Za­gor­ski služ­be­nik HZZO-A s naj­vi­še De­can­te­ro­vih na­gra­da u Hr­vat­skoj

Poslovni Dnevnik - - Priča O Uspjehu - BI­SER­KA RA­NO­GA­JEC

IOd pr­vog nas­tu­pa u Lon­do­nu 2008. do da­nas vi­na­ri­ja Bo­dren do­bi­la je ukup­no šest zlat­nih me­da­lja, če­ti­ri sre­br­ne, dvi­je bron­ča­ne, jed­no priz­na­nje naj­bo­ljeg ta­len­ta i re­gi­onal­ni tro­fej ako je ber­ba gro­žđa ove go­di­ne po­če­la ne­uobi­ča­je­no ra­no zbog ve­li­kih vru­ći­na ko­je su gro­žđu da­le do­volj­no sla­da, Bo­ri­sa Dren­škog iz Za­gor­ja ber­ba još ne za­bri­nja­va. Za­to je i mir­ne du­še u ruj­nu ot­pu­to­vao u Lon­don gdje je od cje­nji­vač­kog ži­ri­ja na De­can­te­ro­vom svjet­skom pr­vens­tvu do­bio jed­nu od naj­pres­tiž­ni­jih na­gra­da, Re­gi­onal­ni tro­fej sred­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe. Osim re­gi­onal­nog tro­fe­ja za Le­de­no vi­no Bo­dren iz 2009. go­di­ne, to je vi­no is­to­dob­no uvr­šte­no i me­đu 10 naj­bo­ljih slat­kih vi­na i me­đu 10 naj­bo­ljih eko­lo­ških vi­na na svi­je­tu pre­ma ocje­ni De­can­te­ra, naj­poz­na­ti­jeg i naj­u­tje­caj­ni­jeg svjet­skog vin­skog ča­so­pi­sa.

Uobič a j e no, De­cant e r otva­ra na­tje­čaj za naj­bo­lja vi­na u si­ječ­nju, u trav­nju je ocje­nji­va­nje, u svib­nju pro­gla­še­nje služ­be­nih re­zul­ta­ta, a sve­ča­na do­dje­la je u ruj­nu. Od pr­vog nas­tu­pa u Lon­do­nu 2008. do ove go­di­ne, Vi­na­ri­ja Bo­dren do­bi­la je ukup­no 6 zlat­nih me­da­lja, če­ti­ri sre­br­ne, dvi­je bron­ča­ne, jed­no priz­na­nje naj­bo­ljeg ta­len­ta i naj­no­vi­ji re­gi­onal­ni tro­fej ko­ji se sma­tra i naj­vred­ni­jim. Od svih vi­na­ra iz Hr­vat­ske De­can­te­ro­vim priz­na­nji­ma, ali ne u to­li­kom bro­ju mo­že se po­hva­li­ti je­di­no još Vla­do Kra­ut­ha­ker. Od bit­ni­jih me­da­lja, u ko­je Dr­ne­ški pri­mje­ri­ce ne ra­ču­na one do­bi­ve­ne na re­gi­onal­nim na­tje­ca­nji­ma, tu su još zlat­na me­da­lja za le­de­no vi­no 2007 do­bi­ve­na na saj­mu vi­na Wi­ena 2009, te na Be­ograd Royal wi­ne chal­len­ge gdje je Char­don­nay iz­bor­na ber­ba pro­su­še­nih bo­bi­ca 2007. pro­gla­šen šam­pi­onom, a Raj­n­ski riz­ling do­bio zla­to.

Ki­se­li­na ko­ja zla­to no­si

Dren­ški je us­pio osvi­je­tli­ti obraz za­gor­skih vi­no­gra­da­ra i po­dru­ma­ra, oz­lo­gla­še­nih po ki­se­li­ši­ma.

