Dr­ža­va se okre­će al­ter­na­ti­vi, iz­gu­bi li spor, pla­ća u 5 ra­ta

Odus­ta­je se od obi­jes­nog par­ni­če­nja, ide se na ar­bi­tra­že i na­god­be

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE -

Vla­da će na­lo­ži­ti da se pro­vje­ri is­pla­ti li se ‘sta­re’ spo­ro­ve za­tvo­ri­ti bez su­da, a za ‘no­ve’ će pre­po­ru­či­ti da se što ma­nje ko­ris­te su­do­vi

Vla­da bi, pre­ma svo­jem čvr­stom pla­nu, tre­ba­la uoči Da­na dr­žav­nos­ti do­ni­je­ti ured­bu ko­ja će pred­stav­lja­ti pra­vu re­vo­lu­ci­ju u pra­vi­li­ma za br­zo rje­ša­va­nje spo­ro­va. Njo­me će se mi­je­nja­ti men­ta­li­tet pre­tje­ra­nog su­đe­nja, ali i dr­ža­ve ko­ja no­si epi­tet obi­jes­nog par­ni­ča­ra. Spe­ci­fič­na sna­ga no­vih pra­vi­la je u to­me što će obu­hva­ti­ti obje sku­pi­ne pro­ble­me. U jed­noj su su­bjek­ti ko­ji­ma će Vla­da na­lo­ži­ti da se pre­is­pi­ta za­vr­ša­va­nje ak­tu­al­nih spo­ro­va bez su­da, dok će se dru­goj sku­pi­ni da­ti pre­po­ru­ka da se što ma­nje ko­ris­ti sud za rje­ša­va­nje no­vih spo­ro­va.

U pr­voj bi sku­pi­ni ta­ko tre­ba­li bi­ti rje­ša­va­ni već nas­ta­li spo­ro­vi. Ri­ječ je o par­ni­ca­ma iz­me­đu raz­nih mi­nis­tar­sta­va i gos­po­dar­skih su­bje­ka­ta u dr­žav­nom vlas­niš­tvu i nji­ho­vih part­ne­ra, zbog ko­jih su u ti­je­ku du­go­traj­ne sud­ske par­ni­ce i po­je­di­nač­no će ih pre­is­pi­ta­ti u su­rad­nji s DORH-om. No­vih par­ni­ca u ko­ji­ma su­dje­lu­je dr­ža­va la­ni je po­kre­nu­to 7365, što je po­rast od 6,8 pos­to. Ako je mo­gu­će da ne­ki sud­ski spor za­vr­ši mi­re­njem i na­god­bom, ići će se na tu va­ri­jan­tu. No ne­će bi­ti la­ko. Mi­nis­tar­stvo obra­ne ima pri­mje­ri­ce ve­lik broj par­ni­ca pa je mo­gu­će da će kod tak­vih te­ških slu­ča­je­va ofor­mi­ti po­seb­no po­vje­rens­tvo u ko­jem će se do­dat­no raz­ma­tra­ti mo­guć­nost okon­ča­nja sva­kog spo­ra mi­mo su­da. S dru­ge stra­ne po­seb­na je sku­pi­na ko­ju či­ne sve tvrt­ke u ko­ji­ma dr­ža­va ima pre­te­ži­ti vlas­nič­ki utje­caj. Vla­da će nji­ho­vim upra­va­ma pre­po­ru­či­ti da, ako do­đe do no­vog spo­ra, po­ku­ša­ju ga ri­je­ši­ti ko­ri­šte­njem jed­nog od al­ter­na­tiv­nih na­či­na. Ka­ko? Uz tak­vu Vla­di­nu ured­bu bit će pri­lo­žen mo­del spo­ra­zu­ma o mi­re­nju, a ar­bi­traž­ni spo­ra­zum i do­dat­ne kla­uzu­le bit će pre­po­ru­če­ne. Oče­ku­je se, ka­žu poz­na­va­te- lji, da će Vla­di­na in­ter­ven­ci­ja ima­ti niz po­zi­tiv­nih po­s­lje­di­ca, no u sud­skim kru­go­vi­ma ne­ki sma­tra­ju da bi dr­ža­va tre­ba­la pr­vo iz­ra­ču­na­ti ko­li­ko će je to sta­ja­ti. Na­ime, dras­tič­no bi tre­bao po­ras­ti broj arbitra­ža pred Stal­nim iz­a­bra­nim su­di­štem pri HGK-a, a arbitra­ža ni­je jef­ti­na. Is­to je mo­gu­će da će pros­pe­ri­ra­ti mi­re­nja ko­ja se mo­gu vo­di­ti pred vi­še cen­ta­ra za mi­re­nje. Naj­za­nim­lji­vi­je je ko­li­ko bi spo­ro­va na taj na­čin mo­glo bi­ti ri­je­še­no. Či­ni se da taj od­go­vor ni u Vla­di još ne zna­ju, no s ob­zi­rom na DORH-ov po­da­tak iz 2010. o 19,35 mi­li­jar­di ku­na te­ških par­ni­ca u ko­ji­ma dr­ža­va su­dje­lu­je, ri­ječ je o mi­li­jar­da­ma.

