Na­ši su in­te­re­si ta­oci na­ših ide­ja

Utje­caj i od­go­vor­nost Eko­no­mis­ti vo­le te­ori­je po ko­ji­ma su or­ga­ni­zi­ra­ne in­te­res­ne sku­pi­ne ko­ri­jen svih za­la. No, ne mo­gu se ri­je­ši­ti od­go­vor­nos­ti za lo­še ide­je ko­je čes­to po­tje­ču od njih

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Naj­ra­ši­re­ni­ja po­li­tič­ka te­ori­ja ujed­no je naj­jed­nos­tav­ni­ja: naj­moć­ni­ji do­bi­va­ju što god že­le. Fi­nan­cij­ska re­gu­la­ti­va pri­la­go­đe­na je in­te­re­si­ma ba­na­ka, zdrav­s­tve­na po­li­ti­ka in­te­re­si­ma osi­gu­ra­va­telj­skih ku­ća, a po­rez­na po­li­ti­ka in­te­re­si­ma bo­ga­tih. Dak­le, oni ko­ji naj­vi­še utje­ču na vlast, bi­lo kon­tro­lom re­sur­sa, in­for­ma­ci­ja, pris­tu­pa ili čis­tom pri­jet­njom na­si­ljem, kad-tad dobiju što že­le.

Is­to je u ci­je­lo­me svi­je­tu. Ka­že se da je vanj­ska po­li­ti­ka odre­đe­na po­naj­pri­je na­ci­onal­nim in­te­re­si­ma, a ne sklo­nos­ti­ma pre­ma dru­gim dr­ža­va­ma ili bri­gom za glo­bal­nu za­jed­ni­cu. Me­đu­na­rod­ni su spo­ra­zu­mi ne­mo­gu­ći ako se ne sla­žu s in­te­re­si­ma Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, a sve vi­še i dru­gih ve­li­kih si­la u us­po­nu. U auto­ri­ta­tiv­nim re­ži­mi­ma po­li­tič­ke mje­re iz­rav­ni su iz­raz in­te­re­sa vla­da­ra i nji­ho­vih or­ta­ka.

Uz­bud­lji­va je to pri­po­vi­jest ko­ja nam objaš­nja­va ka­ko iz po­li­ti­ke ta­ko čes­to pro­iza­đu is­k­va­re­ni is­ho­di. Bi­lo da je ri­ječ o de­mo­kra­ci­ji, dik­ta­tu­ri ili me­đu­na­rod­noj po­zor­ni­ci, ti is­ho­di odra­ža­va­ju spo­sob­nost uskih i po­seb­nih in­te­res­nih sku­pi­na u pos­ti­za­nju re­zul­ta­ta ko­ji idu na šte­tu ve­ći­ne.

No, to objaš­nje­nje ni­je ni iz­da­le­ka pot­pu­no, a čes­to na­vo­di na po­gre­šan smjer. In­te­re­si, na­ime, ni­su ne­pro­mje­nji­vi i pre­do­dre­đe­ni. I njih obli­ku­ju ide­je, od­nos­no uvje­re­nja o to­me tko smo, što po­ku­ša­va­mo pos­ti­ći te ka­ko svi­jet funk­ci­oni­ra. Na­še per­cep­ci­je vlas­ti­tih in­te­re­sa nužno su, dak­le, fil­tri­ra­ne kroz si­to uvje­re­nja.

Što je vlas­ti­ti in­te­res

Uz­mi­mo za pri­mjer ne­ku tvrt­ku ko­ja pro­la­zi kroz te­ško raz­dob­lje i po­ku­ša­va poboljšati svoj kon­ku­rent­ski po­lo­žaj na tr­ži­štu. Jed­na je stra­te­gi­ja ot­pu­šta­nje rad­ni­ka i pre­se­lje­nje pro­izvod­nje na jef­ti­ni­ju lo­ka­ci­ju u Azi­ji. Ako se tvrt­ka, pak, od­lu­či ga, ko­ji je u tom slu­ča­ju ne­iz­bje­žan, ili da ubla­ži zah­tje­ve i uvje­te pre­ma Grč­koj, što bi toj zem­lji da­lo pri­li­ku da se ras­tom iz­vu­če iz duž­nič­kog op­te­re­će­nja? Po­go­du­je li ame­rič­kim in­te­re­si­ma u Svjet­skoj ban­ci no­mi­na­ci­ja Ame­ri­kan­ca na vo­de­će mjes­to te ins­ti­tu­ci­je ili pak su­rad­nja s dru­gim zem­lja­ma pri oda­bi­ru od­go­va­ra­ju­ćeg kan­di­da­ta, bio on Ame­ri­ka­nac ili ne?

Či­nje­ni­ca da stras­tve­no ras­prav­lja­mo o tak­vim pi­ta­nji­ma da­je nas­lu­ti­ti da svi ima­mo raz­li­či­ta po­ima­nja vlas­ti­tih in­te­re­sa. Na­ši su in­te­re­si ta­oci na­ših ide­ja.

A ot­kud do­la­ze te ide­je? Kao i svi mi, i po­li­ti­ča­ri su po­mod­ni. Nji­ho­ve sta­vo­ve o to­me što je po­želj­no i is­pla­ti­vo obli­ku­je duh vre­me­na, ide­je u zra­ku. To zna­či da eko­no­mis­ti i os­ta­li pre­dvod­ni­ci miš­lje­nja ima­ju ve­li­ku moć utje­ca­ja – na do­bro ili lo­še.

Utje­caj i od­go­vor­nost

John Maynard Keynes re­kao je da se “čak i naj­prak­tič­ni­ji čo­vjek na­la­zi u raljama ide­ja ne­kog odav­no pre­mi­nu­log eko­no­mis­ta”. Ni­je se do­volj­no snaž­no iz­ra­zio. Ide­je ko­je su iz­nje­dri­le, pri­mje­ri­ce, neo­me­ta­nu li­be­ra­li­za­ci­ju i fi­nan­cij­sku pre­tje­ra­nost po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko de­set­lje­ća do­la­ze nam od eko­no­mis­ta ko­ji su (uglav­nom) i te ka­ko ži­vi.

Sa­da kad se su­oča­va­mo s po­s­lje­di­ca­ma gos­po­dar­ske kri­ze, me­đu eko­no­mis­ti­ma je pos­ta­lo mo­der­no uma­nji­va­ti moć ve­li­kih ba­na­ka. Pre­ma nji­ho­vim op­tuž­ba­ma, re­gu­la­cij­ske ins­ti­tu­ci­je omo­gu­ći­le su fi­nan­cij­skim in­te­res­nim sfe­ra­ma ubi­ra­nje za­pa­nju­ju­ćih plo­do­va po ve­li­koj ci­je­ni za druš­tvo upra­vo za­to što su po­li­ti­ča­ri pod­lož­ni tim fi­nan­cij­skim in­te­res­nim sku­pi­na­ma.

No, taj ar­gu­ment za­ne­ma­ru­je ulo­gu da­va­nja le­gi­ti­mi­te­ta ko­ju igra­ju sa­mi eko­no­mis­ti. Upra­vo su zbog eko­no­mis­ta i nji­ho­vih ide­ja po­li­ti-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.