No­vi iz­bor za one bez no­gu i ru­ku

Poslovni Dnevnik - - THE NEW YORK TIMES - ALEXIS OKEOWO

Ann Kor­n­ha­user bi­la je u šet­nji kad je osje­ti­la ka­ko je kost u nje­zi­nom li­je­vom sto­pa­lu naj­ed­nom glas­no puk­la. Usko­ro je doz­na­la za­što. Na­ime, li­ječ­ni­ci su ot­kri­li ri­je­dak tu­mor u nje­zi­nu sto­pa­lu i am­pu­ti­ra­li joj po­la sto­pa­la. Pro­te­za ko­ju je ne­du­go za­tim do­bi­la na­no­si­la joj je stal­nu bol. Pro­te­ti­čar joj je po­nu­dio rje­še­nje. Re­kao joj je da je doš­lo do znat­nog una­pre­đe­nja umjet­nih udo­va i da bi ima­la ko­ris­ti od jed­nog no­vog, vi­so­ko teh­no­lo­škog mo­de­la, ali da bi u tom slu­ča­ju mo­ra­la am­pu­ti­ra­ti dio no­ge do ko­lje­na. “Obi­telj mi je

Umjet­ni udo­vi sto­je vi­še od pra­vih

go­vo­ri­la: Ali os­tat ćeš bez no­ge. No oni ni­su zna­li sve što sam ja zna­la”, objaš­nja­va Ann Kor­n­ha­user. “Ja sam zna­la da ta pro­te­za iz­gle­da po­put pra­ve no­ge i da lju­di s njom tr­če ma­ra­to­ne. Zna­la sam da će mi ona vra­ti­ti ži­vot.”

Za vri­je­me ne­dav­nog in­ter­v­jua, ova ži­vah­na sa­da 63-go­diš­nja ba­ka po­di­gla je no­ga­vi­cu si­vih hla­ča i po­ka­za­la nam pro­te­zu s od­go­va­ra­ju­ćom si­li­kon­skom ko­žom i zglo- bom ko­ji se pri­la­go­đa­va raz­li­či­tim vi­si­na­ma pot­pe­ti­ca. “Po­nov­no sam mo­gla ho­da­ti”, rek­la je. “I iz­gle­da stvar­no.” Ka­ko umjet­ni udo­vi za­hva­lju­ju­ći sve so­fis­ti­ci­ra­ni­joj teh­no­lo­gi­ji do­živ­lja­va­ju ne­pres­ta­na po­bolj­ša­nja, mno­ge oso­be s am­pu­ti­ra­nim udo­vi­ma po­put Ann Kor­n­ha­user oda­bi­ru ono što im je ne­ka­da bi­lo pot­pu­no ne­za­mis­li­vo. Umjes­to da či­ne sve u svo­joj mo­ći ka­ko bi oču­va­li os­ta­tak udo­va, ne­ki se od­lu­ču­ju na do­dat­nu am­pu­ta­ci­ju.

Bi­onič­ke pro­te­ze slič­ne pra­vim udo­vi­ma s od­go­va­ra­ju­ćom ko­žom te mo­to­ri­ma i mi­kro­či­po­vi­ma ko­ji re­pli­ci­ra­ju pri­rod­ne ljud­ske po­kre­te gu­ra­ju sta­ri­je mo­de­le s tr­ži­šta. Ta­ko je juž­no­afrič­ki atle­ti­čar Os­car Pis­to­ri­us, ko­je­mu su am­pu­ti­ra­ne obje no­ge, op­tu­žen za ne­po­šte­nu pred­nost pred svo­jim su­par­ni­ci­ma na na­tje­ca­nju jer je tr­čao na dvje­ma pro­te­za­ma od kar­bon­skih vlak­na u obli­ku slo­va J. Iako gu­bi­tak uda pred­stav­lja me­di­cin­sku tra­umu, mno­ge oso­be ko­je su to do­ži­vje­le u ko­nač­ni­ci do­bro pri­hva­te svo­ja bi­onič­ka po­bolj­ša­nja.

