Tre­ba nam mu­dros­ti i od­go­vor­nos­ti

Pa­ra­lel­ni svi­jet u ko­jem ži­ve raz­ne no­men­k­la­tu­re, stra­nač­ke si­ne­ku­re i po­li­tič­ke ar­hi­tek­tu­re na­bu­jao je do ne­iz­dr­ži­vih ra­zi­na

Poslovni Dnevnik - - TRŽIŠTA -

Kru­ha i iga­ra! A ka­ko druk­či­je na­zva­ti sta­nje jav­nog in­te­re­sa u na­šoj zem­lji u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko da­na (na­ža­lost ni­šta druk­či­je sta­nje ni­je ni u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko tje­da­na, mje­se­ci, pa i go­di­na). Či­me se za­bav­lja na­ci­ja, osim “no­go­lop­tač­kim” us­pje­si­ma, ne­go­li te­ma­ma ko­je ne­će ni­ti mo­gu po­kre­nu­ti pro­mje­ne u ovoj zem­lji. Evo dva jed­nos­tav­na pri­mje­ra: pri­pre­ma pa­ra­de po­no­sa u Spli­tu (uz duž­no po­što­va­nje pre­ma pra­vu sva­kog po­je­din­ca da iz­ra­zi svo­je miš­lje­nje, sta­ja­li­šte, pa i sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju) u me­dij­skom je pros­to­ru za­hva­tio ne­mjer­lji­vo ve­ći pros­tor od re­ci­mo pa­da BDP-a (ko­ji je u pr­vom kvar­ta­lu ot­kli­zao za “skrom­nih” 1,3 pos­to).

Kad bi­smo ovoj pa­da­ju­ćoj te­mi do­da­li i pad ma­lo­pro­da­je ko­ja je po­to­nu­la ne­što vi­še (ne vi­še ta­ko skrom­nih 7,3 pos­to), i da­lje bi ona kru­ho­igra­ju­ća te­ma znat­no pre­teg­nu­la na svo­ju stra­nu. Ona bi se na toj klac­ka­li­ci jav­nog in­te­re­sa za­dr­ža­la u do­mi­na­ci­ji i kad bi ovim broj­ka­ma ko­je ži­vot zna­če do­da­li ta­mo ne­ki čud­ni po­da­tak o pa­du in­dus­trij­ske pro­izvod­nje od vr­to­gla­vih 9 i ne­što pos­to. Ma ne bi tu kru­ho­igra­ju­ću te­mu na­dvi­si­la klac­ka­li­ca kad bi­smo ovoj dru­goj stra­ni nas­la­ga­li te­le­fon­sku smje­nu gu­ver­ne­ra Ro­ha­tin­skog, kao ni pad do­bi­ti hr­vat­skih po­du­zet­ni­ka za oko 70 pos­to u pr­va tri ovo­go­diš­nja mje­se­ca. Sve je njih za­jed­no za­sje­ni­la ta jed­na jed­nos­tav­na, do­du­še za ne­ke lju­de vr­lo važ­na te­ma kak­va je Pa­ra­da po­no­sa ili ka­ko bi­smo po na­ški rek­li Gay pri­de u Spli­tu. Ži­vim za vri­je­me kad će is­ta pa­ra­da u is­tom tom gra­du do­bi­ti sa­mo pet re­da­ka u jed­nom stup­cu u no­vi­na­ma ko­je će bi­ti pu­ne (do­brih!) vi­jes­ti iz hr­vat­sko­ga gos­po­dar­stva. To će bi­ti do­bar znak da smo pos­ta­li normalna zem­lja.

