Ka­ko spri­je­či­ti no­vu Ve­li­ku de­pre­si­ju

Ka­os Ne pri­je­ti nam sa­mo ri­zik po­nov­ne re­ce­si­je, već te­ške kri­ze ko­ja bi nas mo­gla gur­nu­ti u Ve­li­ku de­pre­si­ju II., na­ro­či­to ako kri­za euro­zo­ne do­ve­de do glo­bal­ne fi­nan­cij­ske pro­pas­ti Gost ko­men­ta­tor

Poslovni Dnevnik - - Komentari -

Pživ­j­le ka­tas­tro­fu. Pe­to je to što onaj te­ret du­ga ko­ji se ne mo­že sma­nji­ti pu­tem ras­ta, šted­nje ili in­fla­ci­je tre­ba uči­ni­ti odr­ži­vim pu­tem te­me­lji­tog res­truk­tu­ri­ra­nja du­ga, sma­nje­nja du­ga i pre­tva­ra­nja du­ga u ka­pi­tal. Is­ti se pos­tu­pak tre­ba pro­ves­ti u ne­sol­vent­nim vla­da­ma, ku­ćans­tvi­ma i fi­nan­cij­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma.

Šes­to, ako se Grč­koj i dru­gim rub­nim zem­lja­ma euro­zo­ne omo­gu­će zna­čaj­ne olak­ši­ce du­ga, gos­po­dar­ski se rast ne­će nas­ta­vi­ti dok se po­nov­no ne us­pos­ta­vi kon­ku­rent­nost. Bez br­zog po­vrat­ka ras­tu, no­vi ban­kro­ti i druš­tve­ni ne­mi­ri bit će ne­iz­bjež­ni.

Tri neo­dr­ži­ve op­ci­je

Pos­to­je tri mo­guć­nos­ti za po­nov­nu us­pos­ta­vu kon­ku­rent­nos­ti unu­tar euro­zo­ne – sve po­dra­zu­mi­je­va­ju stvar­nu de­pre­ci­ja­ci­ju, a ni jed­na ni­je odr­ži­va:

Pr­va je snaž­no slab­lje­nje eura pre­ma pa­ri­te­tu s ame­rič­kim do­la­rom, što ni­je iz­gled­no jer je i ame­rič­ko gos­po­dar­stvo os­lab­lje­no. Dru­ga je br­zo sma­nje­nje tro­ško­va je­di­ni­ce ra­da pu­tem ubr­za­nih struk­tur­nih re­for­mi te rast pro­duk­tiv­nos­ti raz­mje­ran po­ras­tu pri­ma­nja ni­je vje­ro­jat­no jer je Nje­mač­koj tre­ba­lo 15 go­di­na da na taj na­čin vra­ti kon­ku­rent­nost. I tre­ća: pe­to­go­diš­nja ku­mu­la­tiv­na de­fla­ci­ja ci­je­na i pla­ća od 30 pos­to, na­pri­mjer u Grč­koj, što bi zna­či­lo pe­to­go­diš­nje pro­du­lje­nje druš­tve­no ne­pri­hvat­lji­ve de­pre­si­je; re­ma po­s­ljed­njim eko­nom­skim po­da­ci­ma, re­ce­si­ja se vra­ća u naj­na­pred­ni­ja gos­po­dar­stva, a fi­nan­cij­ska tr­ži­šta pod tak­vim su stre­som ka­kav ni­je za­bi­lje­žen od pro­pas­ti tvrt­ke Leh­man Brot­hers 2008. go­di­ne. Zna­čaj­ni su ri­zi­ci gos­po­dar­ske i fi­nan­cij­ske kri­ze ko­ja bi mo­gla bi­ti go­ra ne­go ona pret­hod­na jer ne­će za­hva­ti­ti sa­mo pri­vat­ni sek­tor ne­go i sko­ro ban­kro­ti­ra­ne dr­ža­ve. Što bi­smo mo­gli uči­ni­ti da uma­nji­mo po­s­lje­di­ce no­vih gos­po­dar­skih pre­vi­ra­nja i spri­je­či­mo još dub­lju de­pre­si­ju i fi­nan­cij­sku pro­past?

In­fras­truk­tur­ne ban­ke

Naj­pri­je mo­ra­mo pri­hva­ti­ti da mje­re šted­nje, ko­je su nuž­ne za iz­bje­ga­va­nje fi­nan­cij­ske ka­tas­tro­fe, re­ce­sij­ski utje­ču na pro­izvod­nju. Ako su rub­ne zem­lje Europ­ske uni­je pri­si­lje­ne na mje­re šted­nje, one dr­ža­ve ko­je mo­gu pru­ži­ti krat­ko­roč­ne po­ti­ca­je to bi tre­ba­le i uči­ni­ti te od­go­di­ti vlas­ti­te pro­gra­me stro­ge šted­nje. Me­đu tak­ve dr­ža­ve spa­da­ju SAD, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Nje­mač­ka, ina­če te­melj euro­zo­ne, i Ja­pan. Tre­ba­lo bi os­no­va­ti ban­ke ko­je fi­nan­ci­ra­ju jav­nu in­fras­truk­tu­ru.

