Bu­duć­nost biz­ni­sa ni­je u zem­lja­ma BRIC-A ne­go na pe­ri­fe­ri­ji Eu­rop­ske uni­je

Glav­ni tr­žiš­ni stra­teg Bank of Ame­ri­ca i au­tor stu­di­je o ula­ga­nju u Euro­pu, ko­ju je Am­c­ham, objaš­nja­va za­što ame­rič­kim tvrt­ka­ma, una­toč re­ce­si­ji i ne­ga­tiv­nim tren­do­vi­ma, sa­vje­tu­je da

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - ANNA MCNALLY

TUz kva­li­fi­ci­ra­ne rad­ni­ke i vr­hun­sku kul­tu­ru is­tra­ži­va­nja, pris­tup bo­ga­tim po­tro­ša­či­ma traj­na je čar Eu­ro­pe. Ki­na i In­di­ja go­le­ma su gos­po­dar­stva, no sa si­ro­maš­nim sta­nov­niš­tvom

re­nut­na re­ce­si­ja ni­je pre­du­bo­ka, pa će gos­po­dar­stvo Eu­rop­ske uni­je os­tva­ri­ti pre­okret već po­čet­kom 2013., ka­že Jo­seph P. Qu­inlan iz Cen­tra za tran­sa­tlant­ske odo­no­se pri sve­uči­li­štu Joh­ns Hop­kins i glav­ni tr­žiš­ni stra­teg Bank of Ame­ri­ca. Ovaj uva­že­ni eko­nom­ski ana­li­ti­čar iz­ra­dio je za AmChams in Eu­ro­pe, or­ga­ni­za­ci­ju sas­tav­lje­nu od Am­C­ham ko­mo­ra u Eu­ro­pi, stu­di­ju “Ca­se for inves­ting in Eu­ro­pe”, či­ja je glav­na te­za da ame­rič­ke kom­pa­ni­je, una­toč re­ce­si­ji i ne­ga­tiv­nim tren­do­vi­ma, ne tre­ba­ju za­zi­ra­ti od eu­rop­sko­ga tr­ži­šta.

Stu­di­ja je pred­stav­lje­na i u Wa­shin­g­to­nu, a nje­zi­na iz­ra­da po­tak­nu­ta je sve češ­ćim te­za­ma ka­ko bu­duć­nost gos­po­dar­stva le­ži u zem­lja­ma BRICa (Bra­zil. Ru­si­ja, In­di­ja, Ki­na). Qu­inlan je pak uvje­ren ka­ko mul­ti­na­ci­onal­ne kom­pa­ni­je iz SAD-a ima­ju ve­li­ke ko­ris­ti od svog pos­lo­va­nja u EU, a u pri­log to­mu go­vo­ri i niz po­da­ta­ka iz nje­go­ve stu­di­je. Qu­inlan je si­gu­ran ka­ko EU če­ka svi­je­tla bu­duć­nost, a u nje­zi­noj pre­ife­ri­ji vi­di sna­gu, a ne sla­bost.

