G20: Obra­nit će­mo ban­ke i tr­ži­šta

Spa­ša­va­nje euro­zo­ne ‘Po­ve­ća­ti ka­pa­ci­te­te kriz­nog fon­da’ do­ka­pi­ta­li­za­ci­ja ba­na­ka

Poslovni Dnevnik - - Burze&financije - MA­RI­NA BILUŠ

NG20 još ne spo­mi­nje kon­kret­ne mje­re, ali SAD euro­zo­ni pre­po­ru­ču­je svoj mo­del e ć e mo d o z v o l i t i d a duž­nič­ka kri­za euro­zo­ne “po­to­pi” ban­ke i fi­nan­cij­ska tr­ži­šta. Po­ru­ka je to G20 - sku­pi­ne vo­de­ćih svjet­skih gos­po­dar­skih si­la ko­je su uoči Skup­šti­ne Svjet­ske ban­ke i Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da obe­ća­le po­du­ze­ti sve po­treb­ne ko­ra­ke da se smi­ri glo­bal­ni fi­nan­cij­ski sus­tav i iz­bjeg­ne no­va re­ce­si­ja. Kao jed­no od oruž­ja u bor­bi pro­tiv ka­osa u euro­zo­ni G20 pred­la­že po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta europ­skog kriz­nog fon­da.

“Čla­ni­ce EU pro­vest će mje­re ka­ko bi po­ve­ća­le flek­si­bil­nost kriz­nog fon­da i stvo­ri­le uvje­te za mak­si­mal­no is­ko­ri­šta­va­nje nje­go­vih mo­guć­nos­ti do slje­de­će­ga mi­nis­tar­skog sas­tan­ka u lis­to­pa­du”, sto­ji u pri­op­će­nju G20.

I pak, kon­kret­ni po­te­zi još ni­su objav­lje­ni pa mo­del os­na­ži­va­nja spo­me­nu­tog fon­da os­ta­je ne­poz­na­ni­ca. Me­đu­tim, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma Re­uter­sa, mo­glo bi bi­ti ri­je­či o fi­nan­cij­skim de­ri­va­ti­ma, ko­je je spo­me­nuo fran­cu­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Fran­co­is Ba­ro­in. Ri­ječ je za­pra­vo o mo­de­lu ko­ji je već is­ku­ša­la A m e - ri­ka i ko­ji duž­no-s n i -

Na po­pi­su EU 16 ban­kar­skih ku­ća

Čel­ni­ci EU za­tra­žit će hit­nu do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju 16 europ­skih ba­na­ka či­ja sto­pa adek­vat­nos­ti ka­pi­ta­la “vi­si” tek mi­ni­mal­no iz­nad do­nje gra­ni­ce od 5%. Ka­ko pi­še Fi­nan­ci­al Times, ban­ka­ma je dan rok do trav­nja da pro­ve­du do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju. Na po­isu su Es­pi­ri­to San­to, Ban­co Por­tu­gu­es, Pi­ra­eus Bank, Hel­le­nic Pos­t­bank, Ban­co Po­pu­lar Es­pa­nol, Ban­kin­ter, Ca­ixa Ga­li­cia, BFA-Ban­kia, Ban­co Cívi­ca, Ca­ixa On­tinyent, Ban­co De Sa­ba­dell, Mar­fin Po­pu­lar Bank, Nor­d­de­ut­s­c­he Lan­de­sbank, HSH Nor­d­bank, NLB i Ban­co Po­po­la­re. ci SAD-a sa­da sa­vje­tu­ju europ­skim ko­le­ga­ma. Na­ime, ka­da je Ame­ri­ku 2008. zap­ljus­nu­la kri­za, vlast je po­kre­nu­la po­se­ban fond za po­moć kre­di­to­ri­ma pa je Fe­du mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja da­lo 20 ml­rd. USD bi se otvo­ri­la mo­guć­nost za 200 ml­rd. do­la­ra no­vih kre­di­ta. Za­uz­vrat je Fed kao ko­la­te­ral pri­hva­tio vri­jed­nos­ni­ce hi­po­te­kar­nih kre­di­ta. No ho­će li sli­čan me­ha­ni­zam pri­hva­ti­ti i čel­ni­ci euro­zo­ne ne mo­že se pre­dvi­dje­ti. Ipak, mi­nis­tar fi­nan­ci­ja SAD-a Ti­mot­hy Ge­it­h­ner iz­ja­vio je ka­ko je čvr­sto uvje­ren da će do­ći do po­ve­ća­nja fi­nan­cij­skih ka­pa­ci­te­ta europ­skog kriz­nog fon­da.

No ne do­đe li usko­ro do kon­kret­nih po­te­za broj­ne europ­ske ban­ke te­ško će se iz­vu­ći iz pro­ble­ma. Na­kon što je Stan­dard & Po­or’s sre­zao rej­ting se­dam ta­li­jan­skih ba­na­ka, agen­ci­ja Mo­ody’s u pe­tak je za čak dvi­je ra­zi­ne sni­zi­la rej­ting

osam ba­na­ka u Grč­koj.

FO­TO­LIA

Kao je­dan od mo­de­la pro­ši­re­nja kriz­nog fon­da spo­mi­nju se fi­nan­cij­ski de­ri­va­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.