Dr­ža­va je loš ‘gos­po­dar’ i za­to tvrt­ke po­put HEP-A i HAC-A tre­ba­ju na bur­zu

To­mis­lav Tu­kić, pred­sjed­nik Upra­ve ST Inves­ta, ko­men­ti­ra si­tu­aci­ju na us­pa­va­nom do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la i sa­vje­tu­je što bi sve tre­ba­lo po­du­ze­ti da se ula­ga­če na bur­zi po­tak­ne da in­ten­ziv­ni­je inves­ti­ra­ju

Poslovni Dnevnik - - Burze&financije - ANA BLA­ŠKO­VIĆ

NPri­mjer Ine do­ka­zu­je da je dr­ža­va loš upra­vi­telj. Ot­ka­da ju je Mol pre­uzeo u lis­to­pa­du 2008., iz gu­bi­ta­ša je preš­la u tvrt­ku ko­ja je u pr­voj po­lo­vi­ci go­di­ne os­tva­ri­la do­bit od oko 2,2 mi­li­jar­de ku­na is­ki volumeni tr­go­va­nja i slab in­te­res ula­ga­ča za ri­zi­kom i da­lje su sva­kod­ne­vi­ca na Za­gre­bač­koj bur­zi, a da­le­ko od svo­jih zlat­nih da­na si­tu­aci­ja je i u fon­dov­skoj in­dus­tri­ji.

O sta­nju na tr­ži­štu, pre­fe­ren­ci­ja­ma ula­ga­ča i re­gu­la­tor­nim ogra­ni­če­nji­ma raz­go­va­ra­li smo s pred­sjed­ni­kom Upra­ve ST Inves­ta To­mis­la­vom Tu­ki­ćem, ko­ji tvr­di da je bu­duć­nost ra­zvo­ja do­ma­ćeg tr­ži­šta ka­pi­ta­la u stra­te­škom po­ve­zi­va­nju ili pri­bli­ža­va­nju stra­nim bur­za­ma.

S ob­zi­rom na i da­lje vr­lo ni­ske bur­zov­ne pro­me­te, ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­no sta­nje na tr­ži­štu i fon­dov­skoj in­dus­tri­ji?

Mis­lim da tre­nut­nu si­tu­aci­ju na ZSE i u fon­dov­skoj in­dus­tri­ji naj­bo­lje os­li­ka­va­ju po­da­ci o pro­me­ti­ma. Ako us­po­re­di­mo di­onič­ki pro­met na bur­zi u pr­vom po­lu­go­di­štu ove go­di­ne s proš­lo­go­diš­njim pro­me­tom, ima­mo rast tr­go­va­nja od 14,2 pos­to.

Me­đu­tim, ako se taj po­da­tak sta­vi u kon­tekst 2008. go­di­ne, ovo­go­diš­nji pro­met či­ni sve­ga 35 pos­to on­daš­njeg i sve­ga 31,8 pos­to di­onič­kog pro­me­ta iz zlat­ne 2007. Gle­da­mo li imo­vi­nu, u lip­nju 2008. go­di­ne imo­vi­na di­onič­kih fon­do­va bi­la je oko 7,6 mi­li­jar­di ku­na, dok je u lip­nju ove go­di­ne iz­no­si­la 3,3 mi­li­jar­de ku­na. Mis­lim da je iz tih po­da­ta­ka vi­še ne­go jas­no ko­li­ko je te­ška si­tu­aci­ja u fon­dov­skoj in­dus­tri­ji.

Ka­ko se mo­že po­tak­nu­ti ja­če tr­go­va­nje? Je li rje­še­nje u no­vom lis­ta­nju di­oni­ca na bur­zi, mo­žda stra­nih kom­pa­ni­ja?

Ne pos­to­ji je­dins­tven re­cept ko­jim bi se mo­glo po­tak­nu­ti in­ten­ziv­ni­je tr­go­va­nje na bur­zi. Me­đu­tim, mis­lim da bi zna­tan efekt ima­lo po­di­za­nje ra­zi­ne tran­s­pa­rent­nos­ti kom­pa­ni­ja ko­je već ko­ti­ra­ju.

Tu pri­je sve­ga mis­lim na objav­lji­va­nje pla­no­va kom­pa­ni­ja za pos­lov­nu go­di­nu, re­ali­za­ci­ju os­tva­ri­va­nja tih pla­no­va, kao što se uos­ta­lom ra­di na stra­nim tr­ži­šti­ma. Dru­gi ko­rak mo­gao bi bi­ti u dalj­njoj edu­ka­ci­ji ula­ga­ča ko­ji su sa­da pu­no edu­ci­ra­ni­ji ne­go 2007. jer su is­ku­si­li kri­zu u ko­joj su iz­gu­bi­li znat­ne iz­no­se. Si­gur­no je da te ra­ne još ni­su za­ci­je­li­le te da će tre­ba­ti pro­ći još ne­ko odre­đe­no vri­je­me da ula­ga­či vra­te po­vje­re­nje u di­oni­ce kao fi­nan­cij­ski ins­tru­ment. Zbog to­ga mis­lim da je po­treb­na dalj­nja edu­ka­ci­ja ula­ga­ča kao i iz­lis­ta­va­nje no­vih di­oni­ca na bur­zu.