“Is­ti­na je da gro­žđe za­gor­skih bre­žu­lja­ka zbog mi­krok­li­mat­skih uvje­ta sa­dr­ži vi­so­ki pos­to­tak ki­se­li­ne što se is­ti­če kao ne­dos­ta­tak su­hih vi­na. Upra­vo to sam is­ko­ris­tio kao pred­nost za pro­izvod­nju pre­di­kat­nih, le­de­nih vi­na u ko­ji­ma ki­se­li­na raz­bi­ja slat­ko­ću i sma­nju­je do­jam te­ži­ne, a vi­na či­ni svje­žim i do­pad­lji­vim”, sli­ko­vi­to opi­su­je Dren­ški. Do­da­je ka­ko nje­go­ve ber­be pro­su­še­nih bo­bi­ca i le­de­na vi­na kra­si kon­cen­tri­ra­na sklad­na aro­ma, slič­na onoj li­vad­skog me­da, s no­tom ple­me­ni­te pli­jes­ni ko­ji joj da­je do­dat­nu te­ži­nu, dok ni­ski sa­dr­žaj al­ko­ho­la ove pre­di­ka­te svr­sta­va u vi­na go­to­vo “me­di­cin­ske ka­te­go­ri­je”. Ogra­ni­če­ne ko­li­či­ne pre­di­kat­nih vi­na, do­bi­ve­ne is­klju­či­vo od pre­po­ru­če­nih sor­ti gro­žđa, zbog po­seb­nih uvje­ta doz­ri­je­va­nja te na­či­na ber­be i pre­ra­de, od­li­ku­ju se iz­nim­nom kak­vo­ćom, upu­ću­je nas Dren­ški.

Po­put os­ta­lih vi­na­ra ve­se­li ovo­go­diš­njoj ber­bi jer su su­ša i vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re do­pri­ni- je­le za­do­vo­lja­va­ju­ćem omje­ru kvan­ti­te­te i kva­li­te­te gro­žđa. Ber­be gro­žđa po­če­le su još kra­jem ko­lo­vo­za na Pe­lješ­cu i Hva­ru, ali i u kon­ti­nen­tal­noj Sla­vo­ni­ji. Po­če­lo je i u Za­gor­ju gdje se odu­vi­jek bra­lo i pri­je ne­go što je tre­ba­lo, ali ne i u vi­no­gra­di­ma vi­na­ri­je Bo­dren ko­ji su smje­šte­ni na obron­ci­ma oko za­se­oka Rus­ni­ca iz­me­đu Pre­gra­de i Hu­ma na Su­tli u Kra­pin­sko-za­gor­skoj žu­pa­ni­ji. Dren­ški zad­nji be­re i ima ber­bu kad je nit­ko ne­ma, a to je u zi­mi kad se tem­pe­ra­tu­ra spus­ti is­pod 7 stup­nje­va Cel­zi­je­vih.

Re­inves­ti­ra­na za­ra­da

Dren­ški je 1998. go­di­ne po­di­gao pr­ve na­sa­de vi­no­gra­da od ti­su­ću sad­ni­ca. U 2002. go­di­ni na­pu­nio je pr­vu bo­cu pre­di­kat­nog vi­na i idu­će go­di­ne do­bio je pr­vu zlat­nu me­da­lju na saj­mu u Ljub­lja­ni. U 2005. je na­pu­nio pr­vo le­de­no vi­no, a 2008. oti­šao u Lon­don gdje sva­ke go­di­ne ubi­re me­da­lje. Je­di­no ni­je ka­že još do­bio in­ter­na­ci­onal­ni tro­fej što je naj­vi­še priz­na­nje ko­je se bi­ra me­đu 10 naj­bo­ljih u svi­je­tu. Una­toč sve­mu Dren­ški još ne ubi­re i fi­nan­cij­ske plo­do­ve ra­da i us­pje­ha iako su do­bi­ve­ne me­da­lje je­dan od naj­ve­ćih nje­go­vih po­ten­ci­ja­la. Svu do­sa­daš­nju do­bit tvrt­ka Bo­dren, u ko­joj je za­pos­len jed­na čo­vjek, inves­ti­ra­la je u na­sa­de ko­jih ima na dva hek­ta­ra. Cilj je pro­ši­re­nje vi­no­gra­dar­skih po­vr­ši­na na ukup­no 30.000 tr­so­va i uvo­đe­nje no­vih sor­ti, pa bi se osim pos­to­je­ćih bi­je­log i si­vog pi­no­ta, char­don­naya, raj­n­skog riz­lin­ga i tra­min­ca, me­đu Bo­dre­no­vim pre­di­ka­ti­ma usko­ro mo­gli na­ći i oni od žu­tog mu­ška­ta. Že­lja Dren­škog jest oku­ša­ti se i u uz­go­ju kra­pin­ske be­li­ne, no­vo­ot­kri­ve­ne, au­toh­to­ne sor­te Hr­vat­skog za­gor­ja.

