Mol­da­vi­ja je izu­zet­na pri­li­ka za hr­vat­ske po­du­zet­ni­ke

Po­du­zet­ni­ci mo­gu ko­ris­ti­ti slo­bod­ne tr­go­vin­ske zo­ne i in­dus­trij­ske par­ko­ve

Poslovni Dnevnik - - TRŽIŠTA -

Upros­to­ri­ja­ma Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca 24. svib­nja odr­ža­na je pre­zen­ta­ci­ja tr­ži­šta Re­pu­bli­ke Mol­da­vi­je, a os­nov­ne in­for­ma­ci­je o Mol­da­vi­ji, pos­lov­nim i inves­ti­cij­skim pri­li­ka­ma i odred­ni­ca­ma dalj­nje­ga gos­po­dar­skog ra­zvo­ja zem­lje okup­lje­nim do­ma­ćim po­du­zet­ni­ci­ma dao je am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Mol­da­vi­je u Ma­đar­skoj, Nje­go­va Ek­se­len­ci­ja gos­po­din Alexan­dru Co­dre­anu. "Mol­da­vi­ja je tr­ži­šte s ve­li­kim po­ten­ci­ja­lom i pred­stav­lja ve­li­ku pri­li­ku za do­ma­će po­du­zet­ni­ke", re­kao je u uvod­nom obra­ća­nju do­ma­ćin prezentacije Ber­nard Ja­ke­lić, za­mje­nik glav­nog di­rek­to­ra Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca.

"Mol­da­vi­ja je tra­di­ci­onal­no po­ljo­pri­vred­na zem­lja, no u po­s­ljed­njem de­set­lje­ću bi­lje­ži­mo snaž­ne investicije u teh­no­lo­gi­ju, in­dus­tri­ju i in­fras­truk­tu­ru, što je pro­mi­je­ni­lo sli­ku Mol­da­vi­je i znat­no po­ja­ča­lo atrak­tiv­nost na­še zem­lje za pos­lo­va­nje i stra­ne investicije", re­kao je Alexan­dru Co­dre­anu.

Mol­da­vi­ja ima 3,6 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, go­diš­nji BDP je tek ne­što iz­nad 7,1 mi­li­jar­de do­la­ra, no gos­po­dar­ski rast je ve­lik i pre­ma­šu­je ve­ći­nu is­toč­no­europ­skih ze­ma­lja – proš­le je go­di­ne sto­pa ras­ta BDP-a iz­no­si­la 6,4 pos­to, dok se ove go­di­ne pro­cje­nju­je rast od oko 4 pos­to. Is­prav­nost eko­nom­skog mo­de­la ve­li­kih investicija u in­dus­tri­ju i in­fras­truk­tu­ru po­t­vr­đu­je ni­ska sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti od 6,7 pos­to uz pro­sječ­nu pla­ću od 215 eura.

Mol­da­vi­ja je čla­ni­ca Svjet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je (WTO), Cef­te, CIS-a, a ima sklop­lje­ne i pre­fe­ren­ci­jal­ne uvje­te tr­go­vi­ne s čla­ni­ca­ma Eu­rop­ske uni­je, što zna­či da po­du­zet­ni­ci ko­ji pos­lu­ju u Mol­da­vi­ji ima­ju ulaz na tr­ži­šte go­to­vo 800 mi­li­ju­na lju­di. "Vla­da se po­sve­ti­la po­prav­lja­nju pos­lov­ne kli­me pa iz­nos iz­rav­nih stra­nih investicija, na­kon krat­kog pa­da 2008. go­di­ne, stal­no ras­te. Mol­da­vi­ja že­li bi­ti most iz­me­đu Eu­ro­pe i CIS ze­ma­lja. Da ra­di­mo do­bar po­sao u tom di­je­lu po­ka­zu­je i ocje­na iz iz­vješ­ća Do­ing bu­si­ness pre­ma ko­jem je Mol­da­vi­ja jed­na od naj­bo­ljih re­for­ma­to­ra pos­lov­ne kli­me u svi­je­tu", na­gla­sio je Co­dre­anu.

