U Vla­di pi­ju Stu­de­nu, ali nam ne da­ju na­put­ke

Član Upra­ve Po­drav­ke, go­vo­ri o svom vi­đe­nju ra­zvo­ja gru­pe za ko­ju iz­ra­đu­je du­go­roč­nu stra­te­gi­ju s te­melj­nim ci­ljem ka­ko po­tak­nu­ti rast

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DANIJELA JOZIĆ/VLM danijela.jo­zic@pos­lov­ni.hr

Tur­bu­lent­na zbi­va­nja ko­ja su obi­lje­ži­la Po­drav­ku pro­tek­lih go­di­na za no­vu Upra­vu su do­dat­ni pri­ti­sak. To nas tje­ra još vi­še. Ali me­ni se taj pri­ti­sak čak i svi­đa. Znam ra­di­ti pod pri­ti­skom, a op­ti­mist sam kad je u pi­ta­nju Podravka, ka­že nam na po­čet­ku in­ter­v­jua Jorn Pe­der­sen, član Upra­ve Po­drav­ke. Na­kon što je, oče­ki­va­no, kor­mi­lo Po­drav­ki­ne Upra­ve pre­uzeo Zvo­ni­mir Mr­šić, upra­vo je ovaj Da­nac bio naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje u nje­go­vom ti­mu. Čak su i ne­ki biv­ši ‘kon­tro­lo­ri’ Po­drav­ke priz­na­li da je do­vo­đe­nje Pe­der­se­na Mr­ši­ćev naj­bo­lji po­tez. On ka­že da je u Po­drav­ku do­šao jer mis­li da je sprem­na za pro­mje­ne.

Ko­ja je pro­mje­na Po­drav­ki naj­po­treb­ni­ja? Što tre­ba uči­ni­ti već ove go­di­ne?

Na lis­ti mo­jih pri­ori­te­ta je na­pra­vi­ti du­go­roč­nu stra­te­gi­ju za gru­pu i to s te­melj­nim ci­ljem ka­ko po­tak­nu­ti kom­pa­ni­jin rast, na­rav­no uz mak­si­ma­lan pro­fit. Za­po­če­li smo iz­ra­du pla­na čim sam sti­gao po­čet­kom trav­nja i oče­ku­jem da će bi­ti go­tov u ruj­nu ili lis­to­pa­du. Ono što je naj­važ­ni­je za Po­drav­ku tre­nut­no je da se fo­ku­si­ra­mo na one di­je­lo­ve kom­pa­ni­je ko­ji naj­bo­lje pos­lu­ju i do­no­se naj­vi­še ko­ris­ti. Podravka je pri­lič­no raz­gra­na­ta na ve­li­kom bro­ju tr­ži­šta, ima ve­li­ki broj bren­do­va i pro­izvo­da i kad ste u tak­voj po­zi­ci­ji do­go­di vam se da u ne­kim seg­men­ti­ma gu­bi­te. Dak­le, kad us­ta­no­vi­mo na što će­mo se usre­do­to­či­ti, u ta po­dru­čja će­mo naj­vi­še i inves­ti­ra­ti.

Već se šu­ška da će­te se rje­ša­va­ti ne­kih dje­lat­nos­ti ili bren­do­va ko­ji su pod­ba­ci­li.

Znam da ima pu­no gla­si­na oko Po­drav­ke, no pre­ra­no je o to­me go­vo­ri­ti. Ne mo­gu vam re­ći da li će­mo se ne­čeg rje­ša­va­ti. Pre­ciz­ni­je bi bi­lo re­ći da će si­gur­no bi­ti po­dru­čja u ko­ja će­mo pu­no vi­še inves­ti­ra­ti. Kad sam u dru­gom na­vra­tu 2003. go­di- ne do­šao u Car­l­sberg, tvrt­ka je bi­la su­oče­na s ve­li­kim gu­bi­ci­ma, pa­da­njem tr­žiš­nog udje­la, lju­di su bi­li de­mo­ti­vi­ra­ni i sve je bi­lo pro­tiv nas. Na­kon pet go­di­na os­tva­ri­li smo ogrom­nu za­ra­du. Po­an­ta je bi­la upra­vo u to­me da se kon­cen­tri­ra­mo na ne­ko­li­ko naj­bit­ni­jih stva­ri i da to ra­di­mo do­bro.

Ho­će li Be­lu­po os­ta­ti u Po­drav­ci?

Da, mis­lim da Be­lu­po ima svo­je mjes­to u Po­drav­ci. Kao za­seb­na kom­pa­ni­ja i da­lje, ali naš je cilj da ga što vi­še po­ve­že­mo s pi­ćem i hra­nom. Na pri­mjer kroz pro­izvod­nju funk­ci­onal­ne hra­ne i pi­ća, ko­ji ima­ju ja­ko do­bre tren­do­ve na tr­ži­štu. Ta­ko­đer, Be­lu­po mo­ra vi­še ras­ti na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma.

