Os­lo­ni­te se na šted­nju, a ne mi­ro­vi­ne

Re­cept za ugod­ni­ju sta­rost Ra­di­kal­na re­for­ma ne­će po­mo­ći umi­rov­lje­ni­ci­ma kao ni uki­da­nje dru­gog stu­pa 10 re­for­m­skih ak­tiv­nos­ti

Poslovni Dnevnik - - Aktualno - NI­KO­LI­NA BU­LJAN

Omjer pr­ve mi­ro­vi­ne i po­s­ljed­nje pla­će mo­gao bi iz­no­si­ti 38% do 2050., a Hr­va­ti će ta­da dos­ti­ći naj­ni­žu sto­pu pro­sječ­nih mi­ro­vi­na u EU

Uvo­đe­nje dru­gog mi­ro­vin­skog stu­pa ni - je izvor pro­ble­ma pa ta­ko ni nje­go­vo uki­da­nje ne­će ri­je­ši­ti pro­ble­me mi­ro­vin­skog fon­da, za­klju­čak je stu­di­je Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta ‘Iz­a­zo­vi i mo­guć­nos­ti za os­tva­re­nje pri­mje­re­nih sta­ros­nih mi­ro­vi­na u Hr­vat­skoj’.

Da­ni­jel Nes­tić, vo­di­telj pro­jek­ta tvr­di da ne­ma po­tre­be za ra­di­kal­nim za­okre­ti­ma. Po­jas­nio je da tre­ba za­dr­ža­ti sus­tav na vi­še ra­zi­na (stu­po­va) s važ­nom ulo­gom ka­pi­ta­li­zi­ra­ne šted­nje, za­dr­ža­ti pro­ces iz­jed­na­ča­va­nja za­kon­ske do­bi o od­la­sku u mi­ro­vi­ne že­na i mu­ška­ra­ca, za­dr­ža­ti stro­že kri­te­ri­je pri­je­vre­me­nog umi­rov­lje­nja te po­nov­no na­gla­si­ti da rad­ni staž ne tre­ba bi­ti kri­te­rij za os­tva­ri­va­nja pra­va na mi­ro­vi­nu već je on odred­ni­ca vi­si­ne mi­ro­vi­ne. Iako će, pre­ma iz­ra­ču­nu, mi­ro­vi­ne iz pr- vog stu­pa bi­ti ve­će od mje­šo­vi­tih mi­ro­vi­na (1. i 2. stup). Za ‘ti­pič­nog’ rad­ni­ka raz­li­ka bi mo­gla i iz­no­si­ti oko 22 pos­to 2017. go­di­ne te oko 12 pos­to 2027. go­di­ne.

Upo­zo­rio je i ka­ko je mi­ro­vin­ski sus­tav pre­oz­bilj­na stvar da bi ga se ne­kim ča­rob­nim šta­pi­ćem mi­je­nja­lo noć pri­je iz­bo­ra. Sa­vje­tu­je gra­đa- ni­ma da se ne os­la­nja­ju pre­vi­še na dr­ža­vu, već da se osi­gu­ra­ju pri­vat­nom šted­njom za sta­rost. “Ta­ko­đer, gra­đa­ni mo­gu do­pri­ni­je­ti ta­ko da du­že ra­de te pla­ća­njem vi­še sto­pe do­pri­no­sa za oba­vez­no mi­ro­vin­sko osi­gu­ra­nje”, tvr­di Nes­tić.

Na­gla­sio je i ka­ko ako ne do­đe do ni­kak­vih mi­ro­vin­skih re­for­mi oče­ku­je nas za­os­ta­ja- urav­no­te­ži­ti mi­ro­vi­ne ko­je se is­pla­ću­ju iz mje­šo­vi­tog sus­ta­va s oni­ma ko­je se is­pla­ću­ju sa­mo iz pr­vog stu­pa; do­pu­šta­nje po­vrat­ka u pr­vi stup u tre­nut­ku umi­rov­lje­nja ne sma­tra se prik­lad­nom op­ci­jom; os­na­ži­ti ve­zu iz­me­đu upla­će­nih do­pri­no­sa i prim­lje­nih mi­ro­vi­na; uves­ti pra­vi­la za auto­mat­sku ko­rek­ci­ju pa­ra­me­ta­ra jav­nog mi­ro­vin­skog sus­ta­va u skla­du s oče­ki­va­nim tra­ja­njem ži­vo­ta i gos­po­dar­skim okol­nos­ti­ma; raz­mo­tri­ti so­ci­jal­no pri­hvat­ljiv i fi­skal­no odr­živ sus­tav va­lo­ri­za­ci­je i in­dek­sa­ci­je mi­ro­vi­na; nje mi­ro­vi­na u od­no­su na rast pla­ća. “Za oso­bu sa 40 go­di­na sta­ža omjer pr­ve mi­ro­vi­ne i po­s­ljed­nje pla­će sma­njit će se s 55 pos­to iz 2010. go­di­ne na oko 38 pos­to u 2050. go­di­ni i ta­ko dos­ti­ći naj­ni­žu ra­zi­nu u EU”, sma­tra Nes­tić.

U stu­di­ji je kao ključ­ni iz­a­zov Hr­vat­ske iz­dvo­je­na ni­ska sto­pa za­pos­le­nos­ti te fi­nan­cij- uves­ti nul­ti stup za si­ro­maš­ne umi­rov­lje­ni­ke i sta­ri­je oso­be ko­je ne pri­ma­ju mi­ro­vi­nu; una­pri­je­di­ti kon­tro­lu ri­zi­ka pri­no­sa u dru­gom stu­pu; po­ve­ća­ti tran­s­pa­rent­nost mi­ro­vin­skog sus­ta­va; re­for­m­ske ak­tiv­nos­ti te­me­lji­ti na re­zul­ta­ti­ma znans­tve­nih i struč­nih is­tra­ži­va­nja; po­ti­ca­ti rad i za­poš­lja­va­nje u ok­vi­ru svih mje­ra i po­li­ti­ka; oja­ča­ti svi­jest o in­di­vi­du­al­noj od­go­vor­nos­ti za pri­ma­nja u sta­ros­ti pro­mo­ci­jom fi­nan­cij­ske i mi­ro­vin­ske pi­sme­nos­ti; ska ne­rav­no­te­ža jav­nog mi­ro­vin­skog sus­ta­va što do­vo­di do ni­skih mi­ro­vi­na.

Na­ime, na­po­mi­nju ka­ko je 60 pos­to umi­rov­lje­ni­ka mla­đe od 60 go­di­na, a 28 pos­to je inva­lid­skih mi­ro­vi­na. Ta­ko­đer, u 2010. go­di­ni je sa­mo 54 pos­to ra­sho­da za mi­ro­vi­ne bi­lo po­kri­ve­no pri­ho­di­ma od do­pri­no­sa.

PIXSELL

Da­ni­jel Nes­tić, Eko­nom­ski ins­ti­tut

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.