Pa­pan­dreu prek­li­nje Ni­jem­ce da spa­se Grč­ku, oni pro­tiv ‘bu­ja­nja’ kriz­nog fon­da

Još ni­je go­to­vo Dan na­kon naj­a­ve hit­nih mje­ra za spas euro­zo­ne sve za­pe­lo na Fon­du za fi­nan­cij­sku sta­bil­nost

Poslovni Dnevnik - - Burze&financije - MA­RI­NA BILUŠ

SPred nje­mač­kim čel­ni­ci­ma grč­ki pre­mi­jer je za­va­pio ka­ko je Atena poduzela ‘nad­ljud­ske’ na­po­re da sma­nji ra­zi­nu dr­žav­nog du­ga amo dan na­kon što je BBC obja­vio da se do­go­va­ra­ju hit­ne mje­re za spas euro­zo­ne, stva­ri su opet za­pe­le. Na­ime, u po­ne­dje­ljak je objav­lje­no da bi u sklo­pu hit­nih mje­ra ve­li­ku ulo­gu tre­ba­lo odi­gra­ti uče­tve­ros­tru­če­nje ka­pa­ci­te­ta Europ­skog fon­da za fi­nan­cij­sku sta­bil­nost (EFSF) na čak dva bi­li­ju­na eura, na što su u uto­rak uju­tro po­zi­tiv­no re­agi­ra­la tr­ži­šta ka­pi­ta­la. No da je slav­lje po­če­lo pre­ra­no i da “bu­ja­nje” kriz­nog fon­da ni­je go­to­va stvar do­ka­za­la je iz­ja­va nje­mač­kog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Wol­f­gan­ga Sc­häu­blea ko­ji je pod­sje­tio da zem­lja po­kre­tač gos­po­dar­stva euro­zo­ne ni­je ni­ma­lo sklo­na po­ve­ća­nju EFSF-a.

“Sprem­ni smo osi­gu­ra­ti ala­te ko­ji su fon­du po­treb­ni da re­agi­ra ako bu­de po­treb­no, a po­tom ga učin­ko­vi­to ko­ris­ti­ti. No ne­ma­mo na­mje­ru po­ve­ća­va­ti nje­gov vo­lu­men”, iz­ja­vio je. To je od­mah ba­ci­lo sje­nu na pri­če o promp­t­nom spa­ša­va­nju euro­zo­ne ko­je je, pre­ma BBC-u, uklju­či­va­lo i mo­gu-

W. Sc­häu­ble

nje­mač­ki mi­nis­tar fi­nan­ci­ja

G. Pa­pan­dreu

grč­ki pre­mi­jer ći ot­pis po­lo­vi­ce grč­ko­ga du­ga. Stva­ri je po­ku­šao ubla­ži­ti fran­cu­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Fran­co­is Ba­ro­in, ko­ji je iz­me­đu re­do­va po­ru­čio da je nje­gov nje­mač­ki ko­le­ga na tak­ve iz­ja­ve pri­mo­ran jer nje­mač­ki par­la­ment tek tre­ba gla­so­va­ti o pro­ši­re­nju ov­las­ti EFSF-a.