Ko­li­ko je do sa­da inves­ti­rao, Dren­ški ka­že ka­ko ne zna jer “kad bi išao sve ra­ču­na­ti vje­ro­jat­no to ne bi ra­dio”. Ima cilj i sa­da ula­že u no­vi po­drum po­di­žu­ći kre­di­te i ko­ris­te­ći pot­po­re od Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de. Od Kra­pin­sko­za­gor­ske žu­pa­ni­je pak ka­že ni­je do­bio ni­kak­ve pot­po­re. Re­ci­mo, sa­mo sad­nja vi­no­gra­da sto­ji vi­še od mi­li­jun ku­na. Dren­ški u ša­li pri­ča ka­ko je on kre­nuo obr­nu­to pr­vo skup­lja­ju­ći me­da­lje, a sa­da se mo­ra ra­zvi­ja­ti. Ima kva­li­te­tu, a ne ko­li­či­ne da bi bio kon­ku­ren­tan na tr­ži­štu. Ima dva hek­ta­ra vi­no­gra­da i ori­jen­ti­ran je sa­mo na “špi­cu”, od­nos­no le­de­na vi­na i iz­bor­nu ber­bu pro­su­še­nih bo­bi­ca što se po­ka­za­lo us­pješ­nim i na­da­le­ko priz­na­tim.

Me­đu­tim, prodaja tih vi­na već je te­ža jer su sku­pa. Pro­izvo­di se do 4000 bo­ca ovih vr­hun­skih vi­na. Ci­je­na bo­ce je oko 300 ku­na, toč­ni­je mo­gu bi­ti od 50 do 375 ku­na. Kup­ci su naj­češ­će po­je­din­ci, za­tim tvrt­ke ko­je ih ku­pu­ju za pok­lo­ne, a ma­njim di­je­lom to su res­to­ra­ni zbog sku­po­će. Ali ima već i stal­nih ku­pa­ca kao što je re­ci­mo Pa­la­ča Le­šić Di­mi­tri s Kor­ču­le ko­ja ima pet zvi­jez­di­ca. Dis­tri­bu­ci­ju u Za­gre­bu Dren­ški je po­vje­rio PZ Dro­pi, tr­go­vi­ni na ve­li­ko pi­ći­ma.

Prodaja je pres­po­ra jer je sku­pa i Dren­ški za­to pla­ni­ra ima­ti vi­na ma­lo ni­že ka­te­go­ri­je ko­ja ula­ze u kas­nu ber­bu i ko­ja bi ko­šta­la oko 50 ku­na. Vi­na se do 100 ku­na mo­gu pro­da­ti, ali os­ta­la idu spo­ro, ka­že i do­da­je: “Idem odoz­go pre­ma do­lje, od­nos­no mo­ram se ba­vi­ti vi­še pro­izvod­njom, a ma­nje kva­li­te­tom dok je kod os­ta­lih vi­no­gra­da­ra obr­nu­to.” Dren­ški tek os­tva­ru­je go­diš­nje 300.000 ku­na pri­ho­da. Još uvi­jek ra­di u fu­šu jer i da­lje je za­pos­len u HZZO-u u pos­lov­ni­ci u Kra­pi­ni. Ša­li se i ka­zu­je ka­ko se pri­ča da vi­na­ri­je u Dal­ma­ci­ji ima­ju pre­ja­ka vi­na ko­ja su opo­ra, kon­ti­nen­tal­na vi­na su sku­pa ali ima­ju po­ten­ci­jal, dok Bo­dre­nu ni­je pro­blem kva­li­te­ta ni ci­je­na ne­go tko je on? “Ja sam za sve zbu­nju­ju­ći”, nas­tav­lja kroz smi­jeh. Za­to i tra­ži, do­da­je, stra­te­škog part­ne­ra ko­ji bi se ba­vo svim os­ta­lim pos­lo­vi­ma od pro­da­je do mar­ke­tin­ga, a on bi sa­mo ra­dio vi­na. Ne na­mje­ra­va ima­ti vi­še od 30.000 tr­so­va jer to su re­ci­mo u su­sjed­noj Slo­ve­ni­ji ko­li­ko je vi­dio, vr­lo us­pješ­na obi­telj­ska vi­no­gra­dar­stva ko­ja se obra­đu­ju stro­je­vi­ma i gdje ne tre­ba pu­no rad­ne sna­ge. Ima pla­no­va i za tu­ri­zam. Gra­dio bi, ka­že, za­gor­ske hi­že, a pri­mje­ri­ce, jed­na bi bi­la ku­ći­ca gra­še­vi­ne, dru­ga ku­ći­ca cha­don­naya.

MA­TI­JA TO­PO­LO­VEC/PIXSELL

Bo­ris Dren­ški go­diš­nje pro­izve­de oko 4000 bo­ca vr­hun­skog vi­na ko­je u pro­sje­ku sto­ji 300 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.