Dok svi­jet stre­pi od raspada eura, Gr­ci u bi­je­di no­vac već za­mi­je­ni­li tram­pom

Ne­djelj­ni iz­bo­ri u Grč­koj mo­gli bi oz­na­či­ti po­če­tak kra­ja mo­ne­tar­ne uni­je

Poslovni Dnevnik - - BURZE & FINANCIJE - OZ­REN POD­NAR/VLM

Aten­ski se­ma­fo­ri ni­su je­di­no što se u Grč­koj ga­si zbog bes­pa­ri­ce. U glav­no­me gra­du za­tvo­re­no je dva­de­se­tak ho­te­la, tu­ris­tič­koj in­dus­tri­ji pre­dvi­đa se pad pri­ho­da od 15%. Vla­da nes­ta­ši­ca li­je­ko­va. Na uli­ca­ma po­ku­ša­va pre­ži­vje­ti 13.000 be­skuć­ni­ka, oni sret­ni­ji pov­la­če šted­nju iz ba­na­ka. Simp­to­mi su to eska­la­ci­je kri­ze ko­ja će u no­vu di­men­zi­ju ući u ne­dje­lju kad bu­du poz­na­ti re­zul­ta­ti po­nov­lje­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.

Nit­ko ne zna što će oda­bra­ti na­rod ni­ti je jas­no što će u slu­ča­ju po­bje­de uči­ni­ti Syri­za, stran­ka ko­je se Eu­ro­pa naj­vi­še bo­je. Ta je ra­di­kal­na lje­vi­ca na­glo stek­la po­pu­lar­nost obe­ća­njem da će po­ni­šti­ti spo­ra­zum s Troj­kom ko­ji je Grč­koj za­jam­čio no­vu run­du fi­nan­cij­ske po­mo­ći pod uvje­tom da vla­da pro­ve­de oš­tre mje­re šted­nje. Mje­re ko­je su ma­su Gr­ka otje­ra­le na pro­sjač­ki štap, po­vrh onih ko­ji su već bi­li osi­ro­ma­ši­li u če­ti­ri go­di­ne kri­ze.

La­ko je shva­ti­ti frus­tra­ci­ju ko­ja je gla­sa­če na­tje­ra­la da 6. svib­nja do­kraj­če vlast des­ne No­ve de­mo­kra­ci­je i li­je­vog Pa­so­ka. Ni jed­na od njih ni­je us­pje­la sas­ta­vi­ti Vla­du. Ni­je to us­pje­la ni Syri­za, no ona se tek za­huk­ta­va­la. Po­s­ljed­nje an­ke­te po­ka­za­le su 22,5% po­dr­ške No­voj de­mo­kra­ci­ji, 22% Syri­zai i sa­mo 11,5% Pa­so­ku, oči­to za­to što se ve­ći­na li­je­vih bi­ra­ča prik­lo­ni­la bun­tov­ni­ci­ma pod vod­stvom Alek­si­sa Ci­pra­sa, či­ji bi do­la­zak na vlast mo­gao gur­nu­ti dr­ža­vu u idu­ći krug ka­osa. A u tom bi ka­osu bio uhva­ćen i os­ta­tak Eu­rop­ske uni­je, spo­jen s Grč­kom ne­sret­nom pup­ča­nom vrp­com zva­nom za­jed­nič­ka va­lu­ta.

Iz­bor: zlo ili go­re

Gr­ci su ute­me­lji­li sus­tav ‘vre­men­ske ban­ke’ i umjes­to eu­ri­ma us­lu­ge pla­ća­ju sa­ti­ma. Cva­tu saj­mo­vi na ko­ji­ma se sve obračunava u ro­bi, par ci­pe­la vri­je­di tri ruč­ni­ka

