Zo­olo­ški vr­to­vi pred od­lu­kom o ži­vo­tu i smr­ti

Poslovni Dnevnik - - THE NEW YORK TIMES - LESLIE KAUFMAN

Dok ras­te broj ugro­že­nih ži­vo­tinj­skih vr­sta, zo­olo­ški vr­to­vi čes­to pri­ska­ču u po­moć kod spa­ša­va­nja i skr­bi o ži­vo­ti­nja­ma, i to ne sa­mo zvi­jez­da­ma me­đu ži­vo­ti­nja­ma, kao što su pan­de i no­so­ro­zi, već svim vr­sta­ma si­sa­va­ca, ža­ba, pti­ca i ku­ka­ca.

Me­đu­tim, ka­ko bi o ži­vo­ti­nja­ma skr­bi­li na učin­ko­vit na­čin, upra­va zo­olo­ških vr­to­va za­klju­či­la je da sred­stva mo­ra­ju ulo­ži­ti u tek ne­ko­li­ci­nu oda­bra­nih. Zbog tak­vog ra­zvo­ja si­tu­aci­je, ču­va­ri u zo­olo­škom vr­tu, ina­če lju­bi­te­lji ži­vo­ti­nja, osje­ća­ju sve ve­ći pri­ti­sak da mo­ra­ju hlad­no­krv­no od­lu­či­ti ko­je je ži­vo­ti­nje naj­bit­ni­je odr­ža­ti na ži­vo­tu.

Zo­olo­ški su se vr­to­vi naš­li na me­ti kri­ti­ke zbog to­ga što svo­ju mi­si­ju ne us­pi­je­va­ju do­volj­no br­zo pre­us­mje­ri­ti od za­ba­ve pre­ma oču­va­nju.

“Mi kao druš­tvo mo­ra­mo od­lu­či­ti je li etič­ki i mo­ral­no ži­vo­ti­nje iz­la­ga­ti jav­nos­ti u za­bav­ne svr­he”, sma­tra Ste­ven Mon­fort, rav­na­telj Ins­ti­tu­ta za bio- lo­gi­ju i oču­va­nje vr­sta Smit­h­so­ni­an, ko­ji dje­lu­je u sklo­pu Dr­žav­nog zo­olo­škog vr­ta u Wa­shin­g­to­nu. “Po mo­jem miš­lje­nju, taj mo­del vi­še ne funk­ci­oni­ra. Zo­olo­ški se vr­to­vi mo­ra­ju otvo­re­no za­lo­ži­ti za oču­va­nje ži­vo­tinj­skih vr­sta.”

Mon­fort že­li da zo­olo­ški vr­to­vi pri­ku­pe vi­še nov­ca za za­šti­tu ži­vo­ti­nja u div­lji­ni te da to­me pri­da­ju jed­na­ku važ­nost kao i ži­vo­ti­nja­ma o ko­ji­ma skr­be u vr­to

vi­ma. Zo­olo­ški bi vr­to­vi, po nje­go­vu miš­lje­nju, tre­ba­li gra­di­ti objek­te ko­ji ne bi nuž­no bi­li otvo­re­ni za jav­nost, a bi­li bi do­volj­no ve­li­ki da se u njih smjes­te či­ta­va sta­da ži­vo­ti­nja ra­di pri­rod­ni­jeg re­pro­duk­tiv­nog po­na­ša­nja. Us­to, ma­nje bi se po­zor­nos­ti, ka­že Mon­fort, tre­ba­lo po­sve­ti­ti vr­sta­ma ko­je su po­pu­lar­ne me­đu po­sje­ti­te­lji­ma zo­olo­ških vr­to­va, a u div­lji­ni se do­bro sna­la­ze, kao što su afrič­ki slo­no­vi i ka­li­for­nij­ski mor­ski la­vo­vi, a vi­še bi se tre­ba­lo po­sve­ti­ti ži­vo­ti­nja­ma ko­je nuž­no tre­ba spa­si­ti.

Mno­gi rav­na­te­lji zo­olo­ških vr­to­va ka­žu da ra­di­kal­ne pro­mje­ne ni­su po­treb­ne te da sva­ki vrt već spa­ša­va­njem ne­ko­li­ci­ne vr­sta da­je vri­je­dan do­pri­nos. U pr­vih su sto go­di­na pos­to­ja­nja ame­rič­ki zo­olo­ški vr­to­vi do­vo­di­li eg­zo­tič­ne ži­vo­ti­nje iz div­lji­ne i is­ko­ri­šta­va- li ih uglav­nom u svr­hu za­ba­ve, a jav­nost su tek uz­gred in­for­mi­ra­li o ži­vo­tinj­skom svi­je­tu. Kad su pri­rod­ni re­zer­va­ti po­če­li nes­ta­ja­ti, a ži­vo­ti­nje sve br­že iz­u­mi­ra­ti, zo­olo­ški su vr­to­vi pos­ta­li spa­si­te­lji i za­štit­ni­ci. Od osam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća do da­nas zo­olo­ški su vr­to­vi ra­zvi­ja­li ko­or­di­ni­ra­ne pro­gra­me pa­re­nja, či­me su de­set­ke ži­vo­tinj­skih vr­sta, po­put zlat­nog lav­ljeg ta­ma­ri­na iz Bra­zi­la, spa­si­li od iz­u­mi­ra­nja.