“Du­go­roč­ne struk­tur­ne re­for­me će se nas­ta­vi­ti, pa će eu­rop­ska duž­nič­ka kri­za pos­ta­ti ka­ta­li­za­tor re­for­mi. U ovom de­set­lje­ću EU će se pro­ši­ri­ti jer će joj se služ­be­no pri­dru­ži­ti još ze­ma­lja s eu­rop­ske pe­ri­fe­ri­je”, ka­že Qu­inlan. Ap­so­lut­no. Eu­rop­ska duž­nič­ka kri­za još ni­je riješena, a ve­ći­na euro­zo­ne je u re­ce­si­ji. No, ta će cik­lič­ka di­na­mi­ka pro­ći. EU će i da­lje bi­ti naj­ve­će i naj­ja­če tr­ži­šte na svi­je­tu, sto­ga i pre­ve­li­ko te pre­bo­ga­to da bi ga tvrt­ke iz SAD-a za­ne­ma­ri­le. Mno­ge eu­rop­ske dr­ža­ve i da­lje su pre­dvod­ni­ci u ino­va­ci­ja­ma, s ne­ki­ma od naj­kon­ku­rent­ni­jih gos­po­dar­sta­va na svi­je­tu, ko­ja su ta­ko­đer na vr­hu ljes­tvi­ce kad je po­sri­je­di la­ko­ća pos­lo­va­nja. Krat­ko­roč­no, jed­na je ključ­na stvar u ve­zi s Eu­ro­pom ja­ko do­bra: is­to­dob­no se go­vo­ri i o pro­mi­ca­nju “ras­ta” i o “šted­nji”. Iako šted­nja jest nuž­na, čel­ni lju­di ko­nač­no pri­hva­ća­ju či­nje­ni­cu da je Eu­ro­pi po­tre­ban i plan ras­ta. Us­pješ­ne ame­rič­ke tvrt­ke na­vik­le su se na pri­la­go­đa­va­nje na krat­ko­roč­ne i sred­njo­roč­ne tr­žiš­ne uvje­te u Eu­ro­pi te ne­ka­ko rje­ša­va­ju tak­ve fluk­tu­aci­je jer su svjes­ne du­go­roč­ne stra­te­ške važ­nos­ti Eu­ro­pe za sa­mu srž ame­rič­ko­ga pos­lov­nog svi­je­ta. Eu­ro­pa ima niz pred­nos­ti nad tr­ži­šti­ma u us­po­nu. Ona ni­je sa­mo jed­na od naj­ve­ćih gos­po­dar­skih je­din­ki na svi­je­tu, već i me­đu naj­bo­ga­ti­ji­ma. Od broj­nih ze­ma­lja u us­po­nu raz­li­ku­je se upra­vo po svo­joj ve­li­či­ni i bo­gat­stvu.

U pri­log to­mu go­vo­re slje­de­će broj­ke: 2010. Eu­ro­pa je os­tva­ri­la oko 30% udje­la u glo­bal­noj osob­noj po­troš­nji, što je vi­še od SAD-a (27,7%) i dva­put vi­še od svih dr­ža­va BRICa za­jed­no (13,6%). Pris­tup bo­ga­tim po­tro­ša­či­ma je­dan je od glav­nih raz­lo­ga za­što se ame­rič­ke tvrt­ke od­lu­ču­ju na od­la­zak u ino­zem­s­tvo i sto­ga traj­na čar Eu­ro­pe. U us­po­red­bi s njom, Ki­na i In­di­ja go­le­ma su gos­po­dar­stva, ali s raz­mjer­no si­ro­maš­nim sta­nov­niš­tvom. Dru­go, Eu­ro­pa na ras­po­la­ga­nju ima sve pra­ve sas­toj­ke za rast: kva­li­fi­ci­ra­nu rad­nu sna­gu i pr­vo­raz­red­nu kul­tu­ru is­tra­ži­va­nja i ra­zvo­ja.

U pri­log to­me go­vo­ri či­nje­ni­ca da su eu­rop­ske tvrt­ke zas­luž­ne za oko 25% ukup­nog glo­bal­no­ga is­tra­ži­va­nja i ra­zvo­ja ti­je­kom 2010. i 2011. Broj­na eu­rop­ska gos­po­dar­stva i da­lje su me­đu naj­kon­ku­rent­ni­ji­ma na svi­je­tu. Ino­va­ci­ja zah­ti­je­va ta­len­te, a u tom po­gle­du Eu­ro­pa ima čvr­stu pod­lo­gu u od­no­su na dru­ge di­je­lo­ve svi­je­ta. To­mu svje­do­či či­nje­ni­ca da je Eu­ro­pa, pre­ma naj­no­vi­jim po­da­ci­ma Dr­žav­no­ga za­vo­da za zna­nost, svjet­ski pre­dvod­nik u po­gle­du pro­izvod­nje vi­so­ko­obra­zo­va­nih znans­tve­ni­ka i in­že­nje­ra, s do­pri­no­som glo­bal­noj broj­ci di­plo­ma­na­ta pri­rod­nih zna­nos­ti od 18 pos­to 2008. Udjel SAD-a u nji­ho­vu ukup­nu bro­ju bio je 10 pos­to. Ko­nač­no, sto­pa po ko­joj odre­đe­no gos­po­dar­stvo ras­te i ši­ri se ne­dvoj­be­no je od ve­li­ke važ­nos­ti ame­rič­kim mul­ti­na­ci­onal­nim tvrt­ka­ma, pa ih, zbog ne­vje­ro­jat­na na­bo­ja, priv­la­če ki­ne­sko, bra­zil­sko i in­dij­sko gos­po­dar­stvo.

