Ti­je­kom kri­ze u Ar­gen­ti­ni gos­po­dar­stvo se sma­nji­lo 18 pos­to, A NE­ZA­POS­LE­NOST JE PO­RAS­LA NA 22 POS­TO. grč­ka je već bli­zu Tim broj­ka­ma

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

AnDrés VelAs­co biv­ši je či­le­an­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja i iz­van­red­ni pro­fe­sor na sve­uči­li­štu co­lum­bia slam­ka spa­sa ban­ke otvo­re­ne pre­ma kri­za­ma po­vje­re­nja. Taj kre­di­tor mo­že bi­ti mo­ne­tar­ni ili fi­skal­ni, a u Grč­koj su oba ti­pa u kri­zi. Ako grč­ki do­go­vor s EU i MMF-om pro­pad­ne, Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka grč­ke obvez­ni­ce ne­će pri­hva­ti­ti kao jam­s­tvo, a grč­ka dr­ža­va ne­ma po­treb­na sred­stva da sta­ne iza svo­jih ba­na­ka.

U tim bi okol­nos­ti­ma bi­lo čud­no da vlas­ni­ci de­po­zi­ta ne po­ve­du ju­riš na ban­ke ka­ko bi svo­ja sred­stva iz­vuk­li iz grč­kih ba­na­ka. Pre­ma ar­gen­tin­skom is­kus­tvu, mo­že se za­klju­či­ti da na­kon ju­ri­ša na ban­ke sli­je­di mo­ne­tar­ni ko­laps. S ob­zi­rom na to da do­ho­dak pa­da, a kre­di­ta vi­še ne­ma, ar­gen­tin­ske su pro­vin­ci­je mo­ra­le ti­ska­ti nov­ča­ne bo­no­ve ka­ko bi is­pla­ti­le pla­će i mi­ro­vi­ne. U jed­nom je tre­nut­ku u Ar­gen­ti­ni pos­to­ja­lo vi­še od de­set kva­zi­va­lu­ta.

Što će se do­go­di­ti ako Grč­koj kre­di­ti EU i MMF-a vi­še ne bu­du dos­tup­ni? Op­ti­mis­ti is­ti­ču da dr­ža­va tre­ba sa­ni­ra­ti pri­mar­ni de­fi­cit (ko­nven­ci­onal­ni de­fi­cit mi­nus ci­je­li iz­nos ka­ma­ta) do 2013. go­di­ne, što zna­či da bi sva po­tra­ži­va­nja ne­ve­za­na uz dug mo­gla pla­ti­ti vlas­ti­tim sred­stvi­ma na­kon pro­gla­še­nja ban­kro­ta. No, taj stav pre­cje­nju­je spo­sob­nost dr­ža­ve da u pa­nič­noj si­tu­aci­ji pri­ku­pi sred­stva.

S ob­zi­rom na to da je gos­po­dar­stvo u slo­bod­nom pa­du, a da se ne­si­gur­nost uv­la­či u sve po­re, mno­ga ku­ćans­tva i tvrt­ke jed­nos­tav­no vi­še ne pla­ća­ju po­re­ze. Ako se grč­ka vla­da i oglu­ši na sav dug, mo­žda ne­će

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.