Svi ko­ji se na­da­ju da je mo­gu­će odr­ža­ti cje­lo­vi­tost euro­zo­ne i spa­si­ti Grč­ku od ban­kro­ta pri­želj­ku­ju po­bje­du umje­re­ne des­ni­ce An­to­ni­sa Sa­ma­ra­sa, jer on naj­av­lju­je da će uglav­nom po­što­va­ti spo­ra­zum s EKom, ECB-om i MMF-om. Po­bi­je­di li i uz­mog­ne li for­mi­ra­ti vla­du, Grč­ka će do­bi­ti idu­ću ra­tu po­mo­ći. Nas­ta­vak pro­ved­be šted­nje za Gr­ke bio bi ga­dan, ali mno­gi mis­le ma­nje od ono­ga što ih če­ka pre­uz­mu li vlast sna­ge ko­je za­go­va­ra­ju okre­ta­nje le­đa stra­nim “fi­nan­cij­skim oku­pa­to­ri­ma”. Od ra­di­ka­la Bruxel­les oče­ku­je pre­kid su­rad­nje, što bi do­ve­lo do obus­ta­ve po­mo­ći, ban­kro­ta, vje­ro­jat­nog iz­la­ska iz euro­zo­ne i po­vrat­ka drah­mi. Ta­da bi svi eur­ski de­po­zi­ti u Grč­koj bi­li pri­sil­no pre­tvo­re­ni u drah­me po te­ča­ju ko­ji bi OM uma­njio vri­jed­nost i do 40%. Upra­vo bi de­val­va­ci­ja, sma­tra eko­no­mist No­uri­el Ro­ubi­ni, bi­la klju­čan ele­ment mo­gu­će­ga bu­du­ćeg grč­kog opo­rav­ka, ali uz ci­je­nu ko­ju bi na­rod tre­bao iz­bje­ći, ako ika­ko mo­že.

Var­lji­vi pre­diz­bor­ni sig­na­li

Ko­li­ko je po­li­tič­ka si­tu­aci­ja u Grč­koj zbr­ka­na po­ka­zu­ju i var­lji­vi sig­na­li ko­je oda­ši­lju glav­ni ak­te­ri. Ci­pras že­li po­ka­za­ti da ni­je ba­uk pa se ku­ne da nje­gov pro­gram ne po­dra­zu­mi­je­va na­pu­šta­nje eura. No lo­gi­ka na­vo­di na za­klju­čak da bi do­ve­lo upra­vo do to­ga.

Zbr­ku iz­a­zi­va i Sa­ma­ras, ko­ji se do­dvo­ra­va bi­ra­či­ma naj­av­lju­ju­ći da će po­kre­nu­ti pre­go­vo­re o ubla­ža­va­nju uvje­ta spo­ra­zu­ma s me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. No EU od­go­va­ra da iz­mje­ne ne do­la­ze u ob­zir, či­me, iro­nič­no, vi­še ško­de Sa­ma­ra­su ne­go Ci­pra­su. Da bi iro­ni­ja bi­la pot­pu­na, 80 do 85 pos­to Gr­ka iz­jaš­nja­va se za euro: dio bi­ra­ča, dak­le, s jed­ne stra­ne po­dr­ža­va od­met­ni­ka Ci­pra­sa, a s dru­ge os­ta­nak u euro­zo­ni. Ta su dva sta­va pro­tu­rječ­na, osim ako net­ko uoči iz­bo­ra ne ble­fi­ra, a europ­ski moć­ni­ci ve­le da oni ni­su ti.

“Paž­nja, Gr­ci: što od­lu­či­te 17. lip­nja, imat će po­s­lje­di­ce za vas i za nas”, po­ru­čio je čak i fran­cu­ski pred­sjed­nik Franço­is Hol­lan­de. U pra­vu je jer je Mo­ody’s naj­a­vio da bi iz­la­zak Grč­ke iz euro­zo­ne na­tje­rao da Fran­cu­skoj i Nje­mač­koj sni­zi vr­hun­ski rej­ting.

Ako u ne­dje­lju No­va de­mo­kra­ci­ja sa sa­vez­ni­ci­ma sku­pi do­volj­no zas­tup­ni­ka i nas­ta­vi udo­vo­lja­va­ti Eu­ro­pi, ni ta se si­tu­aci­ja ne­će du­go odr­ža­ti. Ana­li­ti­čar Ja­nis Lu­lis tvr­di da bi tak­va Vla­da op­s­ta­la sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci. “Iz ur­na u ne­dje­lju mo­že iz­a­ći sa­mo za­kr­pa”, ve­li. A mo­žda ni to. U ob­zir do­la­zi i još jed­na pat-po­zi­ci­ja – no­vi iz­bo­ri u sr­p­nju.