Je li toč­na in­for­ma­ci­ja objav­lje­na ne­dav­no u Po­drav­skom lis­tu da Upra­va raz­ma­tra uvo­đe­nje ne­rad­nog pet­ka ra­di sma­nji­va­nja tro­ško­va?

Ne, ni­smo u ovom tre­nut­ku o to­me raz­go­va­ra­li.

Na­vo­di se i da je 1500 lju­di vi­ška u Po­drav­ci. Već se du­gi niz go­di­na go­vo­ri o pre­ve­li­kom bro­ju rad­ni­ka u kom­pa­ni­ji ko­jih je go­to­vo se­dam ti­su­ća.

Ili, mo­žda tre­ba dru­ga­či­je sa­gle­da­ti si­tu­aci­ju i re­ći da ima­mo ne­do­vo­ljan pri­hod od pro­da­je. Podravka ima dvi­je mo­guć­nos­ti: mo­že­mo sma­nji­ti tro­ško­ve, da bu­du u skla­du s ak­tu­al­nim re­zul­ta­ti­ma ili mo­že­mo po­ve­ća­ti pos­lo­va­nje ka­ko bi­smo još vi­še lju­di za­pos­li­li. Mis­lim da je rješenje za Po­drav­ku za­pra­vo neg­dje na sre­di­ni.

Na Po­drav­ku jak utje­caj ima po­li­ti­ka sve ove go­di­ne. Što mis­li­te o to­me?

Znam da je to ra­ni­je bi­lo ta­ko. U Po­drav­ci sam dva mje­se­ca, što je vr­lo krat­ko raz­dob­lje, ali ne osje­ćam da je kom­pa­ni­ja pod utje­ca­jem po­li­ti­ke ni­šta vi­še u us­po­red­bi s bi­lo ko­jom dru­gom ve­li­kom tvrt­kom. Podravka je vr­lo važ­na za hr­vat­sko gos­po­dar­stvo i bit­na za dr­ža­vu na pu­no na­či­na. Zbog to­ga i ima pu­no lju­di ko­ji o njoj ima­ju miš­lje­nje i ve­li­ki je in­te-

pos­to­ji po­li­tič­ki in­te­res da mi pos­lu­je­mo do­Bro Ta­ko je i u ino,em­s­Tvu kad su u pi­Ta­nju ve­li­ke kom­pa­ni­je

res da ona do­bro pos­lu­je. No, ne bih re­kao da je ot­kad sam ja ov­dje po­lit­ka ima­la utje­caj na bi­lo ko­ju od­lu­ku unu­tar kom­pa­ni­je. Nit­ko nam iz po­li­tič­kog es­ta­bli­šmen­ta ne da­je ni­kak­ve na­put­ke, no na­rav­no pos­to­ji po­li­tič­ki in­te­res da mi pos­lu­je­mo do­bro. Ta­ko je i u ino­zem­s­tvu kad su u pi­ta­nju ve­li­ke kom­pa­ni­je, po­go­to­vo još ako ima­ju utje­caj u ma­lim sre­di­na­ma.

No, sad u Vla­di pi­ju Stu­de­nu, a ne Ja­nu.

Mo­gu sa­mo re­ći da su u Vla­di iz­a­bra­li naj­bo­lji pro­izvod (smi­jeh). U Hr­vat­skoj ne­ma mo­no­po­la. Ako se Ja­na pi­la u Vla­di du­gi niz go­di­na, u re­du je da se sad pi­je Stu­de­na.

A imate i biv­šeg SDPo­vog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja u Nad­zor­nom od­bo­ru...

Ne­ke stva­ri mo­ra­mo pri­hva­ti­ti jer je dr­ža­va di­oni­čar Po­drav­ke i Vla­da ima pra­vo na utje­caj u Nad­zor­nom od­bo­ru, kao i na odre­đe­ne od­lu­ke.

Što mis­li­te o me­na­džer­skim spo­sob­nos­ti­ma Zvo­ni­mi­ra Mr­ši­ća ko­ji je na če­lo Po­drav­ke do­šao iz po­li­ti­ke?

Du­bo­ko po­štu­jem Mr­ši­ća i sve ono što je na­pra­vio kao gra­do­na­čel­nik u Ko­priv­ni­ci. Za grad je na­pra­vio ja­ko pu­no. U gra­du sred­nje ve­li­či­ne u vri­je­me nje­go­vog man­da­ta ne­ko­li­ko je mul­ti­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja ra­zvi­lo svo­je pos­lo­va­nje u če­mu im je i on po­mo­gao. To ne bi us­pio da ne­ma me­na­džer­ske spo­sob­nos­ti. To što je na­pra­vio ni­je la­ko jer kad se vo­zim Hr­vat­skom vi­dim pu­no ma­njih gra­do­va ko­ji dos­lov­ce umi­ru jer se lju­di iz njih se­le. To­ga ne­ma u tim raz­mje­ri­ma u Ko­priv­ni­ci. Dru­go, mis­lim da no­vi tim u Upra­vi ima do­bru kom­bi­na­ci­ju raz­li­či­tih spo­sob­nos­ti.

