Grč­koj i Por­tu­ga­lu bo­lje kad iz­a­đu iz euro­zo­ne

Krah Os­tva­ri li se sce­na­rij ban­kro­ta i iz­la­ska Grč­ke, Por­tu­ga­la, a mo­žda i Ir­ske iz euro­zo­ne, mo­rat će se po­du­ze­ti mje­re za spre­ča­va­nje fi­nan­cij­sko­ga kra­ha euro­zo­ne u cje­li­ni Gost ko­men­ta­tor

Poslovni Dnevnik - - Komentari -

Kni na te­me­lju te za­jed­nič­ke va­lu­te da bi nje­zin ko­laps pro­uz­ro­čio krah ko­je­ga čak ni nje­mač­ka vlast, a ni bi­lo ko­ja dru­ga, ne bi us­pje­la obuz­da­ti. Što du­lje nje­mač­koj jav­nos­ti bu­de tre­ba­lo da priz­na ovu ne­po­bit­nu či­nje­ni­cu, to će vi­šu ci­je­nu mo­ra­ti pla­ti­ti, i to ne sa­mo ona, već i os­ta­tak svi­je­ta. Ve­li­ko je pi­ta­nje mo­že li se nje­mač­ku jav­nost uvje­ri­ti u tu či­nje­ni­cu. Kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel mo­žda ne mo­že uvje­ri­ti ci­je­lu svo­ju ko­ali­ci­ju u nje­zi­nu vje­ro­dos­toj­nost, ali mo­gla bi se os­lo­ni­ti na opor­bu u ve­zi os­tva­ri­va­nja no­ve ve­ći­ne ko­ja će po­dr­ža­ti ak­tiv­nos­ti po­treb­ne za oču­va­nje eura. Na­kon što bi ri­je­ši­la kri­zu eura, na slje­de­ćim iz­bo­ri­ma ako bi se raz­ri­je­ši­la kri­za u ko­joj je ne­mo­gu­će pos­ta­lo mo­gu­će, po­treb­no je za­mis­li­ti ne­za­mis­li­vo. Sto­ga je, da bi se ri­je­ši­la eu­rop­ska duž­nič­ka kri­za, sa­da od ključ­ne važ­nos­ti pri­pre­mi­ti se za mo­guć­nost ban­kro­ta i iz­la­ska Grč­ke, Por­tu­ga­la, a mo­žda i Ir­ske iz euro­zo­ne. Uko­li­ko se ta­kav sce­na­rij os­tva­ri, mo­rat će se po­du­ze­ti mje­re za spre­ča­va­nje fi­nan­cij­skog kra­ha euro­zo­ne u cje­li­ni. Pr­vo, mo­ra­ju se za­šti­ti­ti ban­kov­ni de­po­zi­ti. Kad bi se us­li­jed ban­kro­ta i iz­la­ska iz euro­zo­ne iz­gu­bio euro u ne­koj grč­koj ban­ci, euro po­hra­njen u ne­koj ta­li­jan­skoj ban­ci smjes­ta bi vri­je­dio ma­nje od eura u nje­mač­koj ili ni­zo­zem­skoj ban­ci, što bi re­zul­ti­ra­lo pot­pu­nim kra­hom ba­na­ka u zem­lja­ma ko­je bi­lje­že de­fi­cit.

Mo­že li Mer­kel uvje­ri­ti jav­nost?

Na­da­lje, odre­đe­ne ban­ke u duž­nič­kim zem­lja­ma mo­ra­le bi os­ta­ti dje­lat­ne ka­ko bi se spri­je­čio eko­nom­ski ko­laps. Is­to­dob­no bi se ci­je­li europ­ski ban­kar­ski sus­tav mo­rao re­ka­pi­ta­li­zi­ra­ti i sta­vi­ti pod europ­ski, a ne dr­žav­ni nad­zor. Ko­nač­no, vla­di­ne obvez­ni­ce ko­je iz­da­ju dru­ge duž­nič­ke zem­lje čla­ni­ce euro­zo­ne mo­ra­le bi se za­šti­ti­ti od za­ra­ze. Sve to ko­šta, ali pre­ma pos­to­je­ćim do­go­vo­ri­ma oko ko­jih su se slo­ži­le na­ci­onal­ni vo­đe u euro­zo­ni, nov­ca vi­še ne­ma. Sto­ga ne pos­to­ji dru­gi iz­bor osim us­pos­tav­lja­nja sas­tav­ni­ce ko­ja ne­dos­ta­je: europ­skog mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja ko­je ima moć opo­re­zi­va­nja, pa sto­ga i iz­da­va­nja zaj­mo­va. To bi zah­ti­je­va­lo no­vi sporazum europ­skih raz­mje­ra, ko­jim bi se Europ­ski fond za fi­nan­cij­sku sta­bil­nost (EFSF) pre­ina­čio u pu­no­krv­no mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja.