No, i mi­kro­čim­be­ni­ci su vr­lo bit­ni. Dr­žav­ni i pro­izvod­ni za­kon­ski ok­vir mo­že ili pri­do­ni­je­ti ili ome­ta­ti inozemnu dje­lat­nost ame­rič­kih mul­ti­na­ci­onal­ki te znat­no utje­ca­ti na to gdje će u ino­zem­s­tvu ula­ga­ti. A pre­ma nji­ma eu­rop­ske zem­lje su naj­priv­lač­ni­je na svi­je­tu. Svjet­ska ban­ka sva­ke go­di­ne iz­ra­đu­je ljes­tvi­cu za­kon- skog ok­vi­ra za do­ma­će tvrt­ke u 183 raz­li­či­te dr­ža­ve, što je do­bar po­ka­za­telj la­ko­će pos­lo­va­nja ka­ko za do­ma­će, ta­ko i za stra­ne tvrt­ke.

Pre­ma ljes­tvi­ci za 2012. go­di­nu, 12 europ­skih ze­ma­lja smjes­ti­lo se u 25 dr­ža­va ko­je su naj­po­god­ni­je za pos­lo­va­nje. Ki­na se smjes­ti­la tek na 91. mjes­to, a Ru­si­ja na 120. Bra­zil i In­di­ja još su ni­že, na 126. i 132. mjes­tu. Upra­vo spo­me­nu­te dr- ža­ve čes­to is­ti­ču kao naj­di­na­mič­ni­je na svi­je­tu, no sna­žan rast BDP-a nužno ne zna­či da on­dje pos­to­ji po­volj­no okruž­je za pos­lo­va­nje. Naj­ve­ći ri­zik pred­stav­lja iz­la­zak Grč­ke iz euro­zo­ne. To je sce­na­rij ko­ji bi po­tak­nuo ka­os u Grč­koj, za­ra­zu os­tat­ka EU slič­nim sta­njem te ne­si­gur­nost i strah di­ljem svi­je­ta.

Ako se on os­tva­ri, re­ce­si­ja ko­ja je za­hva­ti­la EU vje­ro­jat­no će se pro­du­lji­ti i pro­du­bi­ti, a eu­rop­ske ban­ke i da­lje ne­će ima­ti do­volj­no ka­pi­ta­la, pa će pred­stav­lja­ti ri­zik sta­bil­nos­ti i ras­tu. Špa­njol­ski i ta­li­jan­ski troškovi za­du­ži­va­nja nas­tav­lja­ju ras­ti, što do­dat­no pri­do­no­si ner­vo­zi inves­ti­to­ra. Dru­gi sce­na­rij pred­stav­lja nam dvi­je Eu­ro­pe, od­nos­no po­dje­lu na kon­ku­rent­ni­je i bo­ga­ti­je dr­ža­ve sa sje­ve­ra ko­je se ra­zvi­ja­ju pu­no br­že od du­gom za­gu­še­nog i ne­kon­ku­rent­nog ju­ga. To bi stvo­ri­lo na­pe­tos­ti i pro­cje­pe unu­tar sa­me EU, zbog če­ga bi po­li­tič­kim čel­ni­ci­ma bi­lo ja­ko te­ško pos­ti­ći do­go­vor o pro­jek­ti­ma na ra­zi­ni ci­je­le Eu­ro­pe. Pred Eu­ro­pom je još tap­ka­nja u mra­ku i tre­nu­tač­nih od­lu­ka ko­je vo­de pre­ma ja­čoj fi­skal­noj uni­ji.

Una­toč ve­li­ku ri­zi­ku dalj­nje frag­men­ta­ci­je, sve i da­lje go­vo­ri u pri­log snaž­ni­joj in­te­gra­ci­ji i uje­di­nje­nju Eu­ro­pe, dok ova kri­za dje­lu­je kao bo­lan ka­ta­li­za­tor pre­ma bo­ljoj i pot­pu­no uje­di­nje­noj Eu­ro­pi.

Pd

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.