Kao ko­ris­ti pos­lo­va­nja u Mol­da­vi­ji is­ti­ču se ni­ski troškovi ra­da jer Mol­dav­ci ima­ju naj­ni­že pla­će u Eu­ro­pi, što je po­seb­no iz­ra­že­no kod vi­so­ko­ško­lo­va­nih ka­dro­va, ima­ju od­lič­nu obra­zov­nu struk­tu­ru jer čak 38 pos­to mla­dih lju­di ide na fa­kul­tet, a oso­bi­to su ja­ki u teh­nič­kim stru­ka­ma. Fi­skal­na je po­li­ti­ka ta­ko­đer sti­mu­la­tiv­na pa je porez na do­bit sa­mo 12 pos­to, a ukup­no po­rez­no op­te­re­će­nje je me­đu naj­ni­ži­ma u re­gi­ji. Mol­da­vi­ja se mo­že po­hva­li­ti sta­bil­nim ma­kro­eko­nom­skim po­ka­za­te­lji­ma i kon­ti­nu­ira­nim ras­tom gos­po­dar­stva, a ve­lik plus su i spo­me­nu­ti tr­go­vin­ski ugovori s dru­gim zem­lja­ma.

K to­mu, po­du­zet­ni­ci­ma sto­je na ras­po­la­ga­nju slo­bod­ne tr­go­vin­ske zo­ne ras­po­re­đe­ne di­ljem zem­lje u ko­ji­ma se ne pla­ća porez na do­da­nu vri­jed­nost, ne­ma ca­ri­ne, kor­po­ra­tiv­ni porez je 6 pos­to, a Vla­da svi­ma ko­ji pos­lu­ju u tim zo­na­ma obe­ća­va de­set go­di­na iz­u­ze­ća na even­tu­al­ne pro­mje­ne lo­kal­nog za­ko­no­dav­s­tva. Uz slo­bod­ne tr­go­vin­ske zo­ne pos­to­je i in­dus­trij­ski par­ko­vi gdje je po­ti­caj­na zem­lja zem­lji­šta za pos­lo­va­nje, pos­to­ji mo­guć­nost pro­mje­ne zona zem­lji­šta po že­lji inves­ti­to­ra, a lo­kal­ne vlas­ti su na us­lu­zi svim pos­lo­dav­ci­ma.

Mol­da­vi­ja po­seb­nim fi­skal­nim po­ti­ca­ji­ma sti­mu­li­ra ra­zvoj tek­s­ti­le i ko­žar­ske in­dus­tri­je, ali i ICT sek­to­ra u ko­jem pos­to­ji mno­go pri­li­ka za ula­ga­nje jer je lo­kal­na vla­da po­kre­nu­la mno­ge pro­jek­te in­for­ma­ti­za­ci­je dr­žav­ne upra­ve.

O svo­jim is­kus­tvi­ma pos­lo­va­nja u Mol­da­vi­ji go­vo­ri­li su vlas­nik Or­bi­co gru­pe, Bran­ko Ro­glić, i di­rek­tor Or­bi­co­ve tvrt­ke u Mol­da­vi­ji Bran­ko Jo­vić.

"Or­bi­co je u Mol­da­vi­ju ušao 2009. go­di­ne i vr­lo br­zo smo, bez ad­mi­nis­tra­tiv­nih pre­pre­ka i pro­ble­ma, doš­li do sa­daš­njeg pro­me­ta od 25 mi­li­ju­na eura i za­pos­le­nih 90 lju­di. Mol­dav­ci su slič­ni Hr­va­ti­ma, ra­diš­ni su, a zem­lja je div­na", re­kao je Ro­glić, ko­ji je po­seb­no is­tak­nuo po­zi­tiv­nu pos­lov­nu kli­mu u zem­lji. "U Mol­da­vi­ju sam do­šao sa­mo s bro­jem lo­kal­nog od­vjet­ni­ka, a već sam ne­ko­li­ko mje­se­ci pos­li­je mo­gao po­če­ti s biz­ni­som i uvo­zi­ti ro­bu u zem­lju. Ja­ko smo za­do­volj­ni pos­lov­nom kli­mom i pri­ja­telj­skom od­no­su dr­žav­ne bi­ro­kra­ci­je na svim ra­zi­na­ma", re­kao je Jo­vić.

Mol­da­vi­ja po­seb­nim fi­skal­nim po­ti­ca­ji­ma sti­mu­li­ra ra­zvoj tek­s­til­ne i ko­žar­ske in­dus­tri­je, ali i ICT sek­to­ra

Porez na do­bit u Mol­da­vi­ji iz­no­si sa­mo 12 pos­to, a ukup­no po­rez­no op­te­re­će­nje je me­đu naj­ni­ži­ma u re­gi­ji

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.