Što je s do­ma­ćim inves­ti­to­ri­ma, po­se­bi­ce fon­do­vi­ma? Mo­že li se njih ja­če po­tak­nu­ti na ula­ga­nje?

Što se fon­do­va ti­če, naj­vi­še utje­ca­ja mo­gli bi ima­ti obvez­ni mi­ro­vin­ski fon­do­vi, i to iz­mje­na­ma Za­ko­na o obvez­nim i do­bro­volj­nim mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma ko­ji­ma bi se tim fon­do­vi­ma omo­gu­ći­lo da ima­ju tri por­t­fe­lja raz­li­či­te ri­zič­nos­ti te bi se ku­mu­la­tiv­no do­pus­ti­lo da u svo­jim por­t­fe­lji­ma po­ve­ća­ju zas­tup­lje­nost di­oni­ca u od­no­su na tre­nu­tač­no sta­nje.

Pro­mje­na r egu­la­ti ve u tom smje­ru ima­la bi naj­ve­ći po­zi­tiv­ni efekt na ak­tiv­nost tr­go­va­nja na ZSE od svih pri­je spo­me­nu­tih.

Mo­že li dr­ža­va, s ob­zi­rom na nje­zin udio u BDP-u, ne­kim po­te­zom oži­vje­ti tr­go­va­nje? Je li to uop­će po­treb­no ili je bo­lje os­ta­vi­ti tr­ži­štu da se sa­mo re­gu­li­ra?

Dr­ža­va se ne bi tre­ba­la iz­rav­no mi­je­ša­ti u tr­go­va­nje na bur­zi, osim re­gu­la­ti­vom i po­di­za­njem tran­s­pa­rent­nos­ti. Pri­mje­ri­ce, olak­ša­va­njem ogra­ni­če­nja za ula­ga­nja za fon­do­ve i iz­lis­ta­va­njem no­vih di­onič­kih dru­šta­va iz dr­žav­nog por­t­fe­lja na bur­zu.

No­ve vri­jed­nos­ni­ce na ZSE po­dra­zu­mi­je­va­le bi no­vi val pri­va­ti­za­ci­ja. Ko­je bis­te kom­pa­ni­je vo­lje­li vi­dje­ti na ZSE i za­što?

Dr­ža­va se u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ka­za­la kao loš upra­vi­telj i sva­ko sma­nje­nje vlasništva dr­ža­ve u bi­lo ko­jem pos­tot­ku, pre­ma me­ni, bi­lo bi po­zi­tiv­no za efi­kas­nost uprav­lja­nja po­je­di­nim di­onič­kim društvom, a iz­lis­ta­va­nje na bur­zi pri­do­ni­je­lo bi tran­s­pa­rent­nos­ti pos­lo­va­nja druš­tva. U pri­log miš­lje- nju o dr­ža­vi kao lo­šem upra­vi­te­lju po­gle­daj­te pri­mjer pos­lo­va­nja Ine.

Ot­ka­da ju je Mol pre­uzeo u lis­to­pa­du 2008. go­di­ne, Ina je iz gu­bi­ta­ša preš­la u tvrt­ku ko­ja je u pr­voj po­lo­vi­ci ove go­di­ne os­tva­ri­la do­bit od oko 2,2 mi­li­jar­de ku­na. S dru­ge stra­ne na taj bi se na­čin po­ve­ća­la po­nu­da atrak­tiv­nih di­oni­ca na bur­zi. Na ZSE bih vo­lio vi­dje­ti Hr­vat­sku elek­tro­pri­vre­du, Hr­vat­ske že­ljez­ni­ce, Hr­vat­ske auto­ces­te, Hr­vat­sku Po­štu i sve os­ta­le kom­pa­ni­je.

Ta­ko bi se pru­ži­la pri­li­ka hr­vat­skim gra­đa­ni­ma da stek­nu naj­vred­ni­je do­ma­će kom­pa­ni­je bi­lo iz­rav­nom kup­njom ili po­sred­no pre­ko mi­ro­vin­skih fon­do­va.

U us­po­red­bi s re­gi­onal­nim bur­za­ma, u ko­jem smje­ru bi se tre­ba­lo ra­zvi­ja­ti do­ma­će tr­ži­šte ka­pi­ta­la?

