ed­nos­tra­no ri­val­s­tvo iz­me u ndi­je i ine

Poslovni Dnevnik - - Kompanije&tržišta -

MUMBAI, In­di­ja Od­mje­ra­va­nje in­dij­skog gos­po­dar­skog ra­zvo­ja u od­no­su na Ki­nu kao da je pos­ta­lo na­ci­onal­na op­se­si­ja.

Ki­na, su­sjed s ko­jim In­di­ja ve du­go ima pro­ble­ma­ti an od­nos, ta­ko er je jed­no od ri­jet­kih svjet­skih gos­po­dar­sta­va ko­je je po - sljed­njih go­di­na bi­lje ilo go­diš­nju sto­pu ras­ta od osam pos­to ili vi­še. No, ini se ka­ko je ovo ri­val­s­tvo u ve­li­koj mje­ri jed­nos­tra­no. In­dij­ci su op­sjed­nu­ti Ki­nom, a Ki­ne­zi In­di­ji ne pri­da­ju do­volj­no pa nje”, re­kao je Min in Pei, eko­no­mist ro en u Ki­ni ko­ji sa­da pi­še ko­lum­nu za in­dij­ske dr av­ne dnev­ne no­vi­ne The In­di­an E press. U ki­ne­skim ti­sko­vi­na­ma ni­ti je­dan in­dij­ski eko­no­mist ne­ma sta lnu ko­lum­nu. Ki­ne­ze uglav­nom ni­je bri­ga za In­di­ju jer vi­še vo­le svo­ju zem­lju us­po­re iva­ti sa Sje­di­nje­nim Ame­ri kim Dr ava­ma i Eu­ro­pom, nas­tav­lja Pei, pro­fe­sor pri ko­led u Cla­re­mont Mc­Ken­na po­red Los An­ge­le­sa.

Liu Yi, vlas­nik tr­go­vi­ne odje om u Pe­kin­gu, iz­ra­zio je miš­lje­nje broj­nih Ki­ne­za od­ba­civ­ši za­mi­sao da se te dvi­je na­ci­je uop e mo­gu us­po­re iva­ti. Priz­nao je ka­ko je In­di­ja svjet­ski pre­dvod­nik” na po­dru ju in­for­ma­ti­ke, ali i re­kao ka­ko on­dje ima mno­go za­os­ta­lih, ne­ra­zvi­je­nih po­dru ja”. Ki­ne­sko gos­po­dar­stvo je po­seb­no”, nas­ta­vio je Liu. Uko­li­ko se ki­ne­ski ra­zvoj i po­ku­ša­va na ne­ko­ga ugle­da­ti, re­kao bih ka­ko su to SAD ili En­gle­ska.” Pri­rod­no je da se Ki­ne­zi ugle­da­ju na SAD, s ob­zi­rom da je to je­di­na dr ava s ve om eko­no­mi­jom In­di­ja je na de­ve­tom mjes­tu . I prem­da je Ki­na naj­ve i in­dij­ski tr­go­vin­ski part­ner, naj­ve i dio ki­ne­skih iz­voz­nih pro­izvo­da od­la­zi upra­vo u SAD.

Baš kao i In­di­ja, Ki­na ima pre­ko mi­li­jar­du sta­nov­ni­ka. No, od nje se mo e ne­što i nau iti, bu­du i da je za­po ela tran­zi­ci­ju pre­ma otvo­re­ni­joj i kon­ku­rent­ni­joj eko­no­mi­ji de­set go­di­na pri­je In­di­je.

In­dij­ci us­po­re uju svo­ju na­ci­ju s Ki­nom u sva­kom po­gle­du. Po pi­ta nju in­fras­truk­tu­re priz­na­ju ka­ko je Ki­na da­le­ko is­pred njih. Ki­na je sna ni­ja i kad su u pi­ta­nju oru ane sna­ge. Ulo ila je vi­še u sveu ili­šta. U pro­izvod­nji sof­tve­ra In­di­ja je da­le­ko na­pred­ni­ja, a gle­de poz­na­va­nja en­gle­skog je­zi­ka In­di­ja ta­ko er ima pred­nost, iako je Ki­na sus­ti e.

In­dij­ski gra­do­vi pre­pu­ni su ki­ne­skih res­to­ra­na. No, u Pe­kin­gu ili an­ga­ju, a ka­mo­li ma­njim ki­ne­skim gra­do­vi­ma, otvo­re­na je tek ša ica in­dij­skih ugos­ti­telj­skih objekata.

Pre­ma po­da­ci­ma ki­ne­ske vla­de, 2009. go­di­ne pre­ko 1 0.000 In­di­ja­ca po­sje­ti­lo je Ki­nu. A pre­ma po­da­ci­ma in­dij­ske vla­de, je­dva 100.000 ki­ne­skih tu­ris­ta po­sje­ti­lo je In­di­ju.

