Po­re­zi na ka­pi­tal tek 0,5% pri­ho­da EU

Jav­ne fi­nan­ci­je i EU Hr­vat­ska ima ne­što ni­ži de­fi­cit od Uni­ji­na pro­sje­ka, ali se on u nas i la­ni i ove go­di­ne po­ve­ća­va eu 27 hr­vat­ska

Poslovni Dnevnik - - Aktualno - JA­DRAN­KA DOZAN

Na ve­li­ke raz­li­ke me­đu čla­ni­ca­ma EU upu­ću­je i po­da­tak da Grč­ka za pla­ća­nje ka­ma­ta po du­go­vi­ma tro­ši vi­še od 5 pos­to BDP-a; to je 2,5 pu­ta vi­še od Hr­vat­ske

Uoči sva­kih iz­bo­ra po­li­tič­ke stran­ke ko­je pre­ten­di­ra­ju osvo­ji­ti vlast obič­no nu­de i ino­va­ci­je u po­rez­nom sus­ta­vu. Da­li su to nas­lu­ti­ti i iz glav­ne opo­zi­cij­ske stran­ke i nje­zi­ne ko­ali­ci­je, ko­ja bi pot­kraj tjed­na tre­ba­la pred­sta­vi­ti svoj pro­gram.

Jed­no od stal­nih na­dah­nu­ća za as­pi­ran­te na vlast je ja­če opo­re­zi­va­nje imo­vi­ne i ka­pi­ta­la. No ako je su­di­ti pre­ma zbir­nim po­da­ci­ma za Europ­sku uni­ju, zem­lje čla­ni­ce od ka­pi­ta­la baš i ne ubi­ru iz­daš­ni­je pri­ho­de.

Na ra­zi­ni pro­ra­ču­na op­će dr­ža­ve u pro­sje­ku po­re­zi na ka­pi­tal do­no­se u EU sa­mo 0,5 pos­to pri­ho­da.

So­ci­jal­na si­gur­nost

Svim čla­ni­ca­ma glav­ni­na pro­ra­čun­skih pri­ho­da do­la­zi od dvi­ju pri­hod­nih ka­te­go­ri­ja – po­re­za i so­ci­jal­nih do­pri­no­sa.

U pro­sje­ku te dvi­je sku­pi­ne pri­ho­da či­ne ne­što vi­še od 90% pro­ra­čun­skih pri­ho­da u Uni­ji.

U Hr­vat­skoj ti pri­ho­di či­ne ne­što ma­nje od 90 pos­to. Pre­ma po­da­ci­ma Eu­ros­ta­ta, ma­nje od 50% dr­žav­nih pri­ho­da od po­re­za ubi­re se sa­mo u Če­škoj (45,9%), Li­tvi (48,5%) i Slo­vač­koj (47,0%), a is­to­dob­no, pri­mje­ri­ce, oni či­ne čak 84,6 pos­to ukup­nih pri­ho­da u Dan­skoj, ko­ja naj­ve­ćim di­je­lom po­re­zi­ma fi­nan­ci­ra i sus­tav so­ci­jal­ne si­gur­nos­ti.

Vi­še ze­ma­lja EU i ove go­di­ne bi­lje­ži sla­bi­je pu­nje­nje pro­ra­ču­na, no u cje­li­ni EU s proš­lom je go­di­nom, na­kon oš­tra pa­da pri­ho­da i ši­re­nja de­fi­ci­ta 2008./2009., za­po­če­la sta­bi­li­za­ci­ja jav­nih fi­nan­ci­ja.

Na ra­zi­ni op­će dr­ža­ve pro­ra­čun­ski pri­ho­di 27 ze­ma­lja EU su se sta­bi­li­zi­ra­li na oko 44 pos­to BDP-a, dok su ra­sho­di u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu sma­nje­ni sa 50,3 pos­to BDP-a. To je za po­s­lje­di­cu ima­lo bla­go po­bolj­ša­nje de­fi­ci­ta, sa 6,8 na 6,4 pos­to BDP-a. U Hr­vat­skoj su pak udje­li pri­ho­da i ra­sho­da, kao i de­fi­cit op­će dr­ža­ve, na ne­što ni­žoj ra­zi­ni (ma­njak od oko 5 pos­to BDP-a), s tim da je u nas to la­ni zna­či­lo po­ve­ća­nje, a ne sma­nje­nje fi­skal­nog de­fi­ci­ta.

Ve­li­ke raz­li­ke u fi­skal­nim po­zi­ci­ja­ma po­je­di­nih ze­ma­lja zor­no po­ka­zu­je i pri­mjer tro­ško­va ka­ma­ta. Ta­ko, pri­mje­ri­ce, du­go­vi­ma i de­fi­ci­ti­ma iz­ra­zi­to op­te­re­će­na Grč­ka za pla­ća­nje ka­ma­ta tro­ši vi­še od 5 pos­to BDP-a. Us­po­red­be ra­di, Hr­vat­ska je na 2 pos­to BDP-a.

Jav­ne inves­ti­ci­je

Kad je po­sri­je­di dr­žav­na po­troš­nja, na­kon znat­nog po­ve­ća­nja ukup­nih ra­sho­da u kriz­noj 2009. (na 50,8 pos­to BDPa) la­ni su se spus­ti­li na 50,3 pos­to BDP-a.

Naj­ve­ći udjel, 43,2 pos­to ukup­nih ra­sho­da u EU, od­la­zi za so­ci­jal­ne tran­sfe­re u nov­cu ili u na­ra­vi. Go­to­vo 22 pos­to dr­žav­nih ra­sho­da u EU na­mi­je­nje­no je nak­na­da­ma za za­pos­le­ne (pla­će i do­pri­no­si). Za su­bven­ci­je u EU ide 2,6 pos­to jav­nih iz­da­ta­ka. Pro­ma­tra­no po glav­nim ka­te­go­ri­ja­ma iz­da­ta­ka “so­ci­jal­na za­šti­ta” je da­le­ko naj­ve­ći odjel, s ne­što ma­nje od 40% ukup­nih dr­žav­nih ra­sho­da, zdrav­s­tvo či­ni 14,6 pos­to ra­sho­da, obra­zo­va­nje oko 11 pos­to.

Za jav­ne inves­ti­ci­je naj­vi­še su la­ni tro­ši­le Polj­ska (5,6% BDP-a), Ru­munj­ska (5,5%) i Če­ška (4,6%), a sve one bi­lje­že pri­mar­ni su­fi­cit.

FO­TO­LIA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.