Europ­ske ban­ke pred ko­lap­som

Mrač­na po­vi­jest se po­nav­lja Di­oni­ca­ma 49 ba­na­ka tr­gu­je se na naj­ni­žoj ra­zi­ni od ožuj­ka 2009. ka­da je za­bi­lje­žen po­vi­jes­ni mi­ni­mum, tr­ži­šte sig­na­li­zi­ra da bi no­vi ‘po­top’ mo­gao bi­ti go­ri od proš­log

Poslovni Dnevnik - - Burze&financije - TIN BA­ŠIĆ/VLM

UGo­le­mi ri­zi­ci

Ula­ga­či na europ­skim bur­za­ma sma­tra­ju da su knji­go­vod­stve­ne vri­jed­nos­ti ba­na­ka upo­la ma­nje od pri­ka­za­nih la­ga­či na eu­rop­skom tr­ži­štu ka­pi­ta­la pro­cje­nju­ju da je vri­jed­nost europ­skih ba­na­ka na naj­ni­žoj ra­zi­ni ot­ka­da je ban­kro­ti­rao Leh­man Brot­hers. Sa­mim ti­me sig­na­li­zi­ra­ju ka­ko tr­ži­šti­ma pri­je­ti no­vi ko­laps, mo­žda snaž­ni­ji od ono­ga ko­ji je 2008. i 2009. po­ha­rao svjet­sko gos­po­dar­stvo. Ključ­ni raz­log tak­vog sta­nja je Grč­ka i eska­la­ci­ja duž­nič­ke kri­ze u euro­zo­ni. Pre­ma po­da­ci­ma Blo­om­ber­ga, di­oni­ca­ma 49 ba­na­ka ko­je se na­la­ze u Eu­ro­pe Ban­ks and Fi­nan­ci­al Ser­vi­ces In­dexu tr­gu­je se na naj­ni­žoj ra­zi­ni od ožuj­ka 2009. ka­da je za­bi­lje­žen po­vi­jes­ni mi­ni­mum. Strah ula­ga­ča to­li­ko je vi­sok da se tim di­oni­ca­ma tr­gu­je sa­mo na po­la knji­go­vod­stve­ne vri­jed­nos­ti, pi­še Blo­om­berg. To po­ka­zu­je da ula­ga­či sma­tra­ju da ne­to imo­vi­na ba­na­ka vri­je­di ma­nje ne­go što su one to po­ka­za­le u fi­nan­cij­skim iz­vješ­ći­ma. Zbog vi­so­kog ri­zi­ka pos­lo­va­nja ba­na­ka ula­ga­či tra­že još i vi­ši di­skont pri­li­kom kup­nje tih di­oni­ca. I ana­li­za Bar­claysa po­ka­za­la je da spo­me­nu­te ni­ske va­lu­aci­je mo­gu ima­ti po­gub­ne po­s­lje­di­ce na ne­ke od ba­na­ka ako do­đe do grč­kog ban­kro­ta. Ko­li­ko je iz­gle­dan ta­kav sce­na­rij po­ka­zu­je in­for­ma­ci­ja iz agen­ci­je Mo­ody’s. Na­ime, ta bi agen­ci­ja mo­gla sni­zi­ti kre­dit­ni rej­ting tri­ma fran­cu­skim ban­ka­ma ko­je su i ina­če u Eu­ro­pi naj­iz­lo­že­ni­je pre­ma Grč­koj. Ula­ga­či su već po­ka­za­li što mis­le o ri­zi­ku tih ba­na­ka jer su di­oni­ce BNP Pa­ri­bas, So­ci­ete Ge­ne­ra­le i Cre­dit Agri­co­le, ko­ji­ma je Mo­ody’s u sr­p­nju rej­tin­ge sta­vio pod pro­ma­tra­nje, od sre­di­ne tog mje­se­ca do sa­da potonule za oko 50%. Is­to­dob­no ula­ga­či sig­na­li­zi­ra­ju da bi ot­pi­si grč­ko­ga, ir­sko­ga i por­tu­gal­sko­ga du­ga tih ba­na­ka mo­gli bi­ti sto­pos­tot­ni. Za­to su u So­ci­ete Ge­ne­ra­leu naj­a­vi­li mje­re ko­ji­ma že­le os­tva­ri­ti ušte­de i ohra­bri­ti ula­ga­če. Tre­ba­li bi sma­nji­ti ak­tiv­nos­ti na ko­je ne­po­volj­no utje­ču pro­pi­si ili slab in­te­res kli­je­na­ta, ubr­za­ti pro­ces pro­da­je imo­vi­ne te sma­nji­ti broj za­pos­le­nih.

Že­le vra­ti­ti po­vje­re­nje

Po­vje­re­nje u ban­ke po­ku­ša­va vra­ti­ti i gu­ver­ner fran­cu­ske sre­diš­nje ban­ke Chris­ti­an Noyer ko­ji je ka­zao da fran­cu­ske ban­ke ne­ma­ju pro­ble­ma s lik­vid­noš­ću ni sa sol­vent­noš­ću te da se mo­gu no­si­ti s even­tu­al­nom kri­zom u Grč­koj. “Ka­kav god bio grč­ki sce­na­rij i kak­ve god mje­re mo­ra­ju bi­ti po­du­ze­te fran­cu­ske ban­ke ima­ju do­volj­no sred­sta­va da se s nji­ma no­se”, is­tak­nuo je Noyer.

U pro­ble­mi­ma su i bri­tan­ske ban­ke. Ta­moš­nja ne­za­vis­na ban­kar­ska ko­mi­si­ja upo­zo­ri­la ih je da mo­ra­ju odvo­ji­ti inves­ti­cij­sko ban­kar­stvo od kla­sič­nog ka­ko bi se kli­jen­ti za­šti­ti­li od po­tre­sa. Pred­lo­ži­li su do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju ba­na­ka do 2019. te­šku 11 mi­li­jar­di do­la­ra.

Ina­če, zbog stra­ha od grč­kog ban­kro­ta euro je u po­ne­dje­ljak spao na naj­ni­žu ra­zi­nu u se­dam mje­se­ci pre­ma do­la­ru te je iz­no­sio 1,34949 USD. EK je ju­čer obja­vio ka­ko je jav­ni dug u euro­zo­ni u pet go­di­na na­ras­tao za 20% i slje­de­će go­di­ne tre­bao bi iz­no­si­ti 88,7% BDP-a.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.