Euro­zo­ni tre­ba europ­ski mo­ne­tar­ni fond

In­ter­ven­ci­ja Eu­ro­pi je nu­žan me­ha­ni­zam ko­ji omo­gu­ću­je nor­mal­no funk­ci­oni­ra­nje ka­pi­tal­nih tr­ži­šta, ali ko­ji ta­ko­đer jam­či in­ter­ven­ci­ju u slu­ča­ju ka­da ona pres­ta­nu us­pješ­no pos­lo­va­ti Gost ko­men­ta­tor

Poslovni Dnevnik - - Komentari -

Dšte­di­ša. Kad pri­nos obvez­ni­ca nje­mač­ke vla­de pad­ne na 2%, što je u re­al­nim ter­mi­ni­ma ne­ga­tiv­no, nje­mač­ki šte­di­še mo­ra­ju udvos­tru­či­ti svo­je na­po­re da pos­tig­nu odre­đe­ni cilj gle­de mi­ro­vin­skih pri­ho­da.

Pro­ble­mi s euro­obvez­ni­ca­ma

Upra­vo su za­to tre­nut­ni pad ka­mat­nih sto­pa u Nje­mač­koj (i u sje­ver­noj Eu­ro­pi op­će­ni­to), kao i vi­še pre­mi­je ri­zi­ka za ve­ći dio os­tat­ka euro­zo­ne to­li­ko ra­zor­ni.

Ni­že ka­mat­ne sto­pe mo­gle bi uz­ro­ko­va­ti sma­nje­nje po­troš­nje u zem­lja­ma ko­je os­tva­ru­ju vi­ško­ve, či­me bi se po­ve­ća­la ko­li­či­na sred­sta­va po­god­nih za zaj­mo­ve. No vi­še pre­mi­je ri­zi­ka u dru­gim di­je­lo­vi­ma pri­mo­ra­va­ju os­ta­tak euro­zo­ne na re­za­nje po­troš­nje, pa ta­ko sma­nju­ju vlas­ti­tu po­traž­nju gle­de spor­nih sred­sta­va.

Bur­ze to­nu upra­vo za­to što se ula­ga­či bo­je da će ih rast pre­mi­ja ri­zi­ka u pe­ri­fer­nim dr­ža­va­ma euro­zo­ne pri­mo­ra­ti da za­us­ta­ve po­troš­nju i ula­ga­nja, što će do­ves­ti do ni­žih nje­mač­kih ka­mat­nih sto­pa, pa ta­ko i po­tak­nu­ti nje­mač­ke sta­nov­ni­ke da sma­nje vlas­ti­tu po­troš­nju. Ali zbog slab­lje­nja nje­mač­ke eko­no­mi­je pri­la­god­be na pe­ri­fe­ri­ji pos­ta­le bi još te­že. Naj­ra­di­kal­ni­ji na­čin pre­ki­da to­ga za­ča­ra­no­ga kru­ga bi­lo bi uvo­đe­nje euro­obvez­ni­ca. U tom bi iljem ra­zvi­je­nog svi­je­ta, u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Eu­ro­pi i Ja­pa­nu, ka­mat­ne sto­pe sa­da su se pri­bli­ži­le nu­li. No glo­bal­na eko­no­mi­ja i da­lje us­po­ra­va, a lje­to na bur­za­ma po­nov­no su obi­lje­ži­le tr­za­vi­ce. Sve to da­je nas­lu­ti­ti da je pro­blem pu­no dub­lji od ne­do­volj­nih mo­ne­tar­nih po­ti­ca­ja. Me­ha­ni­zam ko­jim se sred­stva ka­na­li­zi­ra­ju od šte­di­ša do ula­ga­ča sr­ce je sva­ke eko­no­mi­je. U nor­mal­nim raz­dob­lji­ma ka­pi­tal­ne per­cep­ci­je ve­za­ne su uz ri­skant­nost važ­nih vr­sta imo­vi­ne.

Sma­nje­na za­ra­da šte­di­ša

U SAD-u se to do­go­di­lo kad su ula­ga­či ot­kri­li da su ri­zič­ne, čak i si­gur­nos­ni­ce oci­je­nje­ne tros­tru­kim kre­dit­nim rej­tin­gom A i s imo­vin­skom po­dr­škom. Ki­na je isku­si­la slič­no ne­ugod­no iz­ne­na­đe­nje kad je Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma sni­žen kre­dit­ni rej­ting. No pro­blem je naj­ve­ći u Eu­ro­pi, od­nos­no euro­zo­ni, u ko­joj nje­mač­ki šte­di­še naj­ed­nom ot­kri­va­ju ri­zi­ke na eu­rop­skoj pe­ri­fe­ri­ji.

