Ar­gen­tin­ski vo­dič kroz grč­ku kri­zu

Već vi­đen sce­na­rij Na­kon ju­ri­ša na ban­ke sli­je­di mo­ne­tar­ni ko­laps, ti­ska­nje nov­ča­nih bo­no­va, go­le­ma stvar­na de­val­va­ci­ja… Uz po­li­tič­ke bu­re si­tu­aci­ja će se vre­me­nom smi­ri­va­ti

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Eu­rop­ske za­ko­no­dav­ce iz­ne­na­dio je ju­riš na ban­ke u Grč­koj i onaj ko­ji se Špa­njol­skoj tek spre­ma. Ni­je ih to tre­ba­lo iz­ne­na­di­ti. Svat­ko tko išta zna o pa­du mla­dih tr­ži­šta zna da na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze go­to­vo uvi­jek sli­je­di fi­skal­na kri­za. Argentina je 2001. do­ži­vje­la ban­krot, no vr­lo je ko­ris­tan pri­mjer. Ti­je­kom kri­ze u Ar­gen­ti­ni gos­po­dar­stvo se sma­nji­lo 18 pos­to, a ne­za­pos­le­nost je po­ras­la na 22 pos­to. Grč­ka je već bli­zu tim broj­ka­ma.

Argentina se pot­pu­no i ka­otič­no oglu­ši­la o ot­pla­tu jav­nog du­ga. U Grč­koj mje­re na­met­nu­te vje­rov­ni­ci­ma za­sad pro­vo­de Eu­rop­ska uni­ja i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond. No, s ob­zi­rom na to da je dug i da­lje neo­dr­živ, no­vi će grč­ki pad u us­po­red­bi s ar­gen­tin­skim iz­gle­da­ti pot­pu­no ka­otič­no. Ar­gen­tin­ski je ban­kov­ni sus­tav go­to­vo pro­pao, pa je vla­da mo­ra­la za­bra­ni­ti pov­la­če­nje ban­kov­nih de­po­zi­ta te je uve­la ‘cor­ra­li­to’ ili ogra­du oko de­po­zi­ta, a po­kre­nu­ta je i kon­tro­la ka­pi­ta­la. Upra­vo u tu fa­zu Grč­ka mo­žda ula­zi.

Ar­gen­tin­skih 20 kva­zi­va­lu­ta

Ako pri­mjer Ar­gen­ti­ne i dru­gih mla­dih tr­ži­šta mo­že­mo shva­ti­ti kao ko­ris­tan vo­dič, što Grč­ku da­lje če­ka? Ka­ko bi­smo od­go­vo­ri­li na to pi­ta­nje, vri­je­di se pri­sje­ti­ti po­vrat­nih pet­lji ko­je po­ve­zu­ju fi­skal­ne i fi­nan­cij­ske kri­ze. Ban­ke vla­di­ne i pos­lov­ne kre­di­te sma­tra­ju imo­vi­nom. Kad nas­tu­pi fi­skal­na kri­za, a dug se ne mo­že ot­pla­ti­ti, sma­nju­je se vri­jed­nost vla­di­nih kre­di­ta, a re­ce­si­ja ko­ja po­tom nas­tu­pi sma­nju­je vri­jed­nost pos­lov­nih kre­di­ta.

To je ono što po­ve­zu­je pro­ra­čun i pro­ble­me ba­na­ka, no ve­za ide i u su­prot­nom smje­ru: dok ban­ke sma­nju­ju fi­nan­cij­sku po­lu­gu ra­di sa­na­ci­je du­ga, sma­nju­ju kre­di­te, zbog če­ga se gos­po­dar­stvo us­po­ra­va, a do­ho­dak vla­de pa­da. Ako i ka­da ban­ka­ma za­tre­ba injek­ci­ja ka­pi­ta­la iz jav­nih iz­vo­ra, taj do­dat­ni tro­šak – ko- ima­ti dru­ge ne­go ti­ska­ti ko­ma­de papira ka­ko bi na­mi­ri­la obve­ze. Ti­me ne bi služ­be­no na­pus­ti­la euro­zo­nu, no vre­me­nom bi raz­li­ka bi­la vi­še for­mal­na ne­go re­al­na. No­vo­iz­da­nim bi se nov­ča­nim bo­nom – na­zo­vi­mo ga neo­drah­mom – mo­glo tr­go­va­ti i bio bi vi­so­ko lik­vi­dan. Čak i da se tr­gu­je po znat­no sni­že­nim ci­je­na­ma, kao što bi vje­ro­jat­no bio slu­čaj, pri­je ili kas­ni­je po­čeo bi se ko­ris­ti­ti za na­mi­ri­va­nje raz­no­raz­nih tran­sak­ci­ja.

De­val­va­ci­ja 'neo­drah­me'

Pre­ma ar­gen­tin­skoj bi se pri­či da­lo za­klju­či­ti da se me­ha­ni­zam po­tom vra­ća u ban­ke: tvrt­ke se ubr­zo poč­nu ža­li­ti da im je pri­hod iz­ra­žen u neo­drah­ma­ma, a kre­di­ti su im i da­lje u eu­ri­ma. Glas­no se po­či­nju za­uzi­ma­ti za neo­drah­mi­za­ci­ju kre­di­ta (kao što su ar­gen­tin­ski ‘pe­so­izi­ra­ni’).

Par­la­ment ko­ji čez­ne za odo­bre­njem jav­nos­ti ra­do im udo­vo­lja­va, no to sa­mo ubr­za­va ju­riš na ban­ke jer ku­ćans­tva i tvrt­ke shva­ća­ju da nji­ho­ve de­po­zi­te ne po­du­pi­re kon­kret­na imo­vi­na. Is­pla­ta pla­ća rad­ni­ci­ma u jav­nom sek­to­ru u de­pre­ci­ra­nim neo­drah­ma­ma zna­či sma­nje­nje stvar­ne pla­će. Ko­nač­ni je po­raz neo­drah­mi­za­ci­ja pla­ća u pri­vat­nom sek­to­ru.

Tvrt­ke to po­nov­no tra­že jer ka­žu da ina­če ne mo­gu iz­vo­zi­ti. Sin­di­ka­ti se to­me u po­čet­ku pro­ti­ve, no vre­me­nom po­pu­šta­ju iz stra­ha od još ve­će ne­za­pos­le­nos­ti. Obe­ća­nja o se­lek­tiv­noj kon­tro­li ci­je­na ma­lo zas­la­de ci­je­lu stvar. Ka­ko će se kre­ta­ti de­val­va­ci­ja neo­drah­me?

U Ar­gen­ti­ni je broj pe­sa po­treb­nih za ot­kup jed­nog do­la­ra po­ras­tao vi­še od 300 pos­to. Grč­ka je, una­toč de­pre­si­ji, u 2011. go­di­ni za­bi­lje­ži­la de­fi­cit na te­ku­ćem ra­ču­nu od go­to­vo 10 pos­to BDP-a. Stvar­na će de­val­va­ci­ja, ko­ja je nuž­na za us­pos­ta­vu vanj­ske rav­no­te­že, bi­ti go­le­ma, vje­ro­jat­no ve­ća ne­go u Ar­gen­ti­ni.

Grč­ka u ma­nje od go­di­ne da­na ima tre­ću vla­du, a ni če­t­vr­ta ni-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.