Vr­to­vi­ma je sve te­že pre­dvo­di­ti oču­va­nje vr­sta te us­put i da­lje is­pu­nja­va­ti za­bav­nu svr­hu. Mor­skim je la­vo­vi­ma do­bro u div­lji­ni, ali je Upra­va zo­lo­škog vr­ta u St. Lo­uisu ipak od­lu­či­la ulo­ži­ti 18 mi­li­ju­na do­la­ra u no­vi ba­zen za njih ko­ji će se pro­čiš­ći­va­ti fil­te­ri­ma i ozo­nom. Za­što? Za­to što su mor­ski la­vo­vi po­pu­lar­ni, a nji­ho­va je nas­tam­ba u ru­šev­nom sta­nju. “Uvi­jek nas­to­ji­mo us­kla­di­ti jav­no iskus­tvo s po­tre­ba­ma oču­va­nja”, ka­že Jef­frey Bon­ner, iz­vr­š­ni di­rek­tor zo­olo­škog vr­ta. “Da me pi­ta­te za­što ima­mo de­ve, re­kao bih vam da nam tre­ba ne­što za­nim­lji­vo što će po­sje­ti­te­lji gle­da­ti zi­mi, a one su stal­no va­ni.”

Ka­ko su stan­dar­di za skrb o ži­vo­ti­nja­ma sve vi­ši, a zo­olo­ški vr­to­vi pos­tav­lja­ju sve ve­će i pri­rod­ni­je iz­lo­ške, sve je ma­nje mjes­ta za ži­vo­ti­nje. Upra­va zo­olo­ških vr­to­va shva­ti­la je da tre­ba oču­va­ti znat­no ši­ri ge­net­ski fond ako je cilj da se ži­vo­ti­nje raz­m­no­ža­va­ju bez in­ces­ta. U ame­rič­kim su zo­olo­škim vr­to­vi­ma 64 po­lar­na med- vje­da, što je znat­no ma­nje od 200, ko­li­ko je pro­ci­je­nje­no da bi bi­lo op­ti­mal­no za odr­ža­nje po­pu­la­ci­je u slje­de­ćih 100 go­di­na. Zo­olo­ški vr­to­vi po­ve­ća­va­ju broj ne­kih vr­sta, a dru­ge sma­nju­ju. Upra­va vr­ta u St. Lo­uisu ka­že da se on­dje na­la­zi 400 ži­vo­ti­nja vi­še ne­go 2002. go­di­ne, no 65 je vr­sta i pod­vr­sta ma­nje. Ka­ko su ras­le po­tre­be za oču­va­njem vr­sta, Udru­že­nje zo­olo­ških vr­to­va i ak­va­ri­ja, ko­je nad­zi­re rad zo­olo­ških vr­to­va u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, po­če­lo je os­ni­va­ti sa­vje­to­dav­ne sku­pi­ne ču­va­ra vr­to­va ko­ji bri­nu o či­ta­vim po­ro­di­ca­ma vr­sta te sa­vje­tu­ju ko­je će bi­ti pri­ori­te­ti, a ko­je će se pos­tup­no pro­ri­je­di­ti. Od­lu­ču­ju na te­me­lju je­dins­tve­nos­ti, stup­nja ugro­že­nos­ti, važ­nos­ti u eko­su- sta­vu te bro­ja je­din­ki u vr­to­vi­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog sa­ve­za za oču­va­nje pri­ro­de, iz­u­mi­ra­nje u slje­de­će tri ge­ne­ra­ci­je pri­je­ti go­to­vo če­t­vr­ti­ni si­sa­va­ca. Si­tu­aci­ja je još go­ra za vo­do­zem­ce i mor­ske pti­ce. U Zo­olo­škom vr­tu u St. Lo­uisu ugro­že­ni se ame­rič­ki ku­kac gro­bar smjes­tio u ne­ko­li­ko kan­ta zem­lje. Na mol­bu vla­de Zo­olo­ški vrt ih u su­rad­nji s vr­tom iz Rho­de Is­lan­da raz­m­no­ža­va te po­tom vra­ća u pri­ro­du. Bob Merz, vo­di­telj odje­la zo­olo­škog vr­ta za bes­kra­ljež­nja­ke, ka­že da se trud is­pla­tio jer ova vr­sta kuk­ca vje­ro­jat­no igra ne­za­mje­nji­vu ulo­gu u eko­lo­škoj mre­ži. Oda­bir vr­sta ko­je tre­ba spa­si­ti us­po­re­đu­je s koc­ka­njem na ži­vot i smrt. “Kao da gle­da­te kroz pro­zor avi­ona i pro­ma­tra­te za­ko­vi­ce na kri­lu”, ka­že.

“Mo­gli bis­te iz­gu­bi­ti ko­ju za­ko­vi­cu, no ne zna­te ko­li­ki je gu­bi­tak si­gu­ran ni­ti že­li­te saz­na­ti.”

FO­TO­GRA­FI­JE: TODD HEISLER/THE NEW YORK TI­MES Zo­olo­ški vr­to­vi mo­ra­ju od­lu­či­ti ko­je je vr­ste važ­no spa­si­ti; lav­ljo­re­pi ma­ka­ki (kraj­nje li­je­vo) vi­še se ne­će pa­ri­ti u Zo­olo­škom vr­tu u St. Lo­uisu, no vrt će i da­lje šti­ti­ti ame­rič­ke kuk­ce gro­ba­re i Hum­bol­d­to­ve pin­gvi­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.