Gos­po­dar­stvo u pr­vom tro­mje­se­čju pa­lo 1,3%, a dru­gi će bi­ti još lo­ši­ji Ma­lo op­ti­miz­ma? Pad je ma­nji od prog­no­zi­ra­nog

Tra­vanj­ski po­da­ci o vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni sig­na­li­zi­ra­ju da bi pad BDP-A u dru­gom tro­mje­se­čju mo­gao bi­ti ipak dub­lji

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

Pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić ju­če­raš­nju je sjed­ni­cu Vla­de ne­volj­ko za­klju­čio pre­no­še­njem pr­ve pro­cje­ne dr­žav­nih sta­tis­ti­ča­ra o re­al­nom me­đu­go­diš­njem pa­du BDP-a od 1,3 pos­to u pr­vom kvar­ta­lu ove go­di­ne. “Hr­vat­ska je i for­mal­no u re­ce­si­ji”, ka­že, jer je pad za­bi­lje­žen i u po­s­ljed­njem lanj­skom tro­mje­se­čju. Teh­nič­ki se, do­du­še, za ula­zak u re­ce­si­ju uzi­ma­ju dva pa­da za­re­dom u us­po­red­ba­ma su­sjed­nih (de­se­zo­ni­ra­nih) kvar­ta­la, no kons­ta­ta­ci­ja o re­ce­si­ji sto­ji ka­ko se god okre­ne. Do­lje nas je, ka­že pre­mi­jer, po­vu­kao ve­lik pad ak­tiv­nos­ti u sek­to­ri­ma in­dus­tri­je, ener­ge­ti­ke, tran­s­por­ta, gra­đe­vi­nar­stva, ko­je­ga ni­je us­pio kom­pen­zi­ra­ti bla­gi rast u po­ljo­pri­vre­di, šu­mar­stvu, tr­go­vi­ni i još ne­kim dje­lat­nos­ti­ma.

Iako je kod kvar­tal­nog BDP-a već ne­ko vri­je­me sa­mo pi­ta­nje de­ci­ma­la u is­ka­zu pa­da, DZS je po­nov­no is­pao glas­ni­kom lo­ših vi­jes­ti. Pro­cje­na BDP-a zvu­či za­pra­vo i ma­nje tu­rob­no od naj­no­vi­jih po­da­ta­ka o rob­noj raz­mje­ni. Uz ma­lo op­ti­miz­ma, na­ime, za pro­cje­nu BDP-a mo­že se re­ći da je pad ipak ma­nji ne­go što su su­ge­ri­ra­le ‘iz­laz­ne an­ke­te’ me­đu ana­li­ti­ča­ri­ma. Zdes­lav Šan­tić iz SG Split­ske ban­ke is­ti­če ka­ko ipak vje­ru­je da je je­di­na kom­po­nen­ta s (bla­gim) po­zi­tiv­nim do­pri­no­som BDP-u bi­la osob­na po­troš­nja, i to zbog po­ja­ča­nih ku­po­vi­na po­je­di­nih do­ba­ra uoči po­ve­ća­nja PDV-a. Za Ve­li­mi­ra

KAO I KOd IN­dUS­tRI­Je, POGOršANJu rOBNE rAz­MJE­NE UVe­LI­Ke Je PRIdONIJeLO USPORAVANJe AK­tIV­NOS­tI U BRO­dO­gRAd­NJI

Šo­nju iz Ar­hi­va­na­li­ti­ke ne­ma ni­kak­vog iz­ne­na­đe­nja. “S ob­zi­rom na ras­pon prog­nos­tič­kih po­gre­ša­ka u na­šoj sta­tis­ti­ci BDP-a, sve iz­me­đu je­dan i dva pos­to je oče­ki­va­no”, ka­že.

Tra­vanj­ski po­da­ci o vanj­sko­tr­go­vin­skoj raz­mje­ni, pak, osjet­no su pok­va­ri­li sli­ku iz pr­vo­ga kvar­ta­la sig­na­li­zi­ra­ju­ći ta­ko, kao i in­dus­tri­ja, da bi pad BDP-a u dru­gom kvar­ta­lu mo­gao bi­ti ipak ma­lo dub­lji ne­go u pr­vo­me.