Me­đu­tim, to po­dra­zu­mi­je­va pot­pu­nu pro­mje­nu sta­va i gle­di­šta, oso­bi­to po pi­ta­nju Nje­mač­ke. Na­ime, nje­mač­ka jav­nost još mis­li ka­ko ima iz­bor gle­de pru­ža­nja po­dr­ške euru. To je ve­li­ka i oz­bilj­na po­gre­ška. Euro pos­to­ji, a ka­pi­tal i du­go­va­nja glo­bal­nog fi­nan­cij­skog sus­ta­va to­li­ko su me­đu­sob­no po­ve­za-

pred­sjed­nik je tvrt­ke So­ros Fund Ma­na­ge­ment

ne bi se ima­la če­ga bo­ja­ti. Pri­pre­ma za mo­gu­ći ban­krot ili iz­la­zak tri ma­le čla­ni­ce iz euro­zo­ne ne zna­či nuž­no da te tri zem­lje tre­ba­mo na­pus­ti­ti. Upra­vo su­prot­no, mo­guć­nost ured­nog ban­kro­ta, ko­jeg bi fi­nan­ci­ra­le os­ta­le zem­lje euro­zo­ne i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond, po­nu­di­la bi Grč­koj i Por­tu­ga­lu ne­ko­li­ko iz­bo­ra. Na­da­lje, na taj bi se na­čin pre­ki­nuo za­ča­ra­ni krug, ko­ji sa­da pri­je­ti svim de­fi­ci­tar­nim zem­lja­ma euro­zo­ne, a u ko­je­mu mje­re šted­nje os­lab­lju­ju iz­gle­de gos­po­dar­skog ras­ta, zbog če­ga inves­ti­to­ri zah­ti­je­va­ju ogra­ni­ča­va­ju­će vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe, či­me pri­mo­ra­va­ju vla­du na dalj­nje re­za­nje po­troš­nje.

Nuž­ne žr­tve

Za zem­lje u naj­ve­ćoj ne­vo­lji, iz­la­zak iz euro­zo­ne naj­bo­lji je na­čin ka­ko da po­nov­no pos­ta­nu kon­ku­rent­ne. No, uko­li­ko su sprem­ne na sve nuž­ne žr­tve, mo­gu u njoj i os­ta­ti: EFSF bi u tom slu­ča­ju za­šti­tio nji­ho­ve do­ma­će ban­kar­ske de­po­zi­te, a MMF bi im po­mo­gao re­ka­pi­ta­li­zi­ra­ti ban­kar­ski sus­tav. U sva­kom slu­ča­ju, ni­je u in­te­re­su EU da do­pus­ti krah tih ze­ma­lja jer će one za so­bom po­vu­ći ci­je­li glo­bal­ni ban­kar­ski sus­tav.

Zem­lje čla­ni­ce EU mo­ra­ju pri­hva­ti­ti či­nje­ni­cu da je za spas eura po­tre­ban no­vi sporazum. Sto­ga bi ras­pra­va o to­me što bi taj no­vi sporazum tre­bao sa­dr­ža­va­ti tre­ba­la smjes­ta po­če­ti jer će pre­go­vo­ri ne­mi­nov­no bi­ti ja­ko du­gi. Me­đu­tim, jed­nom kad se slo­že oko te­melj­nih na­če­la, Vi­je­će Eu­ro­pe mo­glo bi ov­las­ti­ti Europ­sku sre­diš­nju ban­ku da spa­si si­tu­aci­ju, či­me bi je una­pri­jed za­šti­ti­lo od ri­zi­ka ve­za­nih uz sol­vent­nost.

Već i sa­ma vi­zi­ja rje­še­nja duž­nič­ke kri­ze euro­zo­ne pred­stav­lja­la bi pra­vo olak­ša­nje za fi­nan­cij­ska tr­ži­šta. No, čak i ako se to os­tva­ri, ima­ju­ći u vi­du da će bi­lo ko­je uvje­te ne­kog no­vog spo­ra­zu­ma dik­ti­ra­ti Nje­mač­ka, oz­bilj­ni gos­po­dar­ski pad je ne­iz­bje­žan.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.