Me­na­dže­ri] Si­tu­aci­ja sa smje­nom (os­tav­kom!) ministrice Holy u ne­kim po­jav­nim obli­ci­ma ta­ko­đer spa­da u sfe­ru ove na­še uvod­ne te­me kru­ha i iga­ra. Do­du­še, sad se vi­še za­bav­lja­mo ti­me tko je bio taj ili ta ko­ji je pus­tio fa­moz­ni ma­il u jav­nost čak tri mje­se­ca na­kon nje­go­va sla­nja? Sil­ne se re­če­ni­ce objav­lju­ju o ana­li­zi in­te­re­sa onog ili onih ko­ji su pus­ti­li u jav­nost pri­vat­no ča­vr­lja­nje dvo­je stra­nač­kih dru­go­va. Neg­dje se us­put iz­gu­bi­lo te­melj­no pi­ta­nje: a ka­ko to funk­ci­oni­ra ova dr­ža­va u ko­joj se mi­nis­tri­ca obra­ća pr­vom čo­vje­ku jav­nog po­du­ze­ća (ko­je gr­ca u gu­bi­ci­ma) i tra­ži za­šti­tu za su­pru­gu svo­ga stra­nač­kog dru­ga? Ka­ko sa­mo funk­ci­oni­ra­ju jav­na po­du­ze­ća u ko­ji­ma pred­sjed­nik upra­ve ta­ko važ­nog po­du­ze­ća ni­je od­mah tra­žio od pre­mi­je­ra za­šti­tu od na­sr­ta­ja stra­nač­kog ne­po­tiz­ma? Tko su ti me­na­dže­ri ko­ji u jav­nim po­du­ze­ći­ma uprav­lja­ju pro­ce­si­ma i lju­di­ma, ali i na­šim za­jed­nič­kim mi­li­jar­da­ma? Ka­ko su oni doš­li ta­mo, tko ih je pos­ta­vio i po ko­jim to kri­te­ri­ji­ma? Ako je su­di­ti po ovom ma­ilu, a to je me­ri­tum pro­ble­ma, di­le­me jed­nos­tav­no ne­ma. Sa­mo­ra­zum­lji­vo je da se stra­nač­ki lju­di bri­nu o su­pru­ga­ma stra­nač­kih lju­di. Sa­mo­ra­zum­lji­vo je da me­na­dže­ri jav­nih po­du­ze­ća ima­ju ta­mo ne­ke svo­je stra­nač­ke lju­de ko­ji se bri­nu da im ne vi­si gla­va ni da im net­ko ne pa­ki­ra. Umjes­to da se vra­ti­mo ko­ri­je­ni­ma i uve­de­mo prin­ci­pe mo­der­ne or­ga­ni­za­ci­je i uprav­lja­nja, pa i u jav­na po­du­ze­ća, ne­ma na­pret­ka bez od­go­vor­nos­ti na svim ra­zi­na­ma. Ne mo­že­mo vi­še ži­vje­ti u ne­kim pa­ra­lel­nim svje­to­vi­ma. U jed­nom svi­je­tu ži­ve raz­ne no­men­k­la­tu­re, stra­nač­ke si­ne­ku­re i ko­je­kak­ve po­li­tič­ke ar­hi­tek­tu­re. U tom se pa­ra­lel­nom svi­je­tu ne mo­ra do­la­zi­ti na po­sao pa ni u Sa­bor na sa­bor­ske sjed­ni­ce (važ­no je ima­ti ne­kog bar­bu, te­tu, pri­ja­te­lji­cu, stra­nač­kog dru­ga/mu­ža). U tom se pa­ra­lel­nom svi­je­tu ne mo­ra ni­šta ra­di­ti, a mo­že se ima­ti i mi­ro­vi­nu i pla­ću u MORH-u, mo­že se... jer ima se! Taj je pa­ra­lel­ni svi­jet na­bu­jao do ne­iz­dr­ži­vih ra­zi­na ko­je ova na­pa­će­na pri­vre­da vi­še ne mo­že pod­no­si­ti. Tom je bu­ja­nju pri­do­ni­je­la neo­d­go­vor­nost po­li­tič­kih eli­ta svih pro­ve­ni­jen­ci­ja (po­učak 1: “bar­ba Lu­ka”; po­učak 2: “su­pru­ga stra­nač­ko­ga ko­le­ge”), ali i vr­lo raz­no­vr­s­na rje­še­nja ko­lek­tiv­nih ugo­vo­ra u jav­nim po­du­ze­ći­ma. Dvi­je br­zi­ne] Ova na­ša pri­vre­da, ili naš re­al­ni svi­jet, sve glas­ni­je ste­nje i pa­da pod pri­ti­skom te ne­ke dru­ge, krat­ko­vid­ne Hr­vat­ske iz pa­ra­lel­nog svi­je­ta. Da pro­gle­da­ju i vi­de na­še pro­ble­me, ne­će im po­mo­ći ni one na­oča­le na ko­je su ima­li pra­vo jed­nom go­diš­nje (po ne­kom od ko­lek­tiv­nih ugo­vo­ra). Ta dva na­ša pa­ra­lel­na svi­je­ta pos­ta­ju us­tva­ri dvi­je Hr­vat­ske, od­nos­no jed­na Hr­vat­ska s dvi­je br­zi­ne. Me­đu­tim, sve je oči­ti­je da je pu­ko­ti­na iz­me­đu ta dva pa­ra­lel­na svi­je­ta sve ve­ća. Za nji­ho­vo zbli­ža­va­nje, od­nos­no po­ve­zi­va­nje bit će po­treb­na ve­li­ka mu­drost svih onih ko­ji na bi­lo ko­ji na­čin ima­ju utje­caj na do­ga­đa­je u sva­kom od ova dva svi­je­ta. Tu mis­lim na sve, i na po­li­tič­ke eli­te, ali i na sin­di­ka­te, po­du­zet­ni­ke, pred­stav­ni­ke zna­nos­ti, obra­zo­va­nja, cr­k­ve­ne vlas­ti. Sa­mo svi za­jed­no mo­že­mo na­pra­vi­ti po­mak, sam, nit­ko i ni­šta ne mo­že i ne­će na­pra­vi­ti.