Boj­nik David Ro­zel­le pri­ča ka­ko je nje­gov li­ječ­nik os­tao za­pa­njen ka­da je za­tra­žio da mu uk­lo­ne do­dat­na 23 cen­ti­me­tra no­ge ne bi li mo­gao no­si­ti no­vu pro­te­zu do ko­lje­na. Na­ime, boj­ni­ku je uk­lo­nje­no sto­pa­lo na­kon što je pot­pu­no smrv­lje­no kad je u Ira­ku stao na na­gaz­nu mi­nu. “Li­ječ­nič­ka za­jed­ni­ca kraj­nje je us­mje­re­na na spas udo­va”, ka­že 39-go­diš­nji boj­nik Ro­zel­le. “No za­pra­vo vam ta do­dat­na du­lji­na uda pred­stav­lja pro­blem jer ne od­go­va­ra pro­te­za­ma.” Boj­nik Ro­zel­le oba­vio je tra­že­nu ope­ra­ci­ju te sa­da po­sje­du­je ne­ko­li­ko mo­de­la so­fis­ti­ci­ra­nih ro­bo­tič­kih no­gu ko­je ko­ris­ti za sva­kod­nev­ne ak­tiv­nos­ti, ali i bav­lje­nje naj­dra­žim spor­to­vi­ma po­put ski­ja­nja. Broj­ne oso­be s am­pu­ti­ra­nim di­je­lo­vi­ma ti­je­la ko­je se od­lu­ču­ju na ek­s­ten­ziv­ne ope­ra­ci­je su spor­ta­ši po­put boj­ni­ka Ro­zel­la ko­ji se na­da­ju po­vrat­ku ak­tiv­ni­jem ži­vo­tu.

Nji­ho­ve obi­te­lji su za­bri­nu­te i zbu­nje­ne pa je Mic­ha­el LaFor­gia du­go mo­rao na­go­va­ra­ti su­pru­gu na pris­ta­nak. LaFor­gia je ma­ra- to­nac i pro­gram­ski me­na­džer u tvrt­ki JPMor­gan Cha­se u New Yor­ku. Di­jag­nos­ti­ci­ran mu je bak­te­rij­ski me­nin­gi­tis te je iz­gu­bio pr­ste li­je­vog sto­pa­la te pr­ste, pe­tu i rist des­nog sto­pa­la. Li­ječ­ni­ci su mu po­ku­ša­li spa­si­ti des­no sto­pa­lo ugrad­njom mi­ši­ća iz le­đa, ali una­toč to­mu ni­je mo­gao no­si­ti nor­mal­ne ci­pe­le, tr­ča­ti, vo­zi­ti bi­cikl ni­ti nas­ta­vi­ti tre­ni­ra­ti bej­z­bol­ske i no­go­met­ne mom­ča­di svo­je dje­ce. I ne­pres­ta­no je bio zgrb­ljen.

LaFor­gia ka­že da je bio odu­šev­ljen ka­da je go­di­nu i pol pos­li­je am­pu­ti­rao des­nu no­gu i do­bio pro­te­zu za iz­nim­no ak­tiv­ne oso­be. Kas­ni­je je do­bio i dje­lo­mič­nu pro­te­zu za sto­pa­lo na­mi­je­nje­nu tr­ča­nju i za li­je­vo sto­pa­lo. “Stvar­no sam se že­lio ri­je­ši­ti tog sto­pa­la jer je ono pred­stav­lja­lo sve ono što ne mo­gu či­ni­ti”, objaš­nja­va 46-go­diš­nji LaFor­gia. “Sa­da imam par ci­pe­la mar­ke Co­le Ha­an ko­je sam pla­tio 150 do­la­ra i ko­je na­po­kon mo­gu no­si­ti.”

Pro­te­tič­ka teh­no­lo­gi­ja br­zo se ra­zvi­ja. Znans­tve­ni­ci ko­je fi­nan­ci­ra dr­žav­na agen­ci­ja DARPA (De­fen­se Advan­ced Re­se­ar­ch Pro­jec­ts Agen­cy) ra­de na iz­ra­di pro­te­za za voj­ni­ke ko­ji­ma je am­pu­ti­ran i gor­nji dio ek­s­tre­mi­te­ta. Cilj je stvo­ri­ti umjet­ne udo­ve ko­je će ve­te­ra­ni kon­tro­li­ra­ti umom, baš po­put pra­vih. Ča­so­pis Na­tu­re ne­dav­no je obja­vio čla­nak o eks­pe­ri­men­tu ti­je­kom ko­je­ga su dvi­je oso­be s te­škim oz­lje­da­ma moz­ga za­hva­lju­ju­ći mo­žda­nim usad­ci­ma us­pje­le mis­li­ma kon­tro­li­ra­ti po­kre­te pro­te­tič­ke ru­ke.

FO­TO­GRA­FI­JE: JOSH HANER/THE NEW YORK TI­MES

Ann Kor­n­ha­user uk­la­nje­no je dio no­ge ka­ko bi mo­gla no­si­ti pro­te­zu; spor­ta­ši s am­pu­ti­ra­nim di­je­lo­vi­ma ti­je­la idu na ek­s­ten­ziv­ne ope­ra­ci­je, po­put ma­ra­ton­ca LaFor­gi­je (go­re li­je­vo)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.