Tri zam­ke neo­dr­ži­va mo­de­la ras­ta

Sku­pi eks­pe­ri­men­ti Po­ja­ča­no tro­še­nje do­ba­ra, slab re­zul­tat zbog ne­re­al­nih oče­ki­va­nja i fi­nan­cij­ska kri­za za­jed­nič­ke su toč­ke sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­ćih mo­de­la ras­ta

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Pro­tek­lih go­di­na napredne su zem­lje i zem­lje u ra­zvo­ju - po­ne­kad na­mjer­no, ali naj­češ­će ne­na­mjer­no - eks­pe­ri­men­ti­ra­le s raz­li­či­tim pris­tu­pi­ma ras­tu. Na ža­lost, u mno­gim su se stra­te­gi­ja­ma ra­zot­kri­la ogra­ni­če­nja i ele­men­ti ko­ji us­po­ra­va­ju rast – ono što bi­smo mo­gli na­zva­ti čim­be­ni­ci­ma neo­dr­ži­vos­ti. Ako že­li­mo iz­bje­ći oz­bilj­nu šte­tu i te­žak opo­ra­vak, te sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­će uzor­ke ras­ta tre­ba pre­poz­na­ti do­volj­no ra­no. Na­vest ću ne­ko­li­ko pri­mje­ra iz sve ve­će riz­ni­ce mo­de­la ko­ji us­po­ra­va­ju rast.

U zem­lja­ma u ra­zvo­ju sup­s­ti­tu­ci­ja uvo­za kao mo­del po­ti­ca­ja gos­po­dar­ske raz­no­li­kos­ti ne­ke vri­je­me funk­ci­oni­ra, no ka­ko se vre­me­nom pro­duk­tiv­nost sma­nju­je, a kom­pa­ra­tiv­na pred­nost gu­bi, rast po­la­ko sta­je. Ma­la i otvo­re­na gos­po­dar­stva pri­rod­no se kre­ću pre­ma spe­ci­ja­li­za­ci­ji, pa su po­seb­no osjet­lji­va na uda­re i ko­leb­lji­vost gos­po­dar­skih kre­ta­nja. No, u po­gle­du ras­ta i stan­dar­da ži­vo­ta, tro­šak di­ver­zi­fi­ka­ci­je gos­po­dar­stva, ko­ja se pro­vo­di uz za­šti­tu do­ma­će in­dus­tri­je od stra­ne kon­ku­ren­ci­je, vre­me­nom po­ni­šta­va ko­rist ko­ju do­no­si.

Bo­lje je do­pus­ti­ti spe­ci­ja­li­za­ci­ju gos­po­dar­stva te iz­gra­di­ti učin­ko­vi­te sus­ta­ve so­ci­jal­ne za­šti­te na­ro­da ti­je­kom gos­po­dar­skih tran­zi­ci­ja. Tak­va se “struk­tur­na flek­si­bil­nost” lak­še pri­la­go­đa­va ši­rim pro­mje­na­ma ko­je su si­la­ma teh­no­lo­gi­je i glo­bal­nog tr­ži­šta nuž­ne.

Mo­del pre­tje­ra­ne po­troš­nje

Ne­pra­vil­no uprav­lja­nje pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma ta­ko­đer je vr­lo mo­ćan sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­ći uzo­rak ras­ta i ra­zvo­ja. Ako se ula­že u in­fras­truk­tu­ru, obra­zo­va­nje te vanj­sku fi­nan­cij­sku imo­vi­nu, do­bit od pri­rod­nih re­sur­sa mo­že po­tak­nu­ti rast. Taj oblik za­ra­de čes­to, me­đu­tim, za­ti­re eko­nom­ske po­ti­ca­je, pred­nost da­je tra­ga­nju za ren­tom i re­me­ti di­ver­zi­fi­ka­ci­ju ko­ja je nuž­na za rast.

U po­s­ljed­nje su vri­je­me mno­ge napredne zem­lje ot­kri­le “no­vi” niz mo­de­la ras­ta sa struk­tur­nim ogra­ni­če­nji­ma: pre­tje­ra­nu pri­vat­nu ili jav­nu po­troš­nju, ili jed­no i drugo, ko­ju čes­to pra­te po­rast du­ga, in­fla­ci­ja ci­je­na imo­vi­ne te pad ula­ga­nja. Taj pris­tup oči­to funk­ci­oni­ra dok ukup­na do­ma­ća po­traž­nja vi­še ne mo­že odr­ža­va­ti rad i za­pos­le­nost, a u tom tre­nut­ku do­la­zi do pos­tup­ne stag­na­ci­je ili snaž­ne fi­nan­cij­ske i gos­po­dar­ske kri­ze. (Mno­ge su zem­lje u ra­zvo­ju to na­uči­le na vlas­ti­toj ko­ži, no napredne zem­lje ni­su ni­šta na­uči­le iz nji­ho­va is­kus­tva.)

No, su­prot­nost mo­de­lu pre­tje­ra­ne po­troš­nje – mo­del pre­tje­ra­nog os­la­nja­nja na ula­ga­nja ra­di stva­ra­nja ukup­ne po­traž­nje – ta­ko­đer je sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­ći mo­del ras­ta. Kad se pri­vat­ni i so­ci­jal­ni po­vrat ula­ga­nja pre­vi­še sma­nji, rast se ne mo­že odr­ža­va­ti une­do­gled iako po­rast sto­pe ula­ga­nja mo­že ne­ko vri­je­me odr­ža­va­ti ukup­nu po­traž­nju. Ki­na se tre­nu­tač­no su­oča­va s go­le­mim iz­a­zo­vom mi­je­nja­ju­ći taj uzo­rak ras­ta. Sve ve­ća ne­jed­na­kost u po­gle­du pri­li­ka i is­ho­da (a naj­češ­će i jed­nog i dru- ća­ja ne­po­šte­nos­ti, ot­po­ra, a na kra­ju i po­li­tič­kih od­lu­ka o ne­jed­na­kos­ti, ko­je, do­du­še, kre­nu u kon­tra­pro­duk­tiv­ne smje­ro­ve ko­ji ogra­ni­ča­va­ju rast.