Po­ve­zi­va­nju ili pri­bli­ža­va­nju stra­nim bur­za­ma ko­je sam već spo­me­nuo nam tre­ba jer bi do- ni­je­lo no­vu teh­no­lo­gi­ju, no­ve pro­izvo­de te bi znat­no utje­ca­lo na za­do­bi­va­nje po­vje­re­nja stra­nih i do­ma­ćih ula­ga­ča, što bi za­si­gur­no po­di­glo ra­zi­nu ak­tiv­nos­ti na ZSE.

Is­pra­van put je i uvo­đe­nje no­vih pra­vi­la ZSE ko­ji­ma se pri­pre­ma “short sel­ling” i uvo­đe­nje struk­tur­nih vri­jed­nos­nih pa­pi­ra, me­đu­tim upit­no je ko­li­ko će još vre­me­na pro­ći do ta­da, no ka­da ta pra­vi­la za­ži­ve, mo­že­mo oče­ki­va­ti ve­ću lik­vid­nost na do­ma­ćem tr­ži­štu.

Ko­je su ula­gač­ke pre­fe­ren­ci­je do­ma­ćih fon­do­va? Za­što se vi­še ne ula­že u al­ter­na­tiv­ne pro­izvo­de, pri­mje­ri­ce u zla­to i os­ta­le ple­me­ni­te me­ta­le?

Ve­ći­na hr­vat­skih fon­do­va ula­že is­klju­či­vo u di­oni­ce, obvez­ni­ce i ins­tru­men­te tr­ži­šta nov­ca za­to što je pre­ma Pra­vil­ni­ku o vr­sta­ma i pod­vr­sta­ma inves­ti­cij­skih fon­do­va s jav­nom i pri­vat­nom po­nu­dom mo­gu­će ima­ti sa­mo di­onič­ke, obvez­nič­ke, mje­šo­vi­te i nov­ča­ne fon­do­ve.

Zbog to­ga ne­ma fon­do­va spe­ci­ja­li­zi­ra­nih za ula­ga­nje u al­ter­na­tiv­ne pro­izvo­de, osim jed­nog fon­da spe­ci­ja­li­zi­ra­nog za ula­ga­nje u zla­to.

Tu­ri­zam se čes­to spo­mi­nje kao do­ma­ći stra­te­ški sek­tor u ko­jem Hr­vat­ska ima kon­ku­rent­ske pred­nos­ti. No stje­če se do­jam da fon­do­vi iz­bje­ga­va­ju tu­ris­tič­ke di­oni­ce?

Glav­ni pro­blem tu­ris­tič­kog sek­to­ra bi­la je ne­tran­s­pa­rent­nost i ne­efi­kas­nost pos­lo­va- nja. Mis­lim da u po­s­ljed­nje vri­je­me pos­to­je odre­đe­ne naz­na­ke da do­la­zi do po­zi­tiv­nih po­ma­ka, naj­s­vje­tli­ji pri­mjer je Ri­vi­era Adria, u ko­joj bi kroz si­ner­gi­ju tre­ba­lo do­ći do ve­će efi­kas­nos­ti pos­lo­va­nja.

Da se vra­ti­mo na mi­ro­vin­ske fon­do­ve; čes­to se go­vo­ri o po­tre­bi di­za­nja sto­pe iz­dva­ja­nja u dru­gi stup. Ka­ko os­ta­tak fon­dov­ske in­dus­tri­je gle­da na to? Bi li i dru­ge fon­do­ve tre­ba­lo sti­mu­li­ra­ti, mo­žda po­rez­no kao u ino­zem­s­tvu?

Si­gur­no je da bi bi­lo ko­ris­no kad bi se mo­glo po­ve­ća­ti iz­dva­ja­nje u obvez­ne mi­ro­vin­ske fon­do­ve, me­đu­tim pi­ta­nje je ko­li­ko bi po­du­zet­ni­ci mo­gli iz­dr­ža­ti do­da­tan te­ret. Sma­tram da pos­to­ji per­s­pek­ti­va u pos­tav­lja­nju pret­pos­tav­ki u os­ni­va­nju stro­go sek­tor­skih fon­do­va u skla­du s me­đu­na­rod­nom prak­som ko­ji bi bi­li us­mje­re­ni na iz­rav­no ula­ga­nje.

Tu po­naj­pri­je mis­lim na sek­tor­ske fon­do­ve ko­ji će ula­ga­ti u in­dus­trij­ske gra­ne ko­je mo­gu iz­rav­no po­tak­nu­ti rast gos­po­dar­stva kao što su fon­do­vi ko­ji ula­žu u al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re ener­gi­je (so­lar­na po­lja, vje­tro­par­ko­vi) kao i u svi­je­tu već dav­no poz­na­te brod­ske fon­do­ve. Svi ula­ga­či u tak­ve fon­do­vi su i te ka­ko po­rez­no su­bven­ci­oni­ra­ni uz lo­gi­ku da sti­mu­li­ra­njem sva­kog ula­ga­ča da inves­ti­ci­jom po­ti­če gos­po­dar­stvo od ko­jeg ži­vi na to­me još i za­ra­di.

PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.