Što će bi­ti vaša ulo­ga?

Po­naj­pri­je, ja sam dio ti­ma. Ina­če, za­du­žen sam upra­vo za stra­te­ški plan ko­jim se tre­ba os­tva­ri­ti jak i pro­fi­ta­bi­lan rast kom­pa­ni­je. Pod mo­jom su nad­lež­no­sš­ću i sva me­đu­na­rod­na tr­ži­šta. Mis­lim da Podravka ima ve­li­ki po­ten­ci­jal na tim tr­ži­šti­ma. Mis­lim da je Ru­si­ja naj­ve­ća šan­sa za nas.

U pos­lov­nim kru­go­vi­ma u Hr­vat­skoj se čes­to spo­mi­nje kao cilj ru­sko tr­ži­šte, ali ta­mo je te­ško ući i pos­lo­va­ti. Da, ni­je la­ko. To je go­le­ma zem­lja s ve­li­kom kon­cen­tra­ci­jom lju­di u ne­ko­li­ko gra­do­va. U 10 naj­ve­ćih je 30 mi­li­ju­na lju­di. Ru­si­ja je iz­a­zov­no tr­ži­šte u tran­zi­ci­ji, ko­je br­zo ras­te i mi­je­nja se. No ako že­li­te bi­ti us­pješ­ni u Ru­si­ji, mo­ra­te bi­ti sprem­ni na ri­zi­ke. Čes­to se go­vo­ri u Hr­vat­skoj da Podravka ima ka­rak­ter mul­ti­na­ci­onal­ke. Ka­ko iz­gle­da Podravka za biz­ni­sme­na iz Eu­ro­pe? S eu­rop­skog sta­ja­li­šta Podravka ni­je mul­ti­na­ci­onal­ka. Ali je ja­ka kom­pa­ni­ja na tr­ži­šti­ma ju­go­is­toč­ne Eu­ro­pe. Su­oče­na je sa stag­na­ci­jom po­s­ljed­njih de­se­tak go­di­na i po pi­ta­nju pri­ho­da i pro­fi­ta, ali i ras­ta pro­izvod­nje. Sla­že­te li se s ti­me?

To su te­ške ri­je­či. Čes­to se us­po­re­đi­va­lo Po­drav­kin ra­zvoj s Agro­ko­rom ko­ji je u 10 go­di­na na­ras­tao 10 pu­ta, a Podravka sko­ro pa sto­ji. Te­ško je us­po­re­đi­va­ti raz­li­či­te kom­pa­ni­je. Mis­lim da je is­prav­ni­je re­ći da mo­žda Podravka ni­je po­ka­za­la pra­vi po­ten­ci­jal ko­ji ima. Jer kom­pa­ni­ja je ras­la. Da, ali za­vi­si ko­ja je start­na po­zi­ci­ja. Pu­no je lakše ras­ti na po­čet­ku ne­go u slu­ča­ju kad imaš uho­dan biz­nis du­gi niz go­di­na. I no­va Upra­va mis­li da se Po­drav­kin po­ten­ci­jal mo­že i mo­ra bo­lje is­ko­ris­ti­ti. I da rast mo­ra bi­ti ja­či ne­go što je bio. U tom smis­lu ima­mo vr­lo ve­li­ke am­bi­ci­je. Pred­sjed­nik Upra­ve Zvo­ni­mir Mr­šić oče­ku­je rast pri­ho­da gru­pe na pet mi­li­jar­di ku­na u raz­dob­lju od pet go­di­na. Pri­ho­di su sa­da oko 3,5 mi­li­jar­di... Je li to re­al­no?

Da.

Ali ne do­volj­no.