Bun­des­tag kao pre­pre­ka

Upi­tan tre­ba li po­ve­ća­va­ti ka­pa­ci­te­te fon­da, Ba­ro­in je iz­ja­vio: “To pi­ta­nje ni­je do­bro pos­tav­lja­ti tri da­na pri­je ne­go će Bun­des­tag gla­so­va­ti. Ne otva­raj­mo Pan­do­ri­nu ku­ti­ju zbog ne­čeg što bi bi­la ‘cr­ve­na kr­pa’ za Nje­mač­ku.” I dok euro­zo­na na igla­ma če­ka ka­ko će Bun­des­tag u če­t­vr­tak gla­so­va­ti, pre­mi­jer Grč­ke Ge­or­gij Pa­pan­dreu je sti­gao u Nje­mač­ku ka­ko bi kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel uvje­rio da je nje­go­va vla­da ipak us­pje­la os­tva­ri­ti na­pre­dak u re­za­nju pro­ra­čun­skih tro­ško­va, što je uvjet da do­bi­je no­vu tran­šu po­mo­ći. Pred nje­mač­kim čel­ni­ci­ma je za­va­pio ka­ko je Grč­ka poduzela “nad­ljud­ske” na­po­re da sma­nji ra­zi­nu dr­žav­nog du­ga, a po­tom po­ru­čio: “Vaš do­pri- nos mo­že bi­ti pre­su­dan. Nje­mač­ko ula­ga­nje ne bi bi­la inves­ti­ci­ja u proš­le pro­ma­ša­je, već u bu­du­će us­pje­he. Ovo je pri­li­ka da po­kre­ne­mo re­for­me ko­je Grč­ka očaj­nič­ki tre­ba ka­ko bi opet pos­ta­la kon­ku­rent­na. Grč­ki jav­ni sek­tor bio je za­pre­ka gos­po­dar­skom ras­tu, ali to usko­ro vi­še ne­će bi­ti ta­ko”.

An­ge­le Mer­kel rek­la je da po­štu­je sve što je Grč­ka uči­ni­la i do­da­la: “Pru­žit će­mo po­moć ko­ja se od nje­mač­ke stra­ne tra­ži. Ako je na koc­ki sta­bil­nost eura, obvez­ni smo po­ka­za­ti so­li­dar­nost.” Ina­če, grč­ki kre­di­to­ri, ta­ko­zva­na troj­ka, na­vod­no se da­nas vra­ća­ju u Ate­nu ka­ko bi pro­ci­je­ni­li je­su li is­pu­nje­ne sve grč­ke obve­ze.

Ro­land Ber­ger nu­di rje­še­nje

U me­đu­vre­me­nu se po­ja­vio još je­dan plan za spas Grč­ke, i to onaj kon­zul­tant­ske ku­će Ro­land Ber­ger, ko­ji ne pre­dvi­đa ot­pis i re­pro­gra­mi­ra­nje du­go­va ili mo­guć­nos­ti da ta zem­lja obja­vi ka­ko ih vi­še ni­je u sta­nju vra­ća­ti, već slje­de­će: “Stvo­rio bi se hol­ding u ko­ji će ući grč­ka dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na 125 ml­rd. eura. Hol­ding će se pro­da­ti eu­rop­skoj ins­ti­tu­ci­ji za is­ti iz­nos, a nov­cem od pro­da­je Grč­ka će pla­ti­ti obve­ze pre­ma zem­lja­ma euro­zo­ne”. Ta­ko­đer ka­žu da bi te mje­re pre­po­lo­vi­le grč­ki jav­ni dug na 88% BDP-a te osi­gu­ra­le rast BDPa do 5% go­diš­nje. Pro­cje­nju­je se da će hol­ding mo­ra­ti ulo­ži­ti do­dat­nih 20 ml­rd. eura za res­truk­tu­ri­ra­nje pri­va­ti­zi­ra­ne dr­žav­ne imo­vi­ne, što bi tre­ba­lo po­tak­nu­ti rast nje­zi­ne ci­je­ne u tre­nut­ku pro­da­je. Za te svr­he hol­din­gu će, ka­žu, bi­ti dos­tu­pan no­vac iz fon­do­va EU.

“Ovak­vim br­žim iz­vla­če­njem Grč­ke iz kri­ze špe­ku­lan­ti ko­ji se kla­de na grč­ki ‘de­fa­ult’ bit će na gu­bit­ku, što će spri­je­či­ti dalj­nje špe­ku­lant­ske na­pa­de na Ir­sku, Por­tu­gal i Špa­njol­sku i sma­nji­ti opas­nost za euro­zo­nu”, ka­že Vla­di­mir Pre­ve­den, di­rek­tor za­gre­bač­kog ure­da Ro­land Ber­ge­ra.

FO­TO­LIA

An­ge­la Mer­kel ipak je obe­ća­la po­mo­ći Gr­ci­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.