Ovo što vri­je­di za Nje­mač­ku ta­ko­đer se od­no­si na ve­ći­nu ze­ma­lja sje­ver­ne Eu­ro­pe, od ko­jih mno­ge sa­da ima­ju pro­ra­čun­ske vi­ško­ve ve­će od di­je­la BDP-a. Na­ime, ku­ćans­tva tih ze­ma­lja i da­lje šte­de i go­mi­la­ju de­po­zi­te u lo­kal­nim ban­ka­ma i ku­pu­ju obvez­ni­ce us­pješ­nih lo­kal­nih tvrt­ki. Una­toč sve­mu osje­ća­ju ka­ko je euro­zo­na pos­ta­la pre­opas­no mjes­to te se ne usu­đu­ju ula­ga­ti u ino­zem­s­tvu. Grč­ka, Ir­ska i Por­tu­gal ni­su dos­tup­ni jer nji­ho­ve obvez­ni­ce vi­še ni­su po­god­ne za ula­ga­nja, što zna­či da ban­ka­ma ni­je do­pu­šte­no pro­da­va­ti ih po­je­di­nač­nim šte­di­ša­ma. Ali čak su i Španjolska i Ita­li­ja odne-

DANIEL GROS rav­na­telj je Cen­tra za europ­ske po­li­tič­ke stu­di­je

slu­ča­ju nes­ta­le na­ci­onal­ne pre­mi­je ri­zi­ka, a nje­mač­ki šte­di­še ne bi ima­li pro­ble­ma gle­de ula­ga­nja na pe­ri­fe­ri­ju euro­zo­ne jer bi zna­li da će nje­mač­ka vla­da u ko­nač­ni­ci jam­či­ti za vla­di­ne obvez­ni­ce tih ze­ma­lja. Ta­ko bi se gos­po­dar­stvo ci­je­le euro­zo­ne br­zo opo­ra­vi­lo.

Sto­ga su­di­oni­ci na tr­ži­štu ne­pres­ta­no po­nav­lja­ju ka­ko će euro­obvez­ni­ce okon­ča­ti kri­zu. Me­đu­tim, one bi i stvo­ri­le ve­li­ke pro­ble­me ve­za­ne uz po­ti­ca­je jer se duž­ni­ci s pe­ri­fe­ri­je euro­zo­ne vi­še ne bi bo­ja­li kaz­ne tr­ži­šta i bur­zi pa bi ih to mo­glo po­tak­nu­ti na pre­ve­li­ku po­troš­nju i ula­ga­nja.

Pre­us­mje­ra­va­nje vi­ška

Eu­ro­pi za­pra­vo tre­ba me­ha­ni­zam ko­ji omo­gu­ću­je nor­mal­no funk­ci­oni­ra­nje ka­pi­tal­nih tr­ži­šta, ali ko­ji ta­ko­đer jam­či in­ter­ven­ci­ju u slu­ča­ju ka­da ona pres­ta­nu us­pješ­no pos­lo­va­ti. Dru­gim ri­je­či­ma, euro­zo­ni tre­ba europ­ski mo­ne­tar­ni fond ko­ji bi za­us­ta­vio ovaj za­ča­ra­ni krug ti­me što bi osi­gu­ra­vao fi­nan­cij­ska sred­stva u slu­ča­ju kra­ha tr­ži­šta. Eu­ro­pa da­nas ima tak­vu us­ta­no­vu; ona se zo­ve Europ­ski fond za fi­nan­cij­sku sta­bil­nost (EFSF), me­đu­tim nju se mo­ra po­če­ti pu­no bo­lje fi­nan­ci­ra­ti i mo­ra joj se do­pus­ti­ti da obav­lja svo­ju funk­ci­ju.

No čak ni us­pos­ta­va europ­sko­ga mo­ne­tar­nog fon­da ne­će spa­si­ti svjet­sko gos­po­dar­stvo ako nes­ta­ne po­vje­re­nja iz­me­đu Ki­ne i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Ame­rič­ki gu­bi­tak tros­tru­kog kre­dit­nog rej­tin­ga A pr­vi je znak da naj­važ­ni­je po­dru­čje za ula­ga­nje su­vi­ška ki­ne­skog nov­ca mo­žda gu­bi sjaj. Po­uka ko­ju mo­že­mo iz­vu­ći iz europ­ske kri­ze i sni­že­nja ame­rič­ko­ga kre­dit­nog rej­tin­ga

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.