Vi­so­ka ci­je­na ame­rič­ke ne­jed­na­kos­ti

Ame­rič­ki je san mit Ne­jed­na­kost vo­di k gos­po­dar­skoj nes­ta­bil­nos­ti, ni­žem ras­tu i manj­ku učin­ko­vi­tos­ti, ona pot­ko­pa­va ame­rič­ke vri­jed­nos­ti i iden­ti­tet

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Ame­ri­ka se ra­do sma­tra zem­ljom mo­guć­nos­ti, a i os­ta­li po­dr­ža­va­ju ta­kav stav. Iako se svat­ko od nas la­ko mo­že pri­sje­ti­ti Ame­ri­ka­na­ca ko­ji su do vr­ha doš­li vlas­ti­tim tru­dom, za­pra­vo je važ­na sta­tis­ti­ka: do ko­jeg stup­nja ži­vot­ne pri­li­ke po­je­din­ca ovi­se o do­hot­ku i obra­zo­va­nju nje­go­vih ili nje­zi­nih ro­di­te­lja? Da­nas broj­ke po­ka­zu­ju da je ame­rič­ki san mit. U SAD-u je da­nas ma­nje jed­na­kos­ti pri­li­ka ne­go u Eu­ro­pi ili bi­lo ko­joj na­pred­noj in­dus­trij­skoj zem­lji za ko­ju pos­to­je ti po­da­ci. To je je­dan od raz­lo­ga za­što SAD ima naj­vi­šu sto­pu ne­jed­na­kos­ti me­đu na­pred­nim zem­lja­ma, a jaz iz­me­đu SAD-a i dru­gih ze­ma­lja sa­mo se pro­ši­ru­je.

U “opo­rav­ku” od kri­ze u raz­dob­lju od 2009. do 2010. go­di­ne je­dan pos­to naj­bo­ga­ti­jih Ame­ri­ka­na­ca u svoj je džep spre­mi­lo 93 pos­to ras­ta do­hot­ka. Dru­gi po­ka­za­te­lji ne­jed­na­kos­ti – po­put bo­gat­stva, zdrav­lja i oče­ki­va­ne ži­vot­ne do­bi – jed­na­ko su lo­ši, ako ne i go­ri. Jas­no je da se do­ho­dak i bo­gat­stvo kon­cen­tri­ra­ju na vr­hu, či­me se praz­ni sre­di­na, a po­ve­ća­va si­ro­maš­tvo na dnu pi­ra­mi­de.

Jed­na bi stvar bi­la da se do­ho­dak na vr­hu go­mi­la zbog ve­ćeg do­pri­no­sa druš­tvu, no ve­li­ka nas je re­ce­si­ja uvje­ri­la u su­prot­no: čak su i ban­ka­ri ko­ji su gos­po­dar­stvo i svo­je tvrt­ke do­ve­li do ru­ba pro­pas­ti pri­mi­li stra­ho­vi­to ve­li­ke bo­nu­se.

Pre­da­tor­sko kre­di­ti­ra­nje

Kad se po­bli­že po­gle­da sta­nje na vr­hu, ot­kri­va se ne­rav­no­mjer­na ulo­ga tra­ga­nja za ren­tom: ne­ki su bo­gat­stvo stek­li mo­no­po­lom, iz­vr­š­ni su di­rek­to­ri is­ko­ris­ti­ti manj­ka­vost uprav­lja­nja tvrt­kom ka­ko bi se­bi pris­kr­bi­li zna­čaj­ne udje­le u za­ra­di tvrt­ke, a ne­ki su se po­mo­ću po­li­tič­kih ve­za oko­ris­ti­li vla­di­nom ve­li­koš­noš­ću, bi­lo da je ri­ječ o straš­no vi­so­kim ci­je­na­ma ono­ga što vla­da ku­pu­je (li­je­ko­ve) ili straš­no ni­skim ci­je­na­ma ono­ga što skih kre­di­ta, ko­li­ko god ne­do­volj­na ra­zi­na obra­zo­va­nja bi­la, obo­ga­ću­je ban­ka­re i osi­ro­ma­šu­je mno­ge na dnu pi­ra­mi­de. U dr­ža­vi u ko­joj no­vac ima pred­nost pred de­mo­kra­ci­jom tak­vi su za­ko­ni pre­dvid­lji­vo čes­ti.

Ni­je još pre­kas­no

No, rast ne­jed­na­kos­ti ni­je ne­iz­bje­žan. Pos­to­je tr­žiš­na gos­po­dar­stva ko­ja bo­lje sto­je u po­gle­du ras­ta BDPa i ras­ta ži­vot­no­ga stan­dar­da ve­ći­ne gra­đa­na. Ne­ka čak us­pi­je­va­ju sma­nji­ti ne­jed­na­kos­ti. Ame­ri­ka pla­ća vi­so­ku ci­je­nu za­to što nas­tav­lja u su­prot­nom smje­ru. Ne­jed­na­kost vo­di do ni­žeg ras­ta i manj­ka učin­ko­vi­tos­ti.

Ma­njak pri­li­ka zna­či da se naj­v­rjed­ni­ja imo­vi­na – a to su lju­di – ne is­ko­ri­šta­va u pu­nom smis­lu. Mno­gi s dna, pa čak i iz sre­di­ne, ne ži­ve u skla­du sa svo­jim po­ten­ci­ja­lom jer bo­ga­ti, ko­ji­ma ne tre­ba­ju jav­ne us­lu­ge i ko­ji se bo­je da bi ja­ka vla­da mo­gla pre­ras­po­di­je­li­ti do­ho­dak, svoj po­li­tič­ki utje­caj is­ko­ri­šta­va­ju za sma­nje­nje po­re­za i ogra­ni­ča­va­nje vla­di­ne po­troš­nje, što do­vo­di do manj­ka ulaganja u in­fras­truk­tu­ru, obra­zo­va­nje i teh­no­lo­gi­ju te us­po­ra­va­nja me­ha­ni­za­ma ras­ta.

Ve­li­ka je re­ce­si­ja po­gor­ša­la sta­nje ne­jed­na­kos­ti zbog sma­nje­nja po­troš­nje na te­melj­ne so­ci­jal­ne us­lu­ge te za­to što vi­so­ka sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti op­te­re­ću­je do­ho­dak rad­ni­ka. Što­vi­še, Struč­na ko­mi­si­ja UN-a za re­for­me me­đu­na­rod­no­ga mo­ne­tar­nog i fi­nan­cij­skog sus­ta­va is­tra­ži­la je uz­ro­ke ve­li­ke re­ce­si­je, a i ko­mi­si­ja i MMF upo­zo­ra­va­ju na to da ne­jed­na­kost do­vo­di do gos­po­dar­ske nes­ta­bil­nos­ti. Naj­važ­ni­je je, me­đu­tim, to što ne­jed­na­kost u Ame­ri­ci pot­ko­pa­va nje­zi­ne vri­jed­nos­ti i iden­ti­tet.

Ka­ko se ne­jed­na­kost pri­bli­ža­va ek­s­trem­nim vri­jed­nos­ti­ma, ne iz­ne­na­đu­je što utje­če na sva­ku jav­nu od­lu­ku, od vo­đe­nja mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke do ras­po­dje­le pro­ra­ču­na. Ame­ri-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.