Je­dan euro tre­bao bi bi­ti de­set ku­na - to je ključ us­pje­ha

Omer Mo­av, Vo­de­ći iz­ra­el­ski eko­nom­ski struč­njak, o fik­s­noj te­čaj­noj po­li­ti­ci ko­ja ko­či ra­zvoj Hr­vat­ske, slič­nos­ti­ma iz­ra­el­ske i hr­vat­ske gos­po­dar­ske si­tu­aci­je te glo­bal­noj kri­zi

Poslovni Dnevnik - - Menadžment - TE­NA DŽO­DAN

SHr­vat­ska ima broj­ne ne­isko­ri­šte­ne po­ten­ci­ja­le, pri­je sve­ga tu­ri­zam i po­ljo­pri­vre­du, u ko­je bi i Iz­ra­el­ci ra­do inves­ti­ra­li, ka­že svjet­ski poz­na­ti eko­no­mist ko­ji je ovih da­na pro­uča­vao gos­po­dar­sku si­tu­aci­ju u Hr­vat­skoj vo­de­ćim iz­ra­el­skim eko­nom­skim struč­nja­kom, pro­fe­so­rom Ome­rom Mo­avom raz­go­va­ra­li smo na­kon nje­go­vog pre­da­va­nja na Eko­nom­skom ins­ti­tu­tu u Za­gre­bu i dan pri­je cen­tral­nog do­ga­đa­ja, pre­da­va­nja na Vi­so­koj pos­lov­noj ško­li Li­ber­tas. Na pre­da­va­nju se raz­go­vra­lo o ak­tu­al­nim iz­a­zo­vi­ma s ko­ji­ma se su­oča­va iz­ra­el­ska vla­da i tre­nut­noj eko­nom­skoj po­li­ti­ci. De­talj­nim po­da­ci­ma i iz­nim­no za­nim­lji­vom i po­uč­nom pre­zen­ta­ci­jom po­jas­nio je sa­daš­nje sta­nje iz­ra­el­ske eko­no­mi­je u ok­vi­ru glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze ko­ja je po­tres­la ci­je­li svi­jet.

S ob­zi­rom na to da iz­ra­el­sko gos­po­dar­stvo ima go­to­vo tri ti­su­će kom­pa­ni­je u vi­so­ko­teh­no­lo­škom sek­to­ru i da iz­ra­el­ska eko­no­mi­ja bi­lje­ži oko pet pos­to ras­ta BDP-a, 11 mi­li­jar­di do­la­ra inves­ti­ci­ja u vi­so­ko teh­no­lo­ški sek­tor i 200 mi­li­jar­di do­la­ra BDP-a, od ko­jeg 54 mi­li­jar­de či­ni sa­mo iz­voz, si­gur­no je da ima­mo od ko­ga uči­ti. Omer Mo­av tre­nut­no pre­da­je na He­brew Uni­ver­sityju u Je­ru­za­le­mu i na Sve­uči­li­štu Royal Hol­loway u Lon­do­nu. Ti­je­kom svo­je bo­ga­te ka­ri­je­re ob­na­šao je i duž­nost pred­sjed­ni­ka Sa­vje­ta za gos­po­dar­stvo iz­ra­el­skog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja i član je ured­niš­tva ni­za ugled­nih znans­tve­nih ča­so­pi­sa iz po­dru­čja eko­nom­skih zna­nos­ti. Po­dru­čja nje­go­vog naj­u­žeg in­te­re­sa obu­hva­ća­ju eko­nom­ski rast, inov­ci­je i gos­po­dar­ski ra­zvoj te mi­kro­eko­no­mi­ja i fi­skal­na po­li­ti­ka. Predavanje su or­ga­ni­zi­ra­li Hr­vat­sko-iz­ra­el­ski pos­lov­ni klub (CIBC) i Ve­le­pos­lans­tvo Dr­ža­ve Iz­ra­el u su­rad­nji s Vi­so­kom pos­lov­nom ško­lom Li­ber­tas.

Od utor­ka ste u Hr­vat­skoj. Obiš­li ste već ne­ke vo­de­će eko­nom­ske ins­ti­tu­ci­je u zem­lji i su­sre­li se s hr­vat­skim eko­nom­skim struč­nja­ci­ma. Uo­ča­va­te li kak­ve slič­nos­ti iz­ra­el­skog i hr­vat­skog gos­po­dar­stva?

