Tre­ba li Grč­ka sto­pa­ma Is­lan­da?

Poslovni Dnevnik - - In&out - OZ­REN POD­NAR/VLM

DGrč­ka, Ir­ska i Por­tu­gal, zem­lje su či­ji će gra­đa­ni rev­no uči­ti zna­če­nje en­gle­ske ri­je­či de­fa­ult: oglu­ha, pres­ta­nak ot­pla­te du­go­va ili, ko­lok­vi­jal­no, ban­krot dr­ža­ve už­nič­ka kri­za s obje stra­ne Atlan­ti­ka, ali dub­lja i slo­že­ni­ja u Eu­ro­pi, iz tjed­na u tje­dan po­ve­ća­va iz­gle­de da Grč­ka i mo­žda još net­ko u do­gled­no vri­je­me do­ži­vi is­to što i Ru­si­ja, Ar­gen­ti­na i Is­land u no­vi­je do­ba, a Španjolska se­dam pu­ta u de­vet­na­es­tom vi­je­ku.

Do obus­ta­ve pla­ća­nja du­go­va po­put kre­dit­nih ra­ta, ka­ma­ta i pri­no­sa na obvez­ni­ce obič­no do­la­zi spon­ta­no zbog praz­ne dr­žav­ne bla­gaj­ne i ne­mo­guć­nos­ti dalj­njeg za­du­ži­va­nja, no ona mo­že nas­tu­pi­ti i od­lu­kom dr­žav­nog vr­ha, čak i kad bi zem­lja još mo­gla ser­vi­si­ra­ti dug, ma­kar uz ra­di­kal­ne mje­re šted­nje i tu­đu po­moć. Do­bro­volj­ni ban­krot pro­tek­lih je da­na sa­vje­to­vao Grč­koj eko­nom­ski ana­li­ti­čar i zlo­gu­ki pro­rok No­uri­el Ro­ubi­ni zvan Dr. Do­om, ko­ji je pre­dvi­dio fi­nan­cij­sku kri­zu 2007/2008., svo­ju je pre­po­ru­ku oprav­dao pri­mje­ri­ma Ar­gen­ti­ne i Is­lan­da, ko­ji su u po­s­ljed­njem de­set­lje­ću pro­gla­si­li dr­žav­ni ban­krot, pres­ta­li vra­ća­ti du­go­ve, de­val­vi­ra­li va­lu­tu i kre­nu­li pu­tem opo­rav­ka.

U ko­lum­ni u Fi­nan­ci­al Ti­me­su, Ro­ubi­ni je po­ru­čio Grč­koj da za­poč­ne plan­ski i ure­đen pos­tu­pak ban­kro­ta i na­pus­ti euro­zo­nu, či­me bi iz­aš­la iz za­ča­ra­nog kru­ga ne­lik­vid­nos­ti, ne­kon­ku­rent­nos­ti i sve dub­lje de­pre­si­je. Po Ro­ubi­ni­ju, uz ogro­man dug od 340 mi­li­jar­di eura, naj­ve­ći je pro­blem Grč­ke pri­pad­nost euro­zo­ni, što joj one­mo­gu­ću­je da pro­ve­de de­pre­ci­ja­ci­ju va­lu­te. U kri­zom za­hva­će­nim dr­ža­va­ma, uobi­ča­je­no je da te­čaj va­lu­te pad­ne, što či­ni do­ma­ću ro­bu jef­ti­ni­jom i kon­ku­rent­ni­jom na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu.

“Po­vra­tak drah­mi i oš­tra de­pre­ci­ja­ci­ja br­zo bi Grč­koj vra­ti­li kon­ku­rent­nost i omo­gu­ći­li joj rast, kao što se do­go­di­lo s Ar­gen­ti­nom i dru­gim dr­ža­va­ma ko­je su li­be­ra­li­zi­ra­le te­čaj svo­jih va­lu­ta”, na­pi­sao je, na­gla­siv­ši da bi taj pro­ces bio tra­uma­ti­čan, ali ma­nje loš od al­ter­na­ti­ve - nas­tav­ka po­ku­ša­ja iz­bje­ga­va­nja ban­kro­ta.

Naj­te­že po­s­lje­di­ce grč­kog ban­kro­ta bi­li bi krup­ni ka­pi­tal­ni gu­bi­ci fi­nan­cij­skih ins­ti­tu­ci­ja euro­zo­ne, jer bi nji­ho­va po­tra­ži­va­nja pre­ma grč­koj vla­di, ban­ka­ma i po­du­ze­ći­ma pos­ta­la ne­na­pla­ti­va. Upra­vo su ti pre­dvid­lji­vi gu­bi­ci raz­log zbog ko­jeg se europ­ski čel­ni­ci bo­re pro­tiv op­ci­je grč­kog ban­kro­ta i na­pu­šta­nja eura. Ro­ubi­ni pro­cje­nju­je da bi u tom slu­ča- ju gu­bi­ci euro­zon­skih ba­na­ka i ula­ga­ča do­is­ta bi­li ve­li­ki, ali i pod­noš­lji­vi pod uvje­tom da se ban­ke prik­lad­no i agre­siv­no do­ka­pi­ta­li­zi­ra­ju. “Kao i pro­pa­li brak ko­je­mu je nu­žan ra­zvod, bo­lje je da pos­to­je pra­vi­la ko­ja će uči­ni­ti ra­zvod jef­ti­ni­jim za obje stra­ne”, ve­li Ro­ubi­ni.

Ar­gen­tin­ski ka­os 2001.

Sva­ki je na­ci­onal­ni ban­krot une­sre­ćio ši­ro­ke slo­je­ve sta­nov­niš­tva, no na­kon nje­ga dr­ža­ve su se po­di­za­le s dna ubr­za­nim rit­mom, čes­to na zdra­vi­jim te­me­lji­ma.

Zna­ci na­do­la­ze­ćeg dr­žav­nog ban­kro­ta obič­no su broj­ni. Ar­gen­tin­ski su dr­žav­lja­ni pri­je toč­no de­set go­di­na pre­do­sje- ća­li što pred­sto­ji, a is­tog su bi­li svjes­ni i uru­gvaj­ski ban­ka­ri. Broj­ni su Ar­gen­tin­ci ta­da pre­la­zi­li gra­ni­cu i hr­li­li u Mon­te­vi­deo pre­no­se­ći do­lar­sku ušte­đe­vi­nu na uru­gvaj­ske ra­ču­ne. Sti­ješ­njen iz­me­đu Bra­zi­la i Ar­gen­ti­ne, ma­li je Uru­gvaj juž­no­ame­rič­ka Švi­car­ska i si­gur­no uto­či­šte ugro­že­nog ka­pi­ta­la. Kad je ve­ći­na krup­nih po­du­zet­ni­ka iz­ni­je­la no­vac iz uz­dr­ma­ne Ar­gen­ti­ne, po­če­la je za­vr­š­na fa­za kri­ze. Sa­da su i ma­se obič­nih gra­đa­na po­če­le op­sje­da­ti ban­ke, u stra­hu da će os­ta­ti bez svo­jih sred­sta­va.

Ban­ke su u t o vri­je­me iz­gle­da­le po­put tvr­đa­va: umjes­to sta­ka­la, na pro­zo­ri­ma su bi­le pos­tav­lje­ne me­tal­ne plo­če, jer su lju­di po­ku­ša­va­li na-

EPA

Pro­s­vjed­ni­ci u Grč­koj ne po­sus­ta­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.