ke u Mia mi­ju . Da bi ste mo­gli pre­dvi­dje­ti ja inu olu­je, va no je zna­ti de­ta­lje o nje­zi­noj struk­tu­ri, to jest unu­tar­njoj or­ga­ni­za­ci­ji i kre­ta­nju ko­je utje e na ja anje i slab­lje­nje ener­gi­je, te pr imje­nu po­da­ta ka u pre - ci znom ra una l nom mo­de­lu. Znans­tve­ni­ci es­to pre­ci­je­ne ja inu uragana, što es­to do­vo­di do pre­tje­ra­ne pri­prem­lje­nos­ti, kao što je bio slu aj i s ura­ga­nom Ire­ne, me utim po­ne­kad je i pod­ci­je­ne, kao što se do­go­di­lo s ura­ga nom Char­leyem 20 04. go­di­ne.

Mar­k­sov ured ve tri go­di­ne ra­di na pro­gra mu po­bolj­ša nja to nos­ti prog­no­zi­ra nja ko­ji e tra­ja­ti de­set go­di­na. Naj­vid­lji­vi­ji dio pro­gra­ma elis­no­mlaz­ni su zra­ko­plo­vi ti­pa P-3, oprem­lje­ni Dop­pler ra­dar­skim sus­ta­vi­ma ko­ji struk­tu­ru olu­je ma­pi­ra­ju u tri di­men­zi­je, no ve ina se tru­da ula e u iz­grad­nju i po­bolj­ša­nje broj anih mo­de­la za si­mu­la­ci­ju olu­ja i sas­tav­lja­nje ra unal­nog sus­ta­va ko­ji podr ava te mo­de­le. Is­tra iva nje je ve uro­di­lo plo­dom i do­ve­lo do prog­no­za ja ine ko­je, ia ko još ne os­tva­ru­ju elje­nu to nost, pre­ciz­ni­je pre­dvi aju kraj­nji ishod. Po­da­ci se ne pri­kup­lja­ju sa­mo zra nim Dop­pler ra­da­rom, ve i spu­šta­njem son­di, ko­je pre­no­se po­dat­ke o tem­pe­ra­tu­ri, tla­ku, vla nos­ti i br­zi­ni vje­tra te mje­re­njem tem­pe­ra­tu­re mo­ra i kre­ta nja stru­ja. Upra­va je u olu­je sla la i bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce oprem­lje­ne sen­zo­ri­ma, no ra­dar­ska mje­re­nja vje­ro­jat­no su naj­ko­ris­ni­ja jer olu­ju mo­gu sni­mi­ti od vr­ha do dna. Son­de ko­je se spu­šta­ju u olu­ju pre­no­se po­dat­ke sa­mo s odre enih to aka, a ra­da­ri bi­lje e tro­di­men­zi­ona lnu struk­tu­ru olu­je.

Mar­ks ni­je si­gu­ra n kad e po­kus­ne prog­no­ze bit i mje­ro - dav­ne, no, ka e, “na­ši e po­da­ci sva ke go­di­ne bi­ti sve bo­lji”. “Ura­ga­ne ne mo emo spri­je iti”, ka e, “ve se sa mo mo e - mo na­da­ti da emo na­rod mo i us­pješ­ni­je upo­zo­ri­ti na njih.”

AN­NIE TRITT ZA THE NEW YORK TIMES

Br­zo sek­ven­ci­ra­nje DNK Da­vi­du Re anu o o u uje da prou ava ikro e ko­je i o ita­va­ju na i u jud­sko ti­je u

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.