Dru­ga je stvar ta što, iako mo­ne­tar­na po­li­ti­ka ne mo­že znat­no utje­ca­ti na pro­blem pre­tje­ra­nog du­ga i ne­sol­vent­nos­ti, kre­dit­no i kvan­ti­ta­tiv­no olak­ša­nje mo­že po­mo­ći. Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka tre­ba­la bi uki­nu­ti po­greš­nu od­lu­ku o po­ve­ća­nju ka­mat­nih sto­pa. Po­ve­ća­ne mo­ne­tar­ne i kre­dit­ne olak­ši­ce tre­ba­le bi pro­ves­ti i ame­rič­ke Sa­vez­ne re­zer­ve, ali i ja­pan­ska, en­gle­ska i švi­car­ska na­rod­na ban­ka. In­fla­ci­ja će usko­ro bi­ti naj­ma­nji pro­blem na­rod­nih ba­na­ka jer će opa­da­nje tr­ži­šta ro­be, rad­ne sna­ge i ne­kret­ni­na po­di­ći de­zin­fla­cij­ski pri­ti­sak.

Tre­će, ka­ko bi se po­ve­ćao op­seg kre­di­ti­ra­nja, jav­nim fi­nan­ci­ra­njem na ra­zi­ni Europ­ske uni­je tre­ba os­na­ži­ti ban­ke euro­zo­ne i ban­kar­ske sus­ta­ve ko­ji ne­ma­ju do­volj­no ka­pi­ta­la. Ka­ko bi­smo iz­bje­gli no­vu kre­dit­nu kri­zu dok ban­ke sa­ni­ra­ju du­go­ve, tre­ba­lo bi u krat­ko­roč­nom smis­lu pre­ma ban­ka­ma bi­ti strp­ljiv, na­ro­či­to što se ti­če ka­pi­ta­la i lik­vid­nos­ti. Is­to ta­ko, s ob­zi­rom da ame­rič­ki i europ­ski fi­nan­cij­ski sus­ta­vi vje­ro­jat­no ne­će kre­di­ti­ra­ti ma­la i sred­nja po­du­ze­ća, ključ­no je da vla­da iz­rav­no kre­di­ti­ra sol­vent­na, ali ne­lik­vid­na ma­la i sred­nja po­du­ze­ća.

Če­t­vr­to, omo­gu­ća­va­nje sve­obu­hvat­ne lik­vid­nos­ti sol­vent­nih vla­da nuž­no je ra­di iz­bje­ga­va­nja po­ve­ća­nja ka­mat­nih mar­ži i gu­bit­ka pris­tu­pa tr­ži­štu ko­je bi ne­lik­vid­nost pre­tvo­ri­lo u ne­sol­vent­nost. Čak i da se po­li­ti­ka pro­mi­je­ni, vla­da­ma će tre­ba­ti vre­me­na da po­vra­te vje­ro­dos­toj­nost. Dok se to ne do­go­di, tr­ži­šta će i da­lje vr­ši­ti pri­ti­sak na po­ve­ća­nje du­ga pa je kri­za i vi­še ne­go iz­gled­na. Špa­njol­skoj i Ita­li­ji da­nas pri­je­ti do­ki­da­nje pris­tu­pa tr­ži­štu. Služ­be­na sred­stva tre­ba utros­tru­či­ti po­mo­ću Europ­skog fon­da za fi­nan­cij­sku pos­to­ja­nost, euro­obvez­ni­ca ili sve­obu­hvat­ne ak­ci­je Europ­ske sre­diš­nje ban­ke ka­ko te dr­ža­ve ne bi do-

NO­URI­EL RO­UBI­NI pred­sjed­nik je iz­vr­š­nog od­bo­ra tvrt­ke Ro­ubi­ni Glo­bal Eco­no­mics, pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu eko­no­mi­je Stern Sve­uči­li­šta u New Yor­ku te je­dan od auto­ra knji­ge 'Cri­sis Eco­no­mics'

čak i kad bi ovo bi­lo os­tva­ri­vo, ta­kav bi stu­panj de­fla­ci­je po­gor­šao ne­sol­vent­nost zbog po­ras­ta stvar­ne vri­jed­nos­ti du­ga od 30 pos­to.

