‘Lo­ših kre­di­ta u Hr­vat­skoj bit će još vi­še’

Porastu udje­la pro­ble­ma­tič­nih zaj­mo­va pri­do­ni­jet će sla­bi iz­gle­di ras­ta do­ma­ćeg gos­po­dar­stva, ali i od­go­đe­ni ste­ča­je­vi pa­li rej­tin­zi ba­na­ka

Poslovni Dnevnik - - BURZE&FINANCIJE - TIN BAŠIĆ

SPo­rast pro­fi­ta­bil­nos­ti ba­na­ka u Polj­skoj, Ru­si­ji i Če­škoj pre­ma ci­lja­nih 15 pos­to uma­nju­je atrak­tiv­nost ulaganja u hr­vat­ske ban­ke, ka­žu u Ra­if­fe­ise­nu

naž­na kon­ku­ren­ci­ja i stag­na­ci­ja po­traž­nje za kre­di­ti­ma sma­nji­la je pro­sječ­nu pro­fi­ta­bil­nost ba­na­ka u Hr­vat­skoj na ra­zi­nu pri­no­sa na du­go­roč­ne dr­žav­ne obvez­ni­ce.

S dru­ge stra­ne, po­rast pro­fi­ta­bil­nos­ti ba­na­ka u sred­njoj i is­toč­noj Eu­ro­pi (Polj­ska, Ru­si­ja i Če­ška) pre­ma ci­lja­nih 15 pos­to uma­nju­je atrak­tiv­nost ulaganja u hr­vat­ske ban­ke, sto­ji u naj­no­vi­joj ana­li­zi ban­kar­skih sek­to­ra SIE re­gi­je ko­ju je iz­ra­dio aus­trij­ski Ra­if­fe­isen International. Is­ti­če se ka­ko se po- vrat na ka­pi­tal (RoE) hr­vat­skih ba­na­ka sta­bi­li­zi­rao na se­dam pos­to, po­naj­vi­še zbog ras­ta lo­ših kre­di­ta.

Lo­ši­ji od re­gi­je

“Za raz­li­ku od vo­de­ćih ze­ma­lja u re­gi­ji gdje je opo­ra­vak gos­po­dar­stva do­veo do sta­bi­li­za­ci­je udje­la lo­ših kre­di­ta na oko 7 pos­to, u Hr­vat­skoj je nas­tav­ljen nji­hov rast. Lo­ši kre­di­ti do­se­žu 12,4 pos­to ukup­nih zaj­mo­va na kra­ju 2011. go­di­ne, a oče­ku­je se nas­ta­vak ras­ta i u na­red­nim go­di­na­ma”, sto­ji u ana­li­zi, uz što va­lja na­po­me­nu­ti da je u pr­va tri mje­se­ca udio lo­ših kre­di­ta u Hr­vat­skoj po­ve­ćan na 12,7 pos­to.

RBI sma­tra ka­ko će dalj­njem po­ve­ća­nju lo­ših kre­di­ta naj­vi­še “ku­mo­va­ti” sla­bi iz­gle­di ras­ta do­ma­ćeg gos­po­dar­stva, nas­ta­vak pa­da ci­je­na ne­kret­ni­na, ras­tu­ća ne­za­pos­le­nost i od­go­đe­ni ste­ča­je­vi u kor­po­ra­tiv­nom sek­to­ru. Ta­ko­đer na­po­mi­nju da se pos­tup­no mi­je­nja Na me­ti Mo­ody'sa Aus­tri­ja i Nje­mač­ka Ame­rič­ka bo­ni­tet­na agen­ci­ja Mo­ody’s nas­ta­vi­la je sni­ža­va­ti ban­kar­ske rej­tin­ge, a po­s­ljed­nji su na re­du bi­li kre­di­to­ri u Aus­tri­ji i Nje­mač­koj. S pa­dom bo­ni­te­ta su­oče­ne su i ban­ke ko­je pos­lu­ju u Hr­vat­skoj - Ra­if­fe­isen i Er­ste, kao i aus­trij­ski Uni­Cre­dit. Ra­if­fe­ise­nu je agen­ci­ja sta­tus spus­ti­la za jed­nu ra­zi­nu uz sta­bil­nu prog­no­zu, dok su oče­ki­va­nja za Er­ste i Uni­Cre­dit ne­ga­tiv­na, a rej­tin­zi spu­šte­ni za dvi­je, od­nos­no jed­nu ra­zi­nu. U Nje­mač­koj su sta­tu­si sma­nje­ni Com­mer­z­ban­ku, UniCre­di­tu, De­kaBan­ku, DZ Ban­ku, Lan­de­sban­ku i Nor­d­de­ut­s­c­he Lan­de­sbank GZ-u. Za sve ban­ke komen­tar je da tre­ba­ju os­na­ži­ti ka­pi­tal ka­ko bi se odu­pri­je­le eu­rop­skoj kri­zi. struk­tu­ra bi­lan­ci ba­na­ka jer de­po­zi­ti sta­nov­niš­tva ras­tu, dok se u slu­ča­ju po­du­ze­ća sma­nju­ju. S ob­zi­rom na to da je ma­ne­var­ski pros­tor do­ma­ćih ban­ka­ra su­žen, mo­rat će po­če­ti ko­ris­ti­ti dru­ge me­to­de ne bi li povećali pro­fi­ta­bil­nost.

“Po­vra­tak na vi­šu pro­fi­ta­bil­nost vje­ro­jat­no će se pro­ves­ti pu­tem re­za­nja tro­ško­va i po­bolj­ša­njem učin­ko­vi­tos­ti ba­na­ka”, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri RBI-a.

Oprez­ni­je s ri­zi­ci­ma

Do­da­ju ka­ko su ban­ke, s ob­zi­rom na du­lje raz­dob­lje ni­skog ras­ta, fo­kus već od­mak­nu­le od kre­di­ta i us­mje­ri­le ga na po­bolj­ša­nje uprav­lja­nja ri­zi­kom, vred­no­va­nje ko­la­te­ra­la i slič­no. “Una­toč to­mu što će 2013. go­di­ne Hr­vat­ska pos­ta­ti čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je, u ban­kar­skom sek­to­ru ne­će, ba­rem krat­ko­roč­no, do­ći do ja­ča­nja kon­ku- rent­nos­ti”, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri RBI-a i do­da­ju ka­ko je kon­so­li­da­ci­ja ban­kar­skog sek­to­ra ne­iz­bjež­na bu­du­ći da 24 ban­ke ima­ju po 0,7 pos­to udje­la na tr­ži­štu.

FO­TO­LIA

Pa­da pro­fi­ta­bil­nost hr­vat­skih ba­na­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.