Pi­ta­nje du­go­roč­ne odr­ži­vos­ti ko­je se mo­žda naj­du­lje prov­la­či jest pi­ta­nje adek­vat­nos­ti te­me­lja pri­rod­nih re­sur­sa unu­tar po­je­di­nog gos­po­dar­stva: pro­izvod­nja će se u slje­de­ćih dva­de­set ili tri­de­set go­di­na vi­še ne­go utros­tru­či­ti, a če­ti­ri mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka ze­ma­lja u ra­zvo­ju ko­je os­tva­ru­ju sna­žan rast pri­bli­žit će se ra­zi­ni osob­nog do­hot­ka i po­troš­nje na­pred­nih ze­ma­lja. Pos­to­je­će će se stra­te­gi­je gos­po­dar­sko­ga ra­zvo­ja mo­ra­ti zna­čaj­no mi­je­nja­ti ra­di pri­la­god­be tak­voj vr­sti ras­ta. Dio će pri­la­god­be nas­tu­pi­ti pri­rod­no jer će zbog ras­ta ci­je­na ener­ge­na­ta i dru­gih do­ba­ra do­ći do po­tre­be za šted­njom ili al­ter­na­tiv­nim iz­vo­ri­ma ener­gi­je. No, pri­rod­nim pro­mje­na­ma ko­ji­ma ne­ma ci­je­ne, kao što su glo­bal­no za­top­lje­nje i is­ko­ri­šta­va­nje iz­vo­ra pit­ke vo­de, tre­bat će se oz­bilj­no po­sve­ti­ti, a ne krat­ko­vi­dan i re­ak­ti­van na­čin.

Ni­šta bez struk­tur­nih pro­mje­na

Svim su na­ve­de­nim sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­ćim mo­de­li­ma ras­ta za­jed­nič­ke tri stva­ri. Pr­va je ta što se dio gos­po­dar­ske os­no­ve ma­te­ri­jal­nih i ne­ma­te­ri­jal­nih pri­rod­nih do­ba­ra po­ja­ča­no tro­ši. U tu bih os­no­vu uklju­čio i druš­tve­nu ko­he­zi­ju, oso­bi­to za­to što zbog po­ja­ča­ne ne­jed­na­kos­ti gu­bi na vri­jed­nos­ti. Tu važ­nu ulo­gu igra pi­ta­nje mjer­lji­vos­ti. Lak­še je is­cr­pi­ti ne­što što je di­je­lom ne­vi­di­lji­vo jer se ne mo­že učin­ko­vi­to i re­do­vi­to mje­ri­ti. Po­treb­no je pro­ves­ti op­šir­ni­ja mje­re­nja di­men­zi­ja gos­po­dar­sko­ga, druš­tve­nog i kli­ma­to­lo­škog učin­ka ra­di ši­re­nja svi­jes­ti o pro­ble­mi­ma odr­ži­vos­ti.

Dru­ga je stvar što ne­pre­poz­na­ti sa­mo­ogra­ni­ča­va­ju­ći uzor­ci ras­ta do­vo­de do vr­lo lo­ših re­zul­ta­ta. Oče­ki­va­nja nad­ma­šu­ju stvar­no sta­nje, a vr­lo je te­ško sus­tav vra­ti­ti na put odr­ži­vog ras­ta. Na kra­ju, tre­ba na­dok­na­di­ti šte­tu od lo­ših ula­ga­nja u proš­los­ti te is­to­dob­no pla­ni­ra­ti bu­du­ća ula­ga­nja, a taj dvos­tru­ki te­ret mo­rat će pod­ni­je­ti ova ge­ne­ra­ci­ja. Zbog ne­mo­guć­nos­ti da se ri­je­še pro­ble­mi pra­ved­nos­ti i dis­tri­bu­ci­je mo­glo bi do­ći do du­ge, pa­ra­li­zi­ra­ju­će stag­na­ci­je.

Tre­ća je stvar što manj­ka­vi uzor­ci ras­ta za so­bom vu­ku fi­nan­cij­ske kri­ze. Iako se ta­ko da­nas ne sma­tra, ne­ki ele­men­ti keyne­si­jan­skog uprav­lja­nja po­traž­njom u pri­je­la­zu pre­ma odr­ži­vom mo­de­lu ras­ta ni­su u su­ko­bu s us­pos­ta­vom fi­nan­cij­ske rav­no­te­že u ne­kom ra­zum­nom ro­ku. Da­pa­če, kad se pri­mi­je­ne po­je­di­nač­no i za­jed­no, fi­nan­cij­ski po­ti­ca­ji i kon­so­li­da­ci­ja nuž­ni su za pro­ces pri­la­god­be, no ni­su do­volj­ni.

Ključ­ni di­je­lo­vi sla­ga­li­ce ko­ji nedostaju je­su pro­mje­na struk­tu­re dos­tup­ne ukup­ne po­traž­nje te po­vrat di­je­lo­va imo­vin­skih te­me­lja gos­po­dar­stva ko­ji su se is­cr­pi­li, što zna­či da su struk­tur­ne pro­mje­ne i ula­ga­nja nuž­ni.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.