Li­de­ri EU spas euro­zo­ne vi­de u čvr­š­ćim in­te­gra­ci­ja­ma

Od to­ga da se nad­zor ba­na­ka pre­ne­se na ECB do pra­vi­la za de­fi­ci­te

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TIN BAŠIĆ tin.ba­sic@pos­lov­ni.hr

Što je na sto­lu? Od to­ga da se nad­zor ba­na­ka pre­ne­se na ECB do pra­vi­la za de­fi­ci­te

NNa­crt na de­set stra­ni­ca Pri­mar­ni je cilj europ­skih li­de­ra da u Bruxel­le­su do­go­vo­re us­pos­tav­lja­nje snaž­ni­je fi­skal­ne i ban­kar­ske uni­je

akon sas­tan­ka na vr­hu čel­ni­ka 20 naj­moć­ni­jih svjet­skih dr­ža­va proš­lo­ga tjed­na u Mek­si­ku, na ko­je­mu su se europ­ski čel­ni­ci do­go­vo­ri­li da će se do­go­vo­ri­ti o na­či­nu spa­ša­va­nja euro­zo­ne, oči svjet­ske jav­nos­ti upr­te su u sas­ta­nak europ­skih li­de­ra u če­t­vr­tak od ko­je­ga se mno­go oče­ku­je. Na nje­mu će su­dje­lo­va­ti i pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić kao pro­ma­trač. Tež­nja o us­pos­tav­lja­nju snaž­ni­je fi­s­kla­ne i ban­kar­ske uni­je pri­mar­ni je cilj europ­skih li­de­ra.

Pre­ma pri­jed­lo­gu od­lu­ka ko­je su objav­lje­ne u uto­rak, čla­ni­ce euro­zo­ne tre­ba­le bi pre­ni­je­ti nad­zor nad svo­jim ban­ka­ma ne­kom od europ­skih su­per­vi­zo­ra, a naj­češ­ći kan­di­dat za taj po­sao je Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka (ECB). Za­uz­vrat, “spa­so­nos­ni” fon­do­vi Uni­je tre­ba­li bi do­bi­ti do­zvo­lu za osi­gu­ra­va­njem de­po­zi­ta tih ba­na­ka i in­ter­ve­ni­ra­ti ka­pi­ta­lom ka­da je to po­treb­no. Pri­jed­lo­zi od­lu­ka, ko­ji su is­pi­sa­ni na se­dam stra­ni­ca, ocr­ta­va­ju bu­du­će funk­ci­oni­ra­nje uni­je, a uklju­čen je i pri­jed­log na te­me­lju ko­je­ga bi se pri­si­li­lo vla­de čla­ni­ca da mo­ra­ju od dru­gih dr­ža­va euro­zo­ne do­bi­ti do­zvo­lu ko­li­ki smi­ju ima­ti de­fi­cit svo­jih pro­ra­ču­na.

Čak se pred­la­že i da li­de­ri dr­ža­va od os­ta­lih čla­ni­ca tra­že do­zvo­lu pri­li­kom pla­no­va po­troš­nje i po­re­za, pi­še Wall Stre­et Jo­ur­nal. Do­ku­ment su ina­če pri­pre­mi­li čel­ni lju­di Vi­je­ća Euro­pe, ECB-a, Eu­rop­ske ko­mi­si­je i euro­gru­pe (mi­nis­tri fi­nan­ci­ja dr­ža­va čla­ni­ca euro­zo­ne, op. a). No os­ta­je ne­jas­no ka­ko će se od­lu­ke pri­mi­je­ni­ti ima­ju­ći u vi­du iz­ra­zi­to slo­žen po­li­tič­ki sus­tav u Eu­ro­pi.

Pri­mje­ri­ce, ni­je jas­no ko­je su to ins­ti­tu­ci­je u Uni­ji ko­je bi tre­ba­le preuzeti no­ve ulo­ge. To bi tre­ba­lo bi­ti is­kris­ta­li­zi­ra­no do pro­sin­ca, dok bi rad­na ver­zi­ja tih od­lu­ka tre­ba­la bi­ti do­ne­se­na u lis­to­pa­du. To na­rav­no ni­su je­di­ni pro­ble­mi.

Ako bi li­de­ri čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je, ili ba­rem euro­zo­ne, pri­hva­ti­li pri­jed­lo­ge, to bi mo­glo re­zul­ti­ra­ti du­go­traj­nim i vje­ro­jat­no “tr­no­vi­tim re­mon­tom” mo­ne­tar­ne uni­je.

Ne sa­mo da bi u tom slu­ča­ju bi­lo po­treb­no mi­je­nja­ti odred­be ugo­vo­ra Eu­rop­ske uni­je, ne­go bi na­ci­onal­ni par­la­men­ti mo­ra­li ra­ti­fi­ci­ra­ti te od­lu­ke, pa čak i odr­ža­ti re­fe­ren­du­me.

Ta­ko­đer bi do­no­še­nje tih od­lu­ka mo­glo stvo­ri­ti do­dat­ne po­dje­le iz­me­đu dr­ža­va ko­je ko­ris­te eu­ro kao va­lu­tu i os­ta­lih de­set ko­je ne ko­ris­te.

Mi­ca­nje ri­zi­ka iz jed­nadž­be

Pre­ma sa­daš­njim “pra­vi­li­ma igre” dr­ža­ve, od­nos­no na­ci­onal­ne vla­de nad­gle­da­ju svo­je ban­ke u su­rad­nji s Eu­rop­skom agen­ci­jom za ban­ke (EBA). Ka­ko bi se ri­zik od pro­pas­ti ba­na­ka u pot­pu­nos­ti mak­nuo s na­ci­onal­ne ra­zi­ne i po­di­gao na Eu­rop­sku uni­ju, a sa­mim ti­me i spri­je­čio da po­sr­nu­le ban­ke za so­bom po­vu­ku na dno ci­je­lu dr­ža­vu, no­vi Europ­ski sta­bi­li­za­cij­ski me­ha­ni­zam (ESM) te­žak 500 mi­li­jar­di eura tre­bao bi ima­ti mo­guć­nost dje­lo­va­ti.

Za­uz­vrat što di­je­li ri­zik europ­ski re­gu­la­tor, a vr­lo vje­ro­jat­no je ri­ječ o ECB-u, do­bit će no­ve, ve­će ov­las­ti ka­ko bi iz­rav­no in­ter­ve­ni­rao kod ba­na­ka pri­je ne­go one dos­pi­ju u ve­li­ke pro­ble­me. Bi­lo ka­ko bi­lo, je­di­no što je jas­no iz pri­jed­lo­ga od­lu­ka je to da će bi­ti pro­ble­ma s nji­ho­vom pro­ved­bom. S ob­zi­rom na to da bi dio od­lu­ka tre­ba­le ra­ti­fi­ci­ra­ti čla­ni­ce EU, pos­to­ji ve­li­ka vje­ro­jat­nost da će taj pro­ces tra­ja­ti ne­ko­li­ko mje­se­ci.

FOTOLIA

Pro­ble­ma će bi­ti u pro­ved­bi od­lu­ka ko­je bu­du do­ne­se­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.