Ukup­ni iz­voz u trav­nju (5,4 mi­li­jar­de ku­na) bio je go­to­vo 20 pos­to ma­nji ne­go u is­tom lanj­skom mje­se­cu, s tim da je u od­no­su na ožu­jak 2012. bio sla­bi­ji za mi­li­jar­du ku­na. Re­zul­tat to­ga je osjet­no po­gor­šan zbir­ni re­zul­tat; u pr­va tri mje­se­ca iz­voz je pre­ma us­po­re­di­vom lanj­skom (u kun­skom is­ka­zu) bio ve­ći za je­dan, a uvoz za 4 pos­to, dok je uklju­ču­ju­ći i tra­vanj iz­voz 3 pos­to ma­nji ne­go la­ni, a po­rast uvo­za us­po­ren na 2,7 pos­to.

Kao i kod in­dus­tri­je, pogoršanju robne raz­mje­ne uve­li­ke je pridonijelo usporavanje ak­tiv­nos­ti u bro­do­grad­nji. Na­kon što je iz­voz bro­do­va još na kra­ju ožuj­ka bio pet pos­to ve­ći ne­go la­ni, na kra­ju trav­nja je od 4-mje­seč­nog lanj­skog ma­nji za vi­še od 40 pos­to. A udjel bro­do­va u iz­vo­zu je zna­ča­jan; u če­ti­ri lanj­ska mje­se­ca 14, a ove go­di­ne oko 9 pos­to. Kad se iz­uz­mu bro­do­vi, pro­iz­la­zi da os­ta­le dje­lat­nos­ti u 2012. za­sad bi­lje­že bla­gi po­rast iz­vo­za, oko 1 pos­to.

Ukup­no gle­da­ju­ći, me­đu­tim, per­s­pek­ti­ve u po­gle­du iz­voz­ne po­traž­nje, ko­ja u ko­nač­ni­ci ne­ma­lo utje­če i na BDP, ni­su baš ohra­bru­ju­će. “Am­bi­jent je jed­nos­tav­no iz­ra­zi­to loš. I Eu­ro­pa ide u re­ce­si­ju, a osim ze­ma­lja EU, na tr­ži­šti­ma su­sjed­nih ze­ma­lja ko­je su nam važ­ni vanj­sko­tr­go­vin­ski part­ne­ri, si­tu­aci­ja je i lo­ši­ja”, ka­že ugled­ni ma­kro­eko­no­mist zbog funk­ci­je ne­s­klon služ­be­nom ko­men­ti­ra­nju. Uz re­ce­sij­sko okru­že­nje i kri­zu eu­ro­zo­na ko­je stva­ra­ju do­dat­ni pri­ti­sak i na do­ma­ću fi­skal­nu po­li­ti­ku, u nas su is­pli­va­li na po­vr­ši­nu i pro­ble­mi ve­za­ni uz zas­ta­rje­lu in­dus­trij­sku struk­tu­ru. Ona je u ne­kim seg­men­ti­ma go­to­vo ras­pa­da­ju­ća i nuž­nost čiš­će­nja se vi­še ne da gu­ra­ti pod te­pih.

“Vla­da ne­ma ve­li­kog ma­ne­var­skog pros­to­ra da krat­ko­roč­no znat­ni­je utje­če na trend, ne­ma čak pros­to­ra tj. nov­ca ni za kar­di­nal­ne gre­ške u tom smis­lu”, ka­že naš su­go­vor­nik. Za­to je je­di­no smis­le­no da ener­gi­ju što vi­še us­mje­ri na stva­ri ko­je će u sred­njem ro­ku da­ti po­zi­tiv­ne učin­ke; re­for­me plus priv­la­če­nje inves­ti­ci­ja u pri­vat­nom sek­to­ru. U me­đu­vre­me­nu ipak tre­ba ima­ti na umu da at­mo­sfe­ra pe­si­miz­ma stva­ra odre­đe­na oče­ki­va­nja ko­ja na kra­ju ima­ju i re­al­ne učin­ke na gos­po­dar­ske ak­tiv­nos­ti.

ILUS­TRA­CI­JA: PRE­DRAG VU­ČI­NIĆ

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.