Pro­svi­je­će­ni ap­so­lu­tist Ke­ru­mo­ve di­op­tri­je

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Kri­te­ri­ji za ocje­nu us­pješ­nos­ti ne­kog dr­žav­nog duž­nos­ni­ka ili služ­be­ni­ka ko­je je iz­nio ugled­ni of­tal­mo­log Ni­ki­ca Ga­brić čes­to su na­lik oni­ma ko­je iz­ri­če Želj­ko Ke­rum

Upo­s­ljed­njih 12 go­di­na u Sin­ga­pu­ru je po­gub­lje­no 400 lju­di osu­đe­nih na smrt­nu kaz­nu ko­ja se do­dje­lju­je za sva­ko uboj­stvo ili šverc. Zem­lja je svr­sta­na na 136. mjes­to u svi­je­tu po slo­bo­di me­di­ja (Hr­vat­ska je 68.), stra­ni no­vi­na­ri vi­še su pu­ta za­tva­ra­ni zbog pi­sa­nja o raz­li­či­tim ljud­skim pra­vi­ma, za­kon­ski je omo­gu­će­na za­bra­na dis­tri­bu­ci­je stra­nih me­di­ja ko­ji pi­šu kri­tič­ki o Sin­ga­pu­ru, vlas­ti je do­pu­šte­no neo­gra­ni­če­no du­go dr­ža­ti op­tu­že­ni­ke u pri­tvo­ru, dr­ža­vom uprav­lja is­ta stran­ka još od 1959. po­bje­đu­ju­ći na iz­bo­ri­ma s kon­ku­ren­ci­jom či­ji rad vla­da­ju­ća stran­ka odo­bra­va i re­gu­li­ra, slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja je ogra­ni­če­na, ho­mo­sek­su­al­nost je kaz­ne­no dje­lo, po­li­cij­ska je do­zvo­la po­treb­na za sva­ko okup­lja­nje vi­še od pe­te­ro lju­di, a stran­ci ko­ji ra­de kao kuć­na slu­žin­čad u ožuj­ku su pr­vi put do­bi­li za­kon­sko pra­vo na je­dan slo­bod­ni dan tjed­no. Pri­tom se kr­še­nje ljud­skih pra­va oprav­da­va “ci­vi­li­za­cij­skim i kul­tur­nim spe­ci­fič­nos­ti­ma”. To je tek ma­nji dio “kva­li­te­ta” zem­lje ko­ju nam je kao ide­al pre­po­ru­čio ugled­ni of­tal­mo­log dr. Ni­ki­ca Ga­brić gos­tu­ju­ći u emi­si­ji Ne­dje­ljom u dva.

Iz­nim­no us­pje­šan vlas­nik oč­ne kli­ni­ke Svje­tlost, ko­ji je pro­šao put od omla­din­sko­ga ko­mu­nis­tič­kog funk­ci­one­ra do te­oret­skog i prak­tič­nog apo­lo­ge­ta li­be­ral­nog ka­pi­ta­liz­ma i “pro­svi­je­će­nog ap­so­lu­tiz­ma”, iz­re­kao je što­šta što bi vje­ro­jat­no pot­pi­sa­la ve­li­ka ve­ći­na hr­vat­skih gra­đa­na, uklju­ču­ju­ći i te­ze o smje­na­ma nes­po­sob­nih mi­nis­ta­ra. Ri­ječ je, me­đu­tim, o bi­zar­noj va­ri­jan­ti de­ma­go­gi­je u ko­joj se li­de­re zem­lje iz pr­vog pa­su­sa ovog komentara hva­li zbog “dr­žav­nič­ke hra­bros­ti” da smi­je­ne sva­ko­ga za ko­ga pro­ci­je­ne da ne is­pu­nja­va svo­je za­dat­ke. Po ko­jim kri­te­ri­ji­ma? Po oni­ma ko­je će odre­di­ti ne­ki od tih “hra­brih dr­žav­ni­ka”, bez pre­vi­še gnja­va­že s de­mo­krat­skim pro­ce­du­ra­ma. Ako ta “hra­brost” u ne­kom tre­nut­ku za­vr­ši u kraj­nos­ti­ma ti­pa za­tva­ra­nja sva­kog kri­tič­ni­jeg gla­sa, a kvra­gu, što će­mo, ne­ke žr­tve vri­je­di pod­ni­je­ti, zar ne?

Ga­bri­će­vi kri­te­ri­ji za ocje­nu us­pješ­nos­ti dr­žav­nog duž­nos­ni­ka ili služ­be­ni­ka čes­to su na­lik oni­ma ko­je iz­ri­če Želj­ko Ke­rum. Vri­je­de sa­mo oni ko­ji su u ži­vo­tu di­je­li­li pla­će, jer sa­mo oni zna­ju ka­ko se us­pi­je­va, ili da će zna­ti ra­di­ti i za op­će do­bro ako zna­ju za pri­vat­no. Ka­ko je to za­vr­ši­lo u Ke­ru­mo­vu slu­ča­ju zna­mo, a Ga­bri­će­vo uvje­re­nje da je pre­bi­ja­nje pre­ko ko­lje­na bo­lje od bi­lo kak­ve de­mo­krat­ske pro­ce­du­re sa­mo je potvrda te­ze da su li­ječ­ni­ci u po­li­ti­ci - uz ne­ko­li­ko iz­u­ze­ta­ka - naj­za­čud­ni­ja po­ja­va hr­vat­ske de­mo­kra­ci­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.