Či­ni mi se da pos­to­je ne­ki is­ti pro­ble­mi s ko­ji­ma se obje zem­lje su­oča­va­ju tre­nut­no, a Hr­vat­ska se su­oča­va i s ne­kim pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma se Iz­ra­el ba­vio u proš­los­ti. Ri­ječ je broj­nim mo­no­po­li­ma. Či­ni mi se da ih i u Hr­vat­skoj ima mno­go kao i u Iz­ra­elu. Pro­blem je u po­li­tič­koj uve­za­nos­ti tih mo­no­po­lis­ta s vla­da­ju­ćim po­li­ti­ča­ri­ma ta­ko­zva­nim taj­ku­ni­ma ko­ji i Iz­ra­elu stva­ra­ju pro­blem. To su ne­ki slič­ni pro­ble­mi s ko­ji­ma se bo­ri­mo. Ni­je ih la­ko ri­je­ši­ti i pred­stav­lja­ju ve­lik pro­blem jer je ri­ječ o umi­je­ša­no­ti ci­je­log po­li­tič­kog sus­ta­va s taj­ku­ni­ma.

Što Hr­vat­skoj pred­stav­lja glav­ni pro­blem, što je to što nas ko­či u ra­zvo­ju?

Ne bih mo­gao re­ći toč­no ko­ji je glav­ni pro­blem, ne poz­na­jem ta­ko do­bro hr­vat­sku eko­no­mi­ju. No ipak, či­ni mi se da je fik­s­na te­čaj­na po­li­ti­ka kao re­zul­tat vi­so­kog uvo­za, a ni­kak­vog iz­vo- za i vi­so­ki de­fi­cit ono što ko­či Hr­vat­sku. Tak­va si­tu­aci­ja ne po­go­du­je inves­ti­ci­ja­ma ne­go upra­vo su­prot­no. Zbog to­ga se po­ten­ci­jal­ni pro­jek­ti i inves­ti­ci­je se­le na ne­ko dru­go mjes­to, na plod­no tlo. Či­ni mi se da kom­bi­na­ci­ja sve­ga to­ga i slič­nih pro­ble­ma uz­ro­ko­va­nih ti­me re­zul­ti­ra ne­po­volj­nom inves­ti­cij­skom kli­mom. Po­seb­no mis­lim na odre­đe­ne lo­bi­je ko­ji­ma je u in­te­re­su ku­nu dr­ža­ti ja­kom ra­di uvo­za. Nji­ma tak­va si­tu­aci­ja po­go­du­je što konkretno stva­ra ne­po­volj­nu kli­mu za ra­zvoj na­ci­onal­ne eko­no­mi­je. Ku­na bi u sva­kom slu­ča­ju tre­ba­la bi­ti pu­no sla­bi­ja.To je ključ za po­ti­ca­nje ras­ta.

Na­rav­no, ka­da se si­tu­aci­ja sa­gle­da i s dru­ge stra­ne i ka­da shva­ti­te da ve­ći­na jav­nos­ti ima du­go­ve u euri­ma i ta is­ta jav­nost ne že­li sla­bi­ju ku­nu jer im to ni­je u in­te­re­su na­đe­te se u ne­za­vid­noj si­tu­aci­ji. To je za­pra­vo svo­je­vr­s­na zam­ka po­li­ti­ke jer ku­nu dr­že ja­kom ka­ko bi gra­đa­ni bi­li za- do­volj­ni no du­go­roč­no to je ne­što ja­ko lo­še i ne­po­volj­no. Sma­tram da bi naj­bo­lje bi­lo ka­da bi ku­na os­la­bje­la to­li­ko da de­set ku­na bu­de ek­vi­va­le­nat jed­nom euru. Ta­ko bi se po­ve­ćao iz­voz. To je ključ us­pje­ha.

U što bi Hr­vat­ska tre­ba­la ula­ga­ti?

Hr­vat­ska sva­ka­ko ima broj­ne ne­isko­ri­šte­ne po­ten­ci­ja­le. Po­gle­daj­te sa­mo po­ljo­pri­vre­du i tu­ri­zam. Ži­do­vi su tra­di­ci­onal­no ra­zvi­li jak po­ljo­pri­vred­ni sek­tor. Uvje­ren sam da bi i Iz­ra­el­ci inves­ti­ra­li u po­ljo­pri­vred­ni sek­tor u Hr­vat­skoj ka­da bi se stvo­ri­li po­volj­ni uvje­ti za inves­ti­ci­je. Iz­ra­el je čak i ra­zvio ne­ke vr­ste po­vr­ća i vo­ća. Cher­ry raj­či­ca je iz­ra­el­ski pro­izvod. Hr­vat­ski tu­ri­zam ta­ko­đer ni­je do­volj­no is­ko­ri­šten, ali tre­ba­li bis­te ga uči­ni­ti dos­tup­ni­jim i jef­ti­ni­jim.

