Ame­rič­ka stra­te­gi­ja je bo­lja od eu­rop­ske šted­nje

Po­ti­caj za opo­ra­vak Sni­ža­va­njem ka­mat­nih sto­pa ili uba­ci­va­njem nov­ca u gos­po­dar­stvo ne­će se po­ve­ća­ti gos­po­dar­ska ak­tiv­nost osim ako se is­to­dob­no ne uk­la­nja­ju pre­pre­ke ula­ga­nji­ma

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI - Pro­ject Syn­di­ca­te, 2012. www.pro­ject-syn­di­ca­te.org

Je li šted­nja mr­tva? Na proš­lo­mje­seč­nom sas­tan­ku ze­ma­lja G8 u Camp Da­vi­du nje­mač­ki program šted­nje na­mi­je­njen pro­ble­ma­tič­nom juž­nim čla­ni­ca­ma eu­ro­zo­ne na­išao je na oz­bi­ljan ot­por. Slič­no to­mu, ne­dav­no odr­ža­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri u Fran­cu­skoj da­li su vje­tar u kri­la oni­ma ko­ji tvr­de da Eu­ro­pa mo­ra ras­tom po­ku­ša­ti pro­na­ći rje­še­nje za pre­za­du­že­ni jav­ni sek­tor umjes­to da se tru­di pos­ti­ći tre­nu­tač­nu fi­skal­nu or­to­dok­si­ju. K to­mu ne­ma jam­s­tva da će no­vo­iza­bra­na grč­ka vla­da stran­ke des­nog cen­tra No­va de­mo­kra­ci­ja, ko­ja pre­fe­ri­ra po­šti­va­nje uvje­ta fi­nan­cij­skog spo­ra­zu­ma, us­pje­ti ofor­mi­ti ve­ćin­sku vla­du.

Za raz­li­ku od Eu­ro­pe Sje­di­nje­nje Ame­rič­ke Dr­ža­ve sli­je­de eks­pan­zi­onis­tič­ku ma­kro­eko­nom­sku po­li­ti­ku us­mje­re­nu na rast sve od kri­ze 2007. – 2009. una­toč go­le­mom pro­ra­čun­skom de­fi­ci­tu. Za­sad, su­de­ći pre­ma skrom­nom opo­rav­ku u SA­Du i ni­kak­vom u Eu­ro­pi, ame­rič­ka stra­te­gi­ja po­ka­zu­je se us­pješ­ni­jom od eu­rop­ske šted­nje.

Ši­re­nje ili šted­nja

No sam oda­bir iz­me­đu ši­re­nja i šted­nje ni­je ci­je­la pri­ča. Ma­kro­eko­nom­ska po­li­ti­ka dje­lu­je za­jed­no s mi­kro­eko­nom­skom stvar­noš­ću na sup­til­ne, ali snaž­ne na­či­ne ko­ji se ri­jet­ko spo­mi­nju. Jed­nos­tav­nim ri­je­či­ma, zbog eu­rop­ske mi­kro­eko­nom­ske struk­tu­re is­te su ma­kro­eko­nom­ske mje­re us­mje­re­ne na rast ma­nje učin­ko­vi­te u Europ­skoj uni­ji ne­go u SAD-u. Evo i za­što: ma­kro­eko­nom­sko olak­ša­nje, bi­lo sni­ža­va­njem ka­mat­nih sto­pa ili ne­kom dru­gom vr­stom uba­ci­va­nja nov­ca u gos­po­dar­stvo, ima za cilj po­ve­ća­ti gos­po­dar­sku ak­tiv­nos­ti. Ta­ko je kru­že­nje nov­ca po­ja­ča­no pa po­du­ze­ća po­nov­no za­poš­lja­va­ju i zah­ti­je­va­ju od pos­to­je­ćih za­pos­le­ni­ka da vi­še ra­de. Po­du­zet­ni­ci ko­ji raz­miš­lja­ju o po­kre­ta­nju pos­la u tak­vim uvje­ti­ma odva­že se na to, a ban­ke im po­zajm­lju­ju sred­stva za odr­ži­vost dje­lat­nos­ti.

No­vo­za­pos­le­ni kao i no­ve tvrt­ke da­lje tro­še no­vac, što po­dra­zu­mi­je­va no­va radna mjes­ta, vi­še no­vih tvrt­ki i još po­troš­nje. Gos­po­dar­stvo ras­te, a dr­ža­va os­tva­ru­je ve­ći po­rez­ni pri­hod, či­me se po­ma­že po­je­di­nim vla­da­ma da sre­de fi­skal­ni ne­red u ku­ći. Ta­ko se dr­ža­va ras­tom iz­vla­či iz gos­po­dar­skih po­te­ško­ća.

No Eu­rop­ska uni­ja ni­ka­ko da shva­ti to što su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve već odav­no shva­ti­le i pri­mi­je­ni­le jer mi­kro­eko­nom­ska pra­vi­la u Europ­skoj uni­ji stva­ra­ju na­pe­tos­ti ko­je us­po­ra­va­ju tu vrst ši­re­nja i ras­ta. Stro­ga pra­vi­la gle­de tr­ži­šta ra­da u Europ­skoj uni­ji do­bro su poz­nat pri­mjer ko­ji se čes­to na­vo­di.