Pra­kash Jag­tap, vlas­nik in enjer­ske tvrt­ke u in­dij­skom gra­du Pu­ne, bio je u Ki­ni pet pu­ta. Pun je hva le za mar­lji­vost K i ne­za te t vr­di: Mo­ra­mo pro­mi­je­nit i rad­ne na­vi­ke.” Jag­ta­po­va iz­ja­va odra ava op e pri­hva eno sta­ja­li­šte mno­gih In­di­ja­ca ka­ko Ki­na pos­ti e bo­lje re­zul­ta­te u ve­li­koj mje­ri jer je k i nesk i jed­nos­tra­na k i sust av dis­cipl i ni ra ni­ji” od i ndij­ske vi­ta lne, a l i ne­ured­ne de­mo­kra­ci­je. No, Pei sma­tra ka­ko in­dij­ska fas­ci­na­ci­ja Ki­nom za­pra­vo po­jed­nos­tav­lju­je stva rno sta nje stva ri. Na­ime, ia ko je jed­nos­tra na ka vla st mo da i po­mo­gla toj zem­lji u i zgrad­nji in­fras­truk­tu­re i tvor­ni­ca, ona je ta­ko er od­go­vor­na za Kul­tur­nu re­vo­lu­ci­ju” i Ve­li­ki skok na­pri­jed”, po­vi­jes­ne do­ga aje u ko­ji­ma su mi­li­ju­ni lju­di ubi­je­ni, prog­na­ni ili umr­li od gla­di.

In­dij­sko sta­ja l ište ta ko er je obli­ko­vao su­kob iz 19 2. go­di­ne, na kra­ju ko­je­ga je Ki­na za­uze­la dio sje­ver­ne in­dij­ske dr ave Ka­šmir.

Rag­hav Bahl, me­nad er u me­di­ji­ma, ka e da su In­dij­ci zbog tog ra­ta, kao i na­glog ki­ne­skog eko­nom­skog pro­cva­ta, ra­zvi­li ja k osje aj po­ni enja”.

U na­ro­du pos­to­ji osje aj da smo u ovoj utr­ci mo­gli pro i pu­no bo­lje”, re­kao je Bahl, autor knji­ge Su­per­si­la Fas­ci­na nt­na utr­ka iz­me u ki­ne­skog ze­ca i in­dij­ske kor nja e” Su­per po er T he Ama­zing Ra­ce Bet een Chi­na s Ha­re and In­dia s Tor­to­ise . No, do­da­je ka­ko se mno­gim In­dij­ci­ma od­ne­dav­no vra a sa­mo­po­uz­da­nje zbog re­zul­ta­ta sna nog dr av­nog gos­po­dar­stva. Broj­ni stru nja­ci iz­ra ava­ju miš­lje­nje da bi In­di­ja usko­ro mo­gla pre­te i Ki­nu u po­gle­du br­zi­ne ras­ta. Na­ime, iako je ki­ne­ska eko­no­mi­ja vri­jed­na , 9 bi­li­ju­na do­la­ra ot­pri­li­ke tri i pol pu­ta ve a od in­dij­ske, ki­ne­sko sta­nov­niš­tvo u glav­ni­ni je mno­go sta­ri­je.

Me utim, u Ki­ni In­di­ju ne sma­tra­ju pri­jet­njom. Pei ka e ka­ko su tek ri­jet­ki Ki­ne­zi upoz­na­ti sa si­tu­aci­jom u In­di­ji. Kon­zer­va­tiv­ni ko­mu­nis­ti vje­ru­ju ka­ko de­mo­kra­ci­ja us­po­ra­va in­dij­ski ra­zvoj”, objas­nio je.

Ipak, ne­ko­li­ci­na je lju­di s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li u Ki­ni priz­na­la da iz­me u ove dvi­je zem­lje kao da pos­to­ji ne­ka uro ena kon­ku­ren­ci­ja. To je do­bro”, mis­li Hu Jun 0 , u itelj iz Sin­ga­pu­ra. Ako se bu­de­mo na­tje­ca­li na po­dru ju vi­so­ke teh­no­lo­gi­je i o uva­nja ener­gi­je, svi emo ima­ti ko­ris­ti od to­ga.”

In­dij­ski stu­dent na pres­ti nom teh­no­lo­škom ins­ti­tu­tu u Bom­ba­ju, Shrayank Gup­ta 21 , sla e se s njim: Na­rav­no da e ot­po eti utr­ka, jer obje su na­ci­je po na­ra­vi vr­lo kon­ku­rent­ne, a svi­jet e ovi­si­ti i o jed­ni­ma, i o dru­gi­ma.”

FOTOGRAFIJA K AINAZ AMARIA ZA THE NEW YORK TIMES

In­dij­ci ne­pres­ta­no us­po­re uju svoj gos­po­dar­ski ra­zvoj s ki­ne­skim; grad­ski vlak i sveu iliš­na pre­da­va­oni­ca u Mum­ba­iju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.