Vi­ša do­bit i zbog ras­ta mar­že

Pro­fi­ta­bil­nost ba­na­ka Po­vrat na ka­pi­tal u 2011. ve­ći una­toč ve­li­kim re­zer­va­ci­ja­ma

Poslovni Dnevnik - - Burze&financije - JA­DRAN­KA DOZAN

RRe­zer­va­ci­je još pri­tiš­ću

Uz tek dje­lo­mi­čan rast kre­di­ta i rast lo­ših pla­sma­na ve­ća do­bit po­s­lje­di­ca je ušte­da i br­žeg pa­da ka­ma­ta na de­po­zi­te ne­go na kre­di­te ast do­bi­ti ba­na­ka od 14 pos­to u pr­vom po­lu­go­di­štu u skla­du je s ras­tom do­bi­ti vo­de­ćih hr­vat­skih kom­pa­ni­ja iz sas­ta­va bur­zov­nog in­dek­sa CROBEX, a po­vrat na ulo­že­ni ka­pi­tal (la­ni oko 6,5, a sre­di­nom ove go­di­ne za pri­bliž­no je­dan po­en vi­še) još je “unu­tar kriz­nih ga­ba­ri­ta”. Ne­ki su to od glav­nih na­gla­sa­ka naj­no­vi­je ana­li­ze Hr­vat­ske udru­ge ba­na­ka (HUB) o ak­tiv­nos­ti i pro­fi­ta­bil­nos­ti ba­na­ka. U ana­li­zi ko­ju za HUB ra­di Ar­hi­va­na­li­ti­ka is­ti­če se i ka­ko ak­tiv­nost ba­na­ka ni­je nor­ma­li­zi­ra­na u od­no­su na pret­kriz­no raz­dob­lje.

Trend ras­ta pri­su­tan je kod kre­di­ta pri­vat­nim po­du­ze­ći­ma, ko­ji su na go­diš­njoj ra­zi­ni (li­panj ove pre­ma lanj­skom lip­nju) po­ve­ća­ni za europ­skih nat­pro­sječ­nih 9 pos­to (u čak 13 ze­ma­lja kre­di­ti­ra­nje po­du­ze­ća je u pa­du), dok su kre­di­ti sta­nov­niš­tvu i da­lje u zna­ku stag­na­ci­je i/ili bla­gog pa­da. Kod de­po­zi­ta si­tu­aci­ja je obr­nu­ta: u sek­to­ru sta­nov­niš­tva bi­lje­že po­rast, ma­da us­po­ren, dok su kod po­du­ze­ća de­po­zi­ti i ove go­di­ne u pa­du, su­ge­ri­ra­ju­ći i na­da­lje pri­sut­nost kriz­nih ten­den­ci­ja. Nji­hov utje­caj još je evi­den­tan i u “kva­re­nju” kva­li­te­te ak­ti­ve prem­da je ona ne­što bo­lja od pro­sje­ka za us­po­re­di­vu gru­pu ze­ma­lja. Zbog nas­tav­ka ras­ta udje­la lo­ših pla­sma­na po­čet­kom 2011. ban­ke su nas­ta­vi­le i s po­ja­ča­nim iz­dva­ja­njem re­zer­va­ci­ja. Ka­ko se is­ti­če u ana­li­zi, za po­kri­će tro­ško­va lo­ših pla­sma­na iz­dvo­je­na je go­to­vo po­lo­vi­ca ne­to re­zul­ta­ta pri­je re­zer­va­ci­ja.

U tak­vim uvje­ti­ma po­rast do­bi­ti se, uz dalj­nju tro­škov­nu ra­ci­ona­li­za­ci­ju, tu­ma­či po­naj­pri­je br­žim pa­dom pa­siv­nih ne­go ak­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa. Ukrat­ko, ne­to ka­mat­na mar­ža bla­go je po­ve­ća­na. Ako je su­di­ti pre­ma pro­cje­na­ma HNB-a, raz­li­ka iz­me­đu pro­sječ­nih ka­ma­ta na ukup­ne kre­di­te i ukup­ne de­po­zi­te da­nas je na ra­zi­ni oko 6-pos­tot­nih po­ena.

Dalj­nje po­bolj­ša­nje tro­škov­ne efi­kas­nos­ti oči­tu­je se po­naj­pri­je u do­dat­nom spu­šta­nju omje­ra tro­ško­va i pri­ho­da, a do­seg­nu­tih 48 pos­to pred­stav­lja do­bar re­zul­tat i u me­đu­na­rod­nim ok­vi­ri­ma, na­gla­ša­va­ju u HUB-u. S po­ja­ča­nim fo­ku­som na tro­škov­nu ra­ci­ona­li­za­ci­ju tre­ba i da­lje ra­ču­na­ti. To će se, tvr­di se u ana­li­zi, vje­ro­jat­no nas­ta­vi­ti sve dok ne splas­ne pri­ti­sak na for­mi­ra­nje re­zer­va­ci­ja za po­kri­će gu­bi­ta­ka po lo­šim pla­sma­ni­ma. “Tek ta­da će se mo­ći objek­tiv­ni­je pro­ci­je­ni­ti ko­li­ko ban­ke na po­čet­ku no­vo­ga kre­dit­nog cik­lu­sa ima­ju stvar­nih re­zer­vi za po­ve­ća­nje do­bi­ti i ja­ča­nje me­đu­sob­ne kon­ku­ren­ci­je”, za­klju­ču­ju u Ar­hi­va­na­li­ti­ci. No ka­ko is­ti­ču u HUBza­us­tav­lja­nje pa­da do­bi­ti

u, ba­na­ka otva­ra pros­tor za dalj­nje sma­nje­nje ka­mat­nih sto­pa. Za di­rek­to­ra HUB-a Zo­ra­na Bo­ha­če­ka pak re­la­tiv­no di­na­mi­čan rast kre­di­ta po­du­ze­ći­ma “po­ka­zu­je da su ban­ke volj­ne pre­uze­ti sve vi­še ri­zi­ka pri kre­di­ti­ra­nju tvrt­ki, važ­nom za du­go­roč­nu si­gur­nost, a na što po­volj­no utje­če pri­bli­ža­va­nje Hr­vat­ske EU.

Ina za­ra­di­la vi­še od ba­na­ka

Po­zi­va­ju­ći se na us­po­red­be s dru­gim sek­to­ri­ma, u HUB-u su pod­sje­ti­li ka­ko je ukup­na do­bit ban­kar­skog sek­to­ra u pr­vom ovo­go­diš­njem po­lu­go­di­štu do­seg­nu­la 2,1 mi­li­jar­du ku­na, a i uz taj po­rast bi­la je ma­nja od do­bi­ti sa­me Ine, s is­ka­za­nih 2,5 mi­li­jar­di ku­na. Ma­da po­vrat na ka­pi­tal “ma­lo iz­nad pri­no­sa na du­go­roč­nu kun­sku obvez­ni­cu” u HUB-u smje­šta­ju u “kriz­ne ga­ba­ri­te” u od­no­su na us­po­re­di­ve zem­lje re­gi­je, on je iz­nad­pro­sje­čan.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.