Eu­rop­ska po­troš­nja pe­le­ta iz­nad 12 mil. to­na, u Hr­vat­skoj ni 2000

U ne­ko­li­ko go­di­na Eu­rop­ska uni­ja pos­ta­la naj­ve­ći svjet­ski pro­izvo­đač i po­tro­šač pe­le­ta pro­izvod­nja

Poslovni Dnevnik - - ENERGIJA - VE­DRAN URAN*

PNaj­ve­ći po­tro­ša­či

Naj­ve­ći iz­voz­ni­ci pe­le­ta su Aus­tri­ja i Nje­mač­ka, a naj­ve­ći uvoz­ni­ci Bel­gi­ja, Dan­ska, Ita­li­ja, Ni­zo­zem­ska i Šved­ska

otroš­nja (drv­nih) pe­le­ta za cen­tral­no gri­ja­nje i za­gri­ja­va­nje po­troš­ne to­ple vo­de po­ve­ća­va­la se us­po­re­do s ras­tom ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je i fo­sil­nih go­ri­va. Ve­li­kom bro­ju po­tro­ša­ča ni­je od­go­va­rao po­vra­tak ili pre­la­zak na og­rjev­no dr­vo pa se tra­ži­lo go­ri­vo ko­je bi po ci­je­ni, kom­fo­ru i učin­ko­vi­tos­ti mo­glo dos­toj­no za­mi­je­ni­ti pos­to­je­će ener­gen­te. Ta­ko se ubr­za­no ra­zvi­la pro­izvod­nja pe­le­ta, kru­tog bi­ogo­ri­va ko­je ima oblik ta­ble­ta, iz ko­ma­di­ća pre­ša­ne usit­nje­ne drv­ne si­ro­vi­ne či­ji su udje­li vla­ge i pe­pe­la vr­lo ma­li. Oko dva pu­ta su energetski sla­bi­ji, ali vi­še od dva pu­ta jef­ti­ni­ji od lo­ži­vog ulja, no ot­pri­li­ke jed­na­ko sku­pi kao i pri­rod­ni plin. Osim za gri­ja­nje pe­le­ti se ne­što ve­ćih di­men­zi­ja mi­je­ša­ju ili su­iz­ga­ra­ju s ug­lje­nom u ter­mo­elek­tra­na­ma. Ko­li­ko je pro­izvod­nja pe­le­ta ra­zvi­je­na u Eu­ro­pi go­vo­ri po­da­tak s por­ta­la pel­le­ta­tlas.in­fo pre­ma ko­jem je 2003. iz­no­si­la ne­što ma­nje od dva mi­li­ju­na to­na, ali je u slje­de­ćih osam go­di­na na­ras­la za go­to­vo šest pu­ta. Sli­čan je trend i s nji­ho­vom po­troš­njom, je­di­no što će u bu­duć­nos­ti na­gli­je ras­ti od pro­izvod­nje. Ti­me je Eu­ro­pa pos­ta­la naj­ve­ći svjet­ski pro­izvo­đač i po­tro­šač pe­le­ta. Naj­ve­ća pro­izvod­nja pe­le­ta os­tva­ru­je se u Šved­skoj (vi­še od dva mi­li­ju­na to­na), Ita­li­ji, Nje­mač­koj, Ni­zo­zem­skoj (sva­ki po mi­li­jun to­na) te Aus­tri­ji, Bel­gi­ji i Dan­skoj (sva­ki oko po­la mi­li­ju­na to­na). Naj­ve­ći europ­ski po­tro­ša­či su pak Nje­mač­ka i Šved­ska (sva­ki vi­še od 1,5 mi­li­ju­na to­na) te Aus­tri­ja i Ita­li­ja (sva­ki vi­še od po­la mi­li­ju­na to­na). Naj­ve­ći iz­voz­ni­ci pe­le­ta su Aus­tri­ja i Nje­mač­ka, a naj­ve­ći uvoz­ni­ci Bel­gi­ja, Dan­ska, Ita­li­ja, Ni­zo­zem­ska i Šved­ska. Naj­ve­će po­ten­ci­jal­ne pro­izvo­đa­če i iz­voz­ni­ke pe­le­ta tre­ba tra­ži­ti me­đu is­toč­no­europ­skim zem­lja­ma zbog ras­po­lo­ži­vos­ti drv­ne si­ro­vi­ne i ni­žih tro­ško­va pro­izvod­nje. Ve­lik je uvoz pe­le­ta iz Sje­ver­ne Ame­ri­ke, po­se­bi­ce Ka­na­de, te Ki­ne i Ru­si­je. U Hr­vat­skoj se pro­izvo­di 100.000 to­na pe­le­ta, od če­ga se vi- Ru­ral­na i br­d­ska po­dru­čja Naj­ve­ći dio pro­izvod­nje pe­le­ta zbi­va se u ru­ral­nim i br­d­skim po­dru­čji­ma Hr­vat­ske, na­do­mak bo­ga­tih šu­ma. Šte­ta je što po­tro­ša­či iz tih kra­je­va, pri­je sve­ga ins­ti­tu­ci­je jav­ne upra­ve, us­luž­ni sek­tor te ma­nje tvor­nič­ke i obrt­nič­ke ha­le, umjes­to do­ma­ćih pe­le­ta za gri­ja­nje ko­ris­te skup­lje lo­ži­vo ulje ili ukap­lje­ni naf­t­ni plin. Ra­ču­na se da bi sup­s­ti­tu­ci­jom ta­ko eko­lo­ški štet­nih ener­ge­na­ta mo­glo bi­ti po­tro­še­no 200.000 to­na pe­le­ta, što zna­či da bi se po­kri­la cje­lo­kup­na sa­daš­nja pro­izvod­nja te bi tre­ba­lo osi­gu­ra­ti još do­dat­nih 100.000 to­na. še od 98% iz­vo­zi (naj­vi­še u Aus­tri­ju i Ita­li­ju). Ta su kru­ta go­ri­va ne­poz­na­ni­ca na hr­vat­skom ener­get­skom tr­ži­štu. A oni ko­ji su i ču­li za njih i nji­ho­ve pred­nos­ti oče­ku­ju dr­žav­ne po­ti­ca­je pri kup­nji pe­ći ili ko­tlo­va na pe­le­te jer im je poz­na­to da po­je­di­ne dr­ža­ve, po­put Aus­tri­je i Slo­ve­ni­je, su­dje­lu­ju naj­češ­će s jed­nom tre­ći­nom ukup­ne pro­daj­ne ci­je­ne pe­ći i ko­tlo­va. No i bez po­ti­ca­ja mo­guć je vr­lo brz po­vrat investicija od ko­ri­šte­nja znat­no jef­ti­ni­jih pe­le­ta u od­no­su na lo­ži­va ulja i ukap­lje­no­ga naf­t­nog pli­na. Us­po­re­đu­ju­ći ci­je­ne lo­ži­vog ulja (oko se­dam ku­na po li­tri) i pe­le­ta (ma­nje od dvi­je ku­ne po ki­lo­gra­mu), pro­iz­la­zi da su pe­le­ti jef­ti­ni­ji za vi­še od ku­nu i po. S dru­ge stra­ne ko­tlo­vi na pe­le­te su ot­pri­li­ke za tri­de­se­tak pos­to skup­lji od ko­tlo­va na lo­ži­vo ulje. Po­vrat investicija je naj­vi­še do dvi­je go­di­ne. U za­mje­ni ukap­lje­no­ga naf­t­nog pli­na s pe­le­ti­ma taj je po­vrat investicija još br­ži s ob­zi­rom na to da je ta­kav plin znat­no skup­lji od