Glo­bal­na fi­nan­cij­ska kri­za ni­je za­obiš­la ni­ko­ga. Ka­ko je utje­ca­la na iz­ra­el­sko gos­po­dar­stvo?

Na­rav­no da kri­za ni­je za­obiš­la ni Iz­ra­el, ali te­ško je odvo­ji­ti psi­ho­lo­ške po­s­lje­di­ce od stvar­nih. Čak i ka­da se još ni­šta ni­je do­ga­đa­lo i ka­da se kri­za još ni­je osje­ća­la lju­di se po­na­ša­ju dru­ga­či­je. Ču­va­ju svoj no­vac, pres­ta­ju s ula­ga­nji­ma, oprez­ni­ji su vi­še ne­go ina­če, ne ri­ski­ra­ju i sve to ne­ga­tiv­no utje­če na eko­no­mi­ju. Ali po­da­ci ko­je sam po­ka­zi­vao u sklo­pu pre­da­va­nja po­ka­zu­ju da su broj­ke sta­bil­ne, da­pa­če čak i ja­ko do­bre. Je­dan od glav­nih raz­lo­ga za­što su broj­ke sta­bil­ne i za­što se do­bro opo­rav­lja­mo od kri­ze je či­nje­ni­ca da Iz­re­al ni­je imao pro­blem s ne­kret­ni- na­ma. Nji­ho­va vri­jed­nost ni­je pa­la to­li­ko ko­li­ko u dru­gim dr­ža­va­ma. Pa­da­le su ci­je­ne, ali ne to­li­ko da bi to uru­ši­lo ci­je­li sus­tav. I ni­smo ima­li kri­zu u fi­nan­cij­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma, ni­je je bi­lo u ban­kar­skom sek­to­ru, a vla­da i ban­ka Iz­ra­ela ni­su či­ni­li po­gre­ške ne­go su se po­na­ša­le od­go­vor­ne i sa­vjes­no. Ta­ko­đer ni­smo mno­go po­ve­ća­va­li po­re­ze.

Ko­ji su pri­ori­te­ti Iz­ra­ela ka­da go­vo­ri­mo o gos­po­dar­skom ula­ga­nju?

Pri­vat­ni sek­tor mno­go ula­že. U in­dus­tri­ju naj­vi­še, ne­što u tu­ri­zam. Iz­ra­el ima ogro­man tu­ris­tič­ki po­ten­ci­jal ko­ji je ne­isko­ri­šten. Za­mis­li­te po­ten­ci­jal Je­ru­za­le­ma kao kr­š­ćan­skog gra­da, no sli­ka ne­si­gur­nos­ti ko­ja je odas­la­na u ci­je­li svi­jet jed­nos­tav­no pred­stav­lja koč­ni­cu. Is­ti­na je pot­pu­no dru­ga­či­ja. Je­ru­za­lem je naj­si­gur­ni­je mjes­to na svi­je­tu, po­gle­daj­te sa­mo sta­tis­ti­ku. Tel Aviv je pre­kra­san grad s div­nom obalom, mno­go mla­dih lju­di, res­to­ra­na i ka­fi­ća. De­fi­ni­tiv­ni bi­smo tre­ba­li vi­še ula­ga­ti u tu­ri­zam ali pr­vo mo­ra­mo ula­ga­ti u si­gur­nost i osi­gu­ra­ti si­gur­nost pa tek on­da u tu­ri­zam.

U pre­da­va­nju ste spo­me­nu­li ju. Pos­to­ji li ona i u Iz­ra­elu?

Ne mis­lim da je ko­rup­ci­ja pre­mre­ži­la Iz­ra­el u to­li­koj mje­ri i na na­ci­onal­noj ra­zi­ni. Na­rav­no, ka­da taj­ku­ni ima­ju utje­caj na čla­no­ve vla­de to sva­ka­ko pred­stav­lja je­dan oblik ko­rup­ci­je no ne bih re­kao da se Iz­ra­el bo­ri s ko­rup­ci­jom u to­li­koj mje­ri da to pred­stav­lja pro­blem za iz­ra­el­sku eko­no­mi­ju.

PIXSELL

Pro­ble­me ko­je mu­če vas - po­put ve­za taj­ku­na i po­li­ti­ke - i mi smo rje­ša­va­li u proš­los­ti, ka­že pro­fe­sor Mo­av

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.