Svat­ko od nas no­si dio od­go­vor­nos­ti za sta­nje u ko­je­mu da­nas ži­ve i dje­lu­ju dvi­je Hr­vat­ske i bez pre­uzi­ma­nja od­go­vor­nos­ti za za­jed­nič­ku bu­duć­nost i ure­đi­va­nja ove nam dr­ža­ve ne­će se dvi­je sli­ke zem­lje pri­bli­ži­ti i pos­ta­ti jed­na. U tak­vim je okol­nos­ti­ma so­ci­jal­ni di­ja­log, od­nos­no raz­go­vor so­ci­jal­nih part­ne­ra pr­vi pre­du­vjet za ubla­ža­va­nje druš­tve­nih pu­ko­ti­na. Ta­kav so­ci­jal­ni di­ja­log mo­ra omo­gu­ći­ti ok­vir raz­rje­ša­va­nja kon­fli­ka­ta dva­ju pa­ra­lel­nih svje­to­va i pri­bli­ži­ti nas svi­ma za­jed­nič­kom ci­lju – nor­mal­noj i ure­đe­noj dr­ža­vi: dr­ža­va s ure­đe­nim pra­vo­su­đem, funk­ci­onal­na i efi­kas­na jav­na upra­va s pri­mje­re­no pla­će­nim jav­nim služ­be­ni­ci­ma, eko­nom­ska di­na­mi­ka s ve­li­kom ra­zi­nom za­pos­le­nos­ti radno ak­tiv­nog sta­nov­niš­tva, kon­ku­rent­no gos­po­dar­stvo s pro­izvo­di­ma s vi­so­kom do­da­nom vri­jed­noš­ću ko­ji su znat­no na­mi­je­nje­ni iz­vo­zu, radno za­ko­no­dav­ni ok­vir ko­ji će šti­ti­ti pra­va rad­ni­ka, is­to­dob­no osi­gu­ra­ti po­du­ze­ći­ma jed­nos­tav­ni­ji pos­tu­pak za­poš­lja­va­nja no­vih rad­ni­ka, ali i ot­pu­šta­nja vi­ška za­pos­le­nih.

To je ona Hr­vat­ska za ko­ju se da­nas svat­ko od nas tre­ba odre­ći di­je­la ste­če­nih pra­va ka­ko bi­smo svi ima­li pri­li­ku pos­ta­ti bo­lji i us­pješ­ni­ji. A za to će nam tre­ba­ti pu­no vi­še od kru­ha i iga­ra. Tre­ba nam mu­drost i od­go­vor­nost dr­žav­ni­ka, i s li­je­va i s des­na. Tre­ba nam mu­drost i od­go­vor­nost i sin­di­ka­ta i pos­lo­da­va­ca. Jed­nos­tav­no, tre­ba nam mu­drost i od­go­vor­nost svih! Za jed­nu Hr­vat­sku (za Va­tre­ne) i za Hr­vat­sku jed­ne br­zi­ne!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.