lo­ži­vog ulja.

Po­vrat investicije

Ins­ti­tu­ci­je jav­ne upra­ve, po­put škola, vr­ti­ća, sta­rač­kih do­mo­va, bol­ni­ca itd., tre­ba­le bi kroz pro­gra­me ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti is­ko­ris­ti­ti pri­li­ku da ob­no­ve i mo­der­ni­zi­ra­ju ko­tlov­ni­ce ta­ko da lo­ži­vo ulje, ma­zut ili ukap­lje­ni naf­t­ni plin sup­s­ti­tu­ira­ju s drv­nim pe­le­ti­ma ko­ji u kom­bi­na­ci­ji sa sun­če­vim ko­lek­to­ri­ma mo­gu do­ni­je­ti znat­ne ušte­de. Uz odre­đe­ne pot­po­re i ni­ske ka­ma­te po­vrat investicija mo­guć je već u go­di­nu da­na. To bi uz­di­glo do­ma­će pro­izvo­đa­če ko­tlo­va na pe­le­te i po­prat­ne opre­me, pri­vuk­lo no­ve po­tro­ša­če pe­le­ta kao što su ku­ćans­tva i re­al­ni sek­tor, a do­ma­ći pe­le­ti pro­izve­de­ni iz hr­vat­skih šu­ma tro­ši­li bi se kod ku­će. Na­rav­no, ako dr­ža­vi ni­je u in­te­re­su da bu­de­mo sve vi­še ovis­ni o sve ve­ćem uvo­zu pli­na, nje­go­vim tr­žiš­nim os­ci­la­ci­ja­ma, po­li­tič­kim nes­ta­bil­nos­ti­ma i mo­gu­ćim nes­ta­ši­ca­ma zbog oš­trih zi­ma. m uu a ti gr le lo pe­oj ki sk e po­ojat strv H

A li o o t F

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.