Zbog ve­li­kih po­tra­ži­va­nja u spo­ro­vi­ma pre­ma dr­ža­vi ko­ja je tu­že­na ured­ba pre­dvi­đa da, ako dr­ža­va iz­gu­bi spor, to bi se pla­ća­lo u pet go­diš­njih ra­ta. Tak­vo bi rješenje mo­glo omo­gu­ći­ti dr­ža­vi da poč­ne is­pu­nja­va­ti svo­je obve­ze što bi mo­glo ri­je­ši­ti i pi­ta­nje ne­lik­vid­nos­ti. Bu­du­ći da se mo­že tr­go­va­ti po­tra­ži­va­njem, fak­to­rin­gom bi vje­rov­ni­ci ko­ji ima­ju ovr­š­nu is­pra­vu pro­tiv dr­ža­ve do nov­ca mo­gli do­ći pri­je. Oče­ku­je se da će to sma­nji­ti broj spo­ro­va na tr­go­vač­kim su­do­vi­ma, što je po­moć Vla­de sud­stvu, a DORH-u i vi­še jer ima na ti­su­će par­ni­ca u ko­ji­ma zas­tu­pa dr­ža­vu. Ipak, naj­ve­ću bi ko­rist ima­le tvrt­ke. Ja­smin­ka Tr­zun, pot­pred­sjed­ni­ca HGK za prav­ne pos­lo­ve i unu­tar­nji us­troj, sma­tra da je ured­ba iz­raz po­vje­re­nja pre­ma Stal­nom ar­bi­traž­nom su­di­štu i Cen­tru za mi­re­nje: “Njo­me će se pri­do­ni­je­ti sma­nji­va­nju ne­lik­vid­nos­ti i omo­gu­ći­ti gos­po­dar­skim su­bjek­ti­ma mno­go pri­je, ako svo­je pra­vo do­ka­žu u pos­tup­ku pred Su­di­štem, da ga us­pi­ju os­tva­ri­ti.”

Mar­ti­na Mi­hor­din, glas­no­go­vor­ni­ca DORH-a, po­t­vr­di­la je da ne pos­to­ji obve­za za di­rek­to­re druš­tva či­ji je vlas­nik dr­ža­va da se ja­ve DORH-u ako kane spor po­ku­ša­ti ri­je­ši­ti al­ter­na­tiv­no ra­di skla­pa­nja na­god­be. Oči­to je da di­rek­to­ri­ma dr­žav­nih tvrt­ki tre­ba Vla­di­na ured­ba kao po­kri­će od od­go­vor­nos­ti jer ‘cvi­ka­ju’, komen­tar je vi­še prav­ni­ka.

RH MO za o stv ren vje po o bn se Po

oj vih br tak lik d o o og ve kobn tn ak a im će se da sv e da po do nja ran će iti se ča ob gu rm će on o mo ofo ok stv je a jem

t pa­ča jev koćn tar os ni­si­ca ou gu Mi rn slus­tv­mo da

. pa ki­hren ti su te­š­vje tra mo po ma mi ra­zor

a sp

aaju živ im tra ji a po ko vc ativn ici no ov do tr­g­vje­ža ro­ve že bi dr mo m iv se gopr

ot da rin

u. ći to­rav ije du fa­kisp pr Bu m, u ći nje ršn do ov gli mo

st no vid lik ne za i ek Lij

kih 87 ar­s­na je odjed ku­go sp a je ti­je pk ren iu eđ­po

us­tu mi m ažizm za­eđ jed ra.

u no itr­ka 34 ra ar­b­pa u ra.

nt izm u kto j je Ce ja je­se ko stu­ga kto a ren­če ga g ač po če se rin no eb­nih od

g mo mi­od jav graž no Ko­pa ka­ta iz za­itr ka ta jav a ka ka Na arb bje

iz cim stu­bje an a su an da po su str

8 str po­je kih na em a ku ars jed Pr ti­je od­pk

u u sp stu go

po K HG pri te diš su o ran izb lno Sta K HG pri je ren mi za r nta Ce

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.