Ener­get­skom ob­no­vom i do 1,5 ml­rd. eura pos­lo­va go­diš­nje

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - SU­ZA­NA VAROŠANEC

Go­ran Gra­nić,

rav­na­telj Ener­get­sko­ga ins­ti­tu­ta Hr­vo­je Po­žar, is­ti­če da je ob­no­va fa­sa­da i jav­nih zgra­da sa­mo ma­li dio tr­ži­šta ESCO us­lu­ga

GRa­zvoj tr­ži­šta ener­get­ske ob­no­ve zgra­da put je do kva­li­tet­nih tvrt­ki za vo­đe­nje ener­ge­ti­ke, odr­ža­va­nje...

oran Gra­nić, rav­na­telj Ener­get­sko­ga ins­ti­tu­ta Hr­vo­je Po­žar i pred­sjed­nik Hr­vat­sko­ga ener­get­skog druš­tva (HED), objaš­nja­va glav­ne od­li­ke mo­de­la ener­get­ske ob­no­ve zgra­da (ESCO), či­ji je sa­mo ma­li seg­ment ener­get­ska ob­no­va jav­nih zgra­da.

Na­tje­ča­ji za te pos­lo­ve upra­vo su kre­nu­li i kod njih se, ba­rem na po­čet­ku, ne pri­mje­nju­je u ci­je­los­ti no­vi mo­del jer iz­ba­ra­ni po­nu­di­te­lji ne­će ima­ti i obve­zu odr­ža­va­nja. Mo­ra­ju li ESCO tvrt­ke kao tak­ve bi­ti re­gis­tri­ra­ne ili se za no­ve pos­lo­ve po tom mo­de­lu mo­gu na­tje­ca­ti i sve os­ta­le “obič­ne” tvrt­ke, one ko­je se ba­ve in­že­nje­rin­gom, pro­jek­ti­ra­njem i gra­đe­njem? Svi ko­ji ima­ju od­go­va­ra­ju­će kom­pe­ten­ci­je i uvje­te mo­gu se ba­vi­ti ti­me.

Na­rav­no, mo­rat će za­do­vo­lji­ti ne­ke uvje­te iz po­seb­nih pro­pi­sa, pri­mje­ri­ce, ako se ba­ve i pro­da­jom ener­gi­je, mo­rat će i za to bi­ti re­gis­tri­ra­ni. Za­što je ugo­vo­ra­nje s ot­pla­tom iz ušte­da naj­po­volj­ni­je za pro­jek­te jav­no­ga sek­to­ra? Ni­je ri­ječ sa­mo o jav­no­me sek­to­ru, već o sva­koj prav­noj oso­bi ko­ja že­li svo­ju ener­ge­ti­ku po­vje­ri­ti kva­li­fi­ci­ra­nim tvrt­ka­ma, sma­nji­ti tro­ško­ve i po­ve­ća­ti si­gur­nost. U ovom tre­nut­ku u Hr­vat­skoj je u fo­ku­su ob­no­va fa­sa­da i jav­nih zgra­da, a to je sa­mo ma­li dio tr­ži­šta ESCO us­lu­ga, iz­no­si ne­ko­li­ko pos­to­ta­ka ukup­na po­ten­ci­ja­la na hr­vat­skom tr­ži­štu. Mo­gu­će je i da će taj ma­li seg­ment do­seg­nu­ti ra­zi­nu pos­lov­nih ak­tiv­nos­ti od 1,5 mi­li­jar­di eura go­diš­nje. Što je kod tog mo­de­la naj­važ­ni­je? Najvažniji je ugo­vor, ko­ji tre­ba za­šti­ti­ti na jednak na­čin pri­ma­te­lja i da­va­te­lja us­lu­ge. Po­treb­no je objek­ti­vi­zi­ra­ti sta­nje i učin­ke mje­ra da bi se mo­gli ut­vr­di­ti fi­nan­cij­ski pa­ra­me­tri ci­je­lo­ga pot­hva­ta, kao i svi mo­gu­ći ri­zi­ci ko­ji bi se mo­gli ja­vi­ti ti­je­kom ro­ka eks­plo­ata­ci­je, ko­ji iz­no­si pet, se­dam, de­set i vi­še go­di­na. Za ESCO pro­jek­te u svi­je­tu pos­to­ji ne­ko­li­ko ti­po­va ugo­vo­ra. Što ih od­li­ku­je? Te­melj­na je ka­rak­te­ris­ti­ka tak­vih ugo­vo­ra da se nji­ma mo­že re­al­no obu­hva­ti­ti pos­lov­na ak­tiv­nost, da se mo­že nes­por­no iz­mje­ri­ti i da su su­bjek­ti za­šti­će­ni od vanj­skih utje­ca­ja.

Oni mo­ra­ju de­fi­ni­ra­ti ka­ko će se za­šti­ti­ti i što u slu­ča­ju da dr­ža­va do­ne­se pro­pis ko- Mo­že li se re­ći da je ESCO mo­del ide­alan u vri­je­me kri­ze i šted­nje jav­nog sek­to­ra? To je do­bar mo­del za sva vre­me­na. Ra­zvoj tak­vog tr­ži­šta do­vest će do kva­li­tet­nih tvrt­ki ko­ji­ma će se po­vje­ra­va­ti pos­lo­vi vo­đe­nja ener­ge­ti­ke, ulaganja i odr­ža­va­nja, uklju­ču­ju­ći i is­po­ru­ku ener­ge­na­ta. Što je ključ­no za us­pješ­nu pro­ved­bu tog mo­de­la? Kon­cept tre­ba bi­ti re­alan u sa­dr­ža­ju, di­na­mi­ci i svim uvje­ti­ma ko­ji su po­treb­ni za nje­go­vu re­ali­za­ci­ju.

Ka­da je po­sri­je­di jav­ni sek­tor, mo­gu se po­ja­vi­ti pro­ble­mi nad­lež­nos­ti, vlas­niš­tva, sa­mos­tal­nos­ti su­bje­ka­ta i nji­ho­va fi­nan­cij­skog sus­ta­va u od­no­su na nad­lež­nos­ti u od­lu­či­va­nju i fi­nan­ci­ra­nju.

❖ ji bi je­dan po­sao mo­gao dovesti u ne­pri­hvat­lji­vu pos­lov­nu si­tu­aci­ju.

Po­sri­je­di mo­že bi­ti i od­lu­ka ne­ko­ga dru­gog vanj­skog čim­be­ni­ka po­put ops­krb­lji­va­ča ener­gi­jom.

Ta­tja­na ta­dić/pos­lov­ni dnev­nik

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.