De­set pra­vi­la

Poslovni Dnevnik - - MEDIJI&MARKETING -

Brend se kre­ira u mis­li­ma oso­be - Pro­izvod ili us­lu­ga ko­ja pru­ža ko­rist i upo­rab­lji­vost mo­že la­ko bi­ti za­mi­je­nje­na. brend usa­đen u ne­či­ji men­tal­ni sklop je in­di­vi­du­alan i je­dins­tven. Brend se mo­ra za­la­ga­ti za ne­što - “Bo­lje je bi­ti ne­ko­me ne­što, ne­go sva­ko­me ni­šta“zna­či da se svi us­pješ­ni bren­do­vi za­la­žu za ne­što po­seb­no. Tak­va fi­lo­zo­fi­ja i raz­li­či­tost su re­cept us­pje­ha. Brend je pre­dan kao do­bar pri­ja­telj - Opis us­pješ­nog bren­da je kao opis naj­bo­ljeg pri­ja­te­lja. Ri­je­či ne­će bi­ti važ­ne, važ­no je iskus­tvo. U pri­ja­telj­stvu je važ­na paž­nja, priz­na­va­nje, zgodna iz­ne­na­đe­nja i dru­že­nje. Brend je naj­vred­ni­ja imo­vi­na - on ni­je sa­mo marketinški alat, ne­go je i stvar­na vri­jed­nost po­du­ze­ća. Brend je po­kre­tač - Uprav­lja­nje bren­dom je pro­ces ko­ji po­či­nje iz­nu­tra i pos­ta­je ins­tru­ment pro­mje­ne. Brend s bu­duć­noš­ću ima kris­tal­no jas­nu ulo­gu na tr­ži­štu - Po­du­ze­će se ne mo­že os­lo­ni­ti sa­mo na dje­lat­nost ko­jom se ba­vi, već i na ulo­gu ko­ju u toj dje­lat­nos­ti že­li igra­ti. Brend po­ti­če kre­ativ­nost, ne sa­mo me­đu svo­jim kup­ci­ma - In­te­rak­ci­ja i kre­ativ­nost su važ­ni i bren­do­vi bu­duć­nos­ti su pred­met in­te­re­sa za­pos­le­ni­ka, kli­je­na­ta i os­ta­lih za­in­te­re­si­ra­nih oso­ba. Brend se ve­se­li sa­ve­zi­ma s dru­gim bren­do­vi­ma - Snaž­ni bren­do­vi tre­ba­ju se hra­bro upu­šta­ti u po­ve­zi­va­nje s dru­gim bren­do­vi­ma ako pos­to­ji sklad s ni­ho­vim brend ko­dom. Brend naj­bo­lje šti­ti sam se­be - Od­no­si s kli­jen­ti­ma i pot­pu­ne in­for­ma­ci­je ko­je ima­ju kli­jen­ti či­ne stva­ra­nje lo­ših ko­pi­ja ili imi­ta­ci­ja pot­pu­no bes­pred­met­nim. Brend je vo­zi­lo za pri­je­nos ko­ris­ti i vri­jed­nos­ti - brend ni­je sa­mo eko­nom­ski, već i fi­lo­zof­ski me­ha­ni­zam. Zbog stal­nih pro­mje­na na tr­ži­štu i mis­li­ma po­tro­ša­ča, u bu­du­ćem ra­zvo­ju bren­da fi­lo­zof­ska stra­na će bi­ti te­melj za stva­ra­nje eko­nom­skih re­zul­ta­ta. je­nje­nu za­ljub­lje­ni­ci­ma u sport. Du­hov­na di­men­zi­ja po­ve­za­na je sa sa­mim oz­ra­čjem Olim­pij­skih iga­ra. Du­hov­nu di­men­zi­ju či­ni stvar­ni do­pri­nos ukup­noj sport­skoj tra­di­ci­ji. Adi­das je us­pio pra­vo­vre­me­no oži­vje­ti du­bo­ko uko­ri­je­nje­ne vri­jed­nos­ti i do­da­ti ne­što no­vo pa je men­tal­no po­ima­nje vje­ro­dos­toj­nos­ti dje­lo­va­lo is­prav­no i no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Ve­za­no za so­ci­jal­nu di­men­zi­ju, važ­no je na­po­me­nu­ti da je kult Adi­da­so­va bren­da sna­žan i me­đu mla­đom pu­bli­kom ko­ja vo­li sport i do­živ­ljaj ko­ji sport pru­ža, ko­ja dr­ži vi­še do ukup­ne iz­ved­be, ne­go osva­ja­nja bo­do­va.

Ši­re­nje utje­ca­ja

Us­pje­šan brend pre­no­si vri­jed­nos­ti s vlas­ni­ka na kup­ca. Is­to ta­ko je­dan od naj­s­naž­ni­jih raz­lo­ga za ula­ga­nje u brend bu­il­ding je i ši­re­nje bren­da. To uklju­ču­je ko­ri­šte­nje pos­to­je­ćeg bren­da za no­ve vr­ste pro­izvo­da i us­lu­ga. Ta­ko je pri­mje­ri­ce Cal­vin Kle­in ko­ris­tio brend ne sa­mo za do­nje rub­lje ne­go i za na­oča­le i par­fe­me.

Ši­re­nje bren­da naj­češ­će se ko­ris­ti u mod­noj in­dus­tri­ji. U tom slu­ča­ju mo­že do­ći i do zam­ke u ko­ju je upao Pi­er­re Car­din, ne­kad ek­s­klu­zi­van di­zaj­ner­ski brend, a sa­da zbog ne­pa­ž­lji­ve upo­ra­be pred­stav­lja is­k­va­re­no ime. Guc­ci je za­ma­lo kre­nuo is­tim pu­tom, ali se opo­ra­vio zbog uvo­đe­nja re­da u broj­nim li­cen­ci­ja­ma. Opo­ra­vak Guc­ci­ja ta­ko­đer je po­ve­zan s “re­tro” fe­no­me­nom.

Ta­li­jan­ski Be­net­ton pro­vo­ka­ti­van je i po­ku­ša­va uves­ti ne­što no­vo još od kra­ja osam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća i za­klju­čak struč­nja­ka je da nji­ho­ve pro­vo­ka­ci­je ni­su stra­te­gi­ja, već krat­ko­roč­na tak­ti­ka za skre­ta­nje paž­nje. Tvr­de da po­sao bren­do­va ni­je mi­je­nja­ti druš­tvo, već is­ka­zi­va­nje hu­ma­nis­tič­ku po­ru­ke ko­ja nu­di rje­še­nja u skla­du s in­te­re­si­ma svo­jih po­tro­ša­ča i kli­je­na­ta.

Be­net­to­nov “bi­je­li i crni konj” ne mo­ra­ju nuž­no skre­nu­ti paž­nju na ras­ne pro­ble­me, a ve­lik broj po­tro­ša­ča u Ame­ri­ci je nji­ho­vu kam­pa­nju s lju­di­ma osu­đe­nim na smrt do­ži­vio kao pro­di­ku. U Ame­ri­ci je pro­da­ja na­glo pa­la, a za­tim je i Se­ars sa svo­jih 400 rob­nih ku­ća u is­klju­čio Be­net­ton iz svo­je po­nu­de. To se do­go­di­lo na­kon pro­s­vje­da obi­te­lji žr­ta­va ko­je ni­su ima­le ra­zu­mi­je­va­nja za Be­net­to­no­vu kam­pa­nju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.