S ob­zi­rom na to da ove mo­guć­nos­ti ne mo­gu upa­li­ti, je­di­no je rje­še­nje da Grč­ka i ne­ke dru­ge čla­ni­ce na­pus­te euro­zo­nu. Sa­mo po­vra­tak na dr­žav­nu va­lu­tu te snaž­na de­pre­ci­ja­ci­ja te va­lu­te mo­gu vra­ti­ti kon­ku­rent­nost i rast. S dru­ge pak stra­ne, na­pu­šta­njem za­jed­nič­ke va­lu­te dr­ža­va ri­ski­ra ko­la­te­ral­nu šte­tu te po­ve­ća­va ri­zik od pre­li­je­va­nja kri­ze na dru­ge sla­be čla­ni­ce euro­zo­ne.

Utje­caj bi­lan­ce na za­du­že­nost u euri­ma uz­ro­ko­va­ne de­pre­ci­ja­ci­jom no­ve dr­žav­ne va­lu­te tre­bao bi se ri­je­ši­ti pu­tem sus­tav­ne, do­go­vo­re­ne pro­mje­ne obve­za u euru na no­ve dr­žav­ne va­lu­te. Od­go­va­ra­ju­ćim ko­ri­šte­njem služ­be­nih re­sur­sa, pa ta­ko i re­ka­pi­ta­li­za­ci­jom ba­na­ka euro­zo­ne, sma­nji­la bi se ko­la­te­ral­na šte­ta i pre­li­je­va­nje kri­ze na dru­ge zem­lje.

No­va rad­na mjes­ta

Sed­mo, raz­lo­zi za vi­so­ku ne­za­pos­le­nost u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma i ane­mi­čan rast je­su struk­tur­ni, pa ta­ko i rast kon­ku­rent­nih mla­dih tr­ži­šta. Od­go­va­ra­ju­ća re­ak­ci­ja na ta­ko ve­li­ke pro­mje­ne ni­je pro­tek­ci­oni­zam, već na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma tre­ba sred­njo­roč­ni plan za po­nov­nu us­pos­ta­vu kon­ku­rent­nos­ti i no­vih rad­nih mjes­ta pu­tem obil­nih no­vih ula­ga­nja u kva­li­tet­no obra­zo­va­nje, una­pre­đe­nje ljud­skog ka­pi­ta­la, in­fras­truk­tu­ru te al­ter­na­tiv­ne/ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je. Je­di­no bi ta­kav pro­gram rad­ni­ci­ma u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma pru­žio pra­ve ala­te za kon­ku­rent­nost na glo­bal­noj ra­zi­ni.

Osmo, gos­po­dar­stva mla­dih tr­ži­šta na ras­po­la­ga­nju ima­ju vi­še ala­ta ne­go na­pred­na gos­po­dar­stva te bi tre­ba­li olak­ša­ti mo­ne­tar­nu i fi­nan­cij­sku po­li­ti­ku. Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond i Svjet­ska ban­ka mla­dim tr­ži­šti­ma mo­gu pos­lu­ži­ti kao zaj­mo­da­vac u kraj­njoj nu­ždi ako se po­ja­vi mo­guć­nost od gub­lje­nja pris­tu­pa tr­ži­štu te ovis­no o od­go­va­ra­ju­ćim re­for­ma­ma po­li­ti­ke. Dr­ža­ve po­put Ki­ne, ko­je se za rast po­ja­ča­no os­la­nja­ju na ne­to iz­voz, tre­ba­le bi ubr­za­ti re­for­me, uklju­ču­ju­ći br­žu apre­ci­ja­ci­ju va­lu­te, ra­di ja­ča­nja do­ma­će po­traž­nje i po­troš­nje.

Ne pri­je­ti nam sa­mo ri­zik po­nov­ne re­ce­si­je, već te­ške kri­ze ko­ja bi nas mo­gla gur­nu­ti u Ve­li­ku de­pre­si­ju II., na­ro­či­to ako se kri­za euro­zo­ne ot­me kon­tro­li i do­ve­de do glo­bal­ne fi­nan­cij­ske pro­pas­ti. Po­greš­no ru­ko­vo­đe­nje po­li­ti­kom ti­je­kom pr­ve Ve­li­ke re­ce­si­je do­ve­lo je do tr­go­vin­skih i va­lut­nih ra­to­va, ne­po­kor­nih dr­žav­nih ban­kro­ta, de­fla­ci­je, po­ras­ta ne­jed­na­kos­ti u po­gle­du do­ho­da­ka i bo­gat­stva, si­ro­maš­tva i oča­ja te druš­tve­ne i po­li­tič­ke nes­ta­bil­nos­ti ko­ja je na kra­ju do­ve­la do ši­re­nja auto­ri­tar­nih re­ži­ma i Dru­gog svjet­skog ra­ta. Naj­bo­lji na­čin da iz­bjeg­ne­mo da se tak­vo što po­no­vi jest odvaž­na i agre­siv­na glo­bal­na po­li­ti­ka ko­ju će­mo smjes­ta po­če­ti pro­vo­di­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.