Grč­ka još ima euro, no mno­gi gra­đa­ni vi­še ne­ma­ju ni je­dan pri­mje­rak te va­lu­te. A gdje ne­ma go­to­vi­ne, ra­zvi­ja se tr­go­vi­na u na­tu­ri i al­ter­na­tiv­ne va­lu­te. Sku­pi­na od ti­su­ću Ate­nja­na ute­me­lji­la je sus­tav “vre­men­ske ban­ke”, či­ji čla­no­vi raz­mje­nju­ju us­lu­ge bez pla­ća­nja nov­cem. Kad je­dan član ne­ko­me pru­ži us­lu­gu, pri­mje­ri­ce po­pra­vi ra­ču­na­lo, pri­ma­telj us­lu­ge u ra­ču­nal­ni sus­tav une­se ko­li­ko je sa­ti “kre­di­ta” za­ra­dio.

Za­ra­đe­ne sa­te član mo­že ko­ris­ti­ti ta­ko da od dru­gog pri­mi us­lu­gu. “Vre­men­ski ban­ka­ri” nu­de raz­ne po­prav­ke, ši­ša­nje, se­lid­be, je­zič­ne lek­ci­je, čak i li­ječ­nič­ku po­moć. Sve jed­na­ko vri­je­di: sat pos­la in­for­ma- ti­ča­ra ci­je­ni se ko­li­ko i sat čiš­će­nja.

Al­ter­na­tiv­na va­lu­ta

U gra­du Vo­lo­su sta­nov­ni­ci se ko­ris­te vlas­ti­tom va­lu­tom – TEM. Le­gal­nost mu je upit­na, ali vlast ga to­le­ri­ra. Ini­ci­ja­tor TEM-a u Grč­koj je do­ma­ći čo- vjek Ja­nis Gri­go­riu, ko­ji je pre­uzeo i ulo­gu “služ­be za plat­ni pro­met”, ko­ju obav­lja na ra­ču­na­lu. TEM je za­pra­vo mjer­na je­di­ni­ca ko­jom ba­ra­ta­ju čla­no­vi vre­men­ske ban­ke u Ate­ni.

Kad net­ko ne­ko­me ne­što pro­da, Gri­go­riu mu bi­lje­ži odre­đen broj TEM-ova, pre­ma to­me kak­vu su vri­jed­nost su­di­oni­ci u tram­pi do­go­vo­ri­li. Za­ra­đe­nim TEM-ovi­ma mo­gu­će je pla­ća­ti dru­ge pro­izvo­de ili us­lu­ge. Sus­tav je, ka­žu re­por­te­ri, do­bro smiš­ljen, in­for­ma­ti­zi­ran i sis­te­ma­ti­zi­ran. Sre­di­nom trav­nja imao je 800 ko­ris­ni­ka, a ne­ki vje­ru­ju da će TEM is­tis­nu­ti euro. Gra­do­na­čel­nik Pa­nos Sko­ti­ni­onis po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu, ali se za­la­že i za oču­va­nje eura. Sam Gri­go­riu ne mo­že pre­dvi­dje­ti sud­bi­nu te va­lu­te. Mo­žda će umjes­to nje­ga od­lu­či­ti no­vi vlas­to­dr­š­ci, ako iz­bo­ri uop­će dovedu do no­ve vla­de.

Drug­dje se tram­pa odvi­ja na pri­mi­tiv­ni­ji na­čin. I funk­ci­oni­ra. Cva­tu saj­mo­vi na ko­ji­ma u igri ni­je no­vac, već se sve obračunava u ro­bi. Par ci­pe­la vri­je­di tri ruč­ni­ka, za odi­je­lo se tra­ži pet ili 10 knji­ga.

FO­TO­LIA

Po­bi­je­de li ra­di­ka­li, zem­lja vi­še ne­će do­bi­va­ti po­moć iz­va­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.