Ka­ko će­te to iz­ves­ti? Mi vi­so­ke sto­pe ras­ta ne oče­ku­je­mo na do­ma­ćem i re­gi­onal­nom tr­ži­štu. Vi­di­mo i da­nas da je ma­lo­pro­da­ja u Hr­vat­skoj pala za vi­še od se­dam pos­to. Ali, mo­ram vam re­ći da una­toč to­me mi tre­nut­no čak na hr­vat­skom tr­ži­štu bi­lje­ži­mo rast. Ipak, te­ška su vre­me­na i u Eu­ro­pi i re­gi­ji i ne oče­ku­je­mo da će­mo na tim tr­ži­šti­ma ima­ti ne­ki su­per rast. Za­to mo­ra­mo bi­ti ino­va­tiv­ni­ji na po­dru­čju re­gi­je. Zna­či, pla­ni­ra­te ak­vi­zi­ci­je u re­gi­ji? Da, to mo­gu bi­ti ak­vi­zi­ci­je ali i ne­ke dru­ge stva­ri ko­ji­ma mo­že­mo po­ve­ća­ti efi­kas­nost. Osim to­ga, pos­to­je i dru­ga tr­ži­šta, ona iz­van re­gi­je na ko­ji­ma se mo­že ras­ti. Na ne­ki­ma već je­smo pri­sut­ni, ali ne­do­volj­no, a tre­ba­li bi­smo ući i na ne­ka skroz no­va. Mis­lim na tr­ži­šta Azi­je ili Afri­ke, Bli­ski is­tok. To tre­ba raz­mo­tri­ti. Odak­le vam no­vac za ak­vi­zi­ci­je? Vje­ru­jem da će­mo, uko­li­ko bu­de­mo ima­li do­bar stra­te­ški plan, pa on­da i kon­kret­ne pos­lo­ve, osi­gu­ra­ti fi­nan­ci­ra­nje bez pro­ble­ma. Što mis­li­te o pri­jaš­njim po­ten­ci­jal­nim Po­drav­ki­nim ak­vi­zi­ci­ja­ma ko­je se ni­su re­ali­zi­ra­le, po­put Vi­ta­min­ke, Ale­ve... Ako se os­lo­ni­mo sa­mo na or­gan­ski rast ne­će­mo sti­ći ta­mo gdje že­li­mo. Sto­ga nam tre­ba i od­lu­ka što že­li­mo ku­pi­ti za bu­duć­nost. Te­ško mi je vra­ća­ti se u Po­drav­ki­nu proš­lost oko to­ga za­što ne­ke ak­vi­zi­ci­je ni­su us­pje­le. No, si­gur­no je da će­mo u na­šem pe­to­go­diš­njem pla­nu uz po­ve­ća­nje or­gan­skog ras­ta ima­ti i odre­đe­ne ‘me­te’ na ko­je ci­lja­mo. Podravka je su­oče­na s dvi­je kri­ze: ovom glo­bal­nom, kao i svi, te s vlas­ti­tom zbog afe­re Spi­ce. Što mis­li­te o to­me? Mo­že li se ta­ko ne­što do­go­di­ti u Dan­skoj? Ne znam do­volj­no de­ta­lja o slu­ča­ju Spi­ce. Ali u svim dr­ža­va­ma u ko­ji­ma sam ra­dio bi­lo je sud­skih pro­ce­sa me­na­džerima ne­kih kom­pa­ni­ja, ni­je to slu­čaj sa­mo ov­dje. Na­rav­no da ni­je nor­mal­no i uobi­ča­je­no da me­nadž­ment ra­di ile­gal­ne stva­ri, ali se do­ga­đa. Upra­vo ima­mo slu­čaj u Dan- skoj gdje je je­dan biz­ni­smen osu­đen na se­dam go­di­na za­tvo­ra zbog ne­le­gal­nih tran­sak­ci­ja. Kod nas su kaz­ne za tak­ve stva­ri vr­lo oš­tre. To ni­je do­bro, šte­ti imi­džu biz­ni­sa, ali se do­ga­đa, na ža­lost. Tre­ba li Po­drav­ku u pot­pu­nos­ti pri­va­ti­zi­ra­ti? Je­su li dr­ža­va i mi­ro­vin­ski fon­do­vi do­bri vlas­ni­ci? Za kom­pa­ni­ju je do­bro da ima čvr­stog i du­go­roč­nog inves­ti­to­ra, ko­ji će naj­bo­lje po­dr­ža­ti me­nadž­ment. Ako se do­ga­đa­ju pro­mje­ne u vlas­nič­koj struk­tu­ri to stva­ra ne­mir. Ne­ma­mo, me­đu­tim, in­for­ma­ci­ja da it­ko od ve­li­kih di­oni­ča­ra že­li iz­a­ći iz Po­drav­ke.

Ali Vla­de se mje­nja­ju... Da. Ali i vla­de že­le do­bit kao i svi dru­gi di­oni­ča­ri. Ne mis­lim da hr­vat­ska Vla­da mis­li dru­ga­či­je od mi­ro­vin­skih fon­do­va i ta­ko­đer že­li da Podravka do­ne­se što ve­ću za­ra­du.

Sto­ga i ne vje­ru­jem da će bi­ti pro­mje­na u vlas­nič­koj struk­tu­ri.

To­mis­lav mi­le­tić/pxl

to­mis­lav mi­le­tić/pixsell

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.