Kru­tost eu­rop­skog tr­ži­šta ra­da zna­či da je u mno­gim zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je vr­lo te­ško sma­nji­ti broj za­pos­le­nih u ne­koj tvrt­ki. Bu­du­ći da su svjes­ne tih po­te­ško­ća, tvrt­ke su op­će­ni­to ne­s­klo­ne otva­ra­nju no­vih rad­nih mjes­ta sve dok ni­su pot­pu­no si­gur­ne da je du­go­roč­na po­traž­nja za nji­ho­vim pro­izvo­di­ma do­volj­na za prav­da­nje du­go­roč­nog za­poš­lja­va­nja. Sto­ga čak i ako se po­du­ze­ći­ma

Kru­tost tr­ži­šta ra­da re­zul­ti­ra­la je ti­me da je VR­LO TE­šKO SMA­NJI­TI BROJ ZA­POS­LE­NIH u tvrt­Ka­ma Mark roe profesor je na Prav­nom fa­kul­te­tu sve­uči­li­šta Har­vard u Grč­Koj po­Kre­ta­nje ma­le tvrt­Ke TRA­JE DVOS­TRU­KO DU­LJE NE­GO U SAD-U, au špa­njol­sKoj čaK če­ti­ri pu­ta du­lje

omo­gu­ći jed­nos­tav­ni­ji pris­tup nov­cu i zaj­mo­vi­ma, broj­ne tvrt­ke i da­lje od­bi­ja­ju znat­ni­je po­ve­ća­nje bro­ja za­pos­le­ni­ka zbog stra­ha od pre­ve­li­kih obve­za u ne­kom bu­du­ćem raz­dob­lju gos­po­dar­skog us­po­ra­va­nja.

Gu­še tr­ži­šta

Pri­mje­ri­ce, ne­dav­ni por­tret ta­li­jan­skog pre­mi­je­ra Marija Mon­ti­ja u The Eco­no­mis­tu pri­ka­zu­je Ita­li­ju ko­ju i da­lje gu­še pra­vi­la tr­ži­šta ra­da zbog kojih po­du­ze­ća ne že­le ima­ti vi­še od 15 za­pos­le­ni­ka (sve iz­nad te broj­ke pos­ta­je iz­nim­no te­ško gle­de sma­nje­nja bro­ja rad­ni­ka). Na­ime, ako že­le bi­ti us­pješ­ne, eks­pan­zi­onis­tič­kim ma­kro­eko­nom­skim mje­ra­ma po­treb­na su suk­lad­na mi­kro­eko­nom­ska pra­vi­la.

Ima ne­ke iro­ni­je u to­me da je naj­žus­tri­ji za­go­vor­nik šted­nje upra­vo vla­da nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel jer je Nje­mač­ka, na­ro­či­to pod vod­stvom nje­zi­na pret­hod­ni­ka Ger­har­da Sc­hröde­ra i vla­de pre­dvo­đe­ne so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ma, po­du­ze­la pu­no vi­še o pi­ta­nju li­be­ra­li­za­ci­je pra­vi­la ra­da i pos­lo­va­nja u toj zem­lji u od­no­su na os­ta­le vla­de Eu­rop­ske uni­je. Za­to su eks­pan­zi­oni- stič­ke mje­re us­mje­re­ne na rast pu­no us­pješ­ni­je u Nje­mač­koj ne­go u mno­gim dr­ža­va­ma eu­ro­zo­ne ko­ji­ma bi­va­ju pro­pi­sa­ne.

Pra­vi­la ko­ja pri­je­če os­ni­va­nje no­vih po­du­ze­ća mo­žda su još ve­ća pre­pre­ka učin­ko­vi­toj mo­ne­tar­noj eks­pan­zi­ji. Jed­nos­tav­no je pre­te­ško po­kre­nu­ti raz­no­raz­ne obli­ke po­du­ze­ća na mno­gim mjes­ti­ma i is­to­dob­no po­kre­nu­ti ši­re­nje i rast pos­to­je­ćih. Po­treb­ne do­zvo­le ne­ri­jet­ko je iz­nim­no te­ško is­ho­di­ti.

Na­jo­bič­ni­ja do­ku­men­ta­ci­ja za os­ni­va­nje po­du­ze­ća pu­no je op­sež­ni­ja ne­go u SAD-u. Do­is­ta, ia­ko je ovaj pro­ces po­s­ljed­njih go­di­na u Eu­ro­pi znat­no po­jed­nos­tav­ljen, pre­ma pro­cje­na­ma Svjet­ske ban­ke u Grč­koj i Eu­ro­pi op­će­ni­to po­kre­ta­nje ma­le tvrt­ke tra­je dvos­tru­ko du­lje ne­go u SAD-u, a u Špa­njol­skoj čak če­ti­ri pu­ta du­lje.

Ža­le za do­brim pri­ča­ma

Ia­ko svi ža­le zbog iz­os­tan­ka sjaj­nih po­du­zet­nič­kih pri­ča po­put one o Fa­ce­bo­oku u Eu­ro­pi, te­ško­će u otva­ra­nju fri­zer­skog sa­lo­na, tr­go­vi­na i os­ta­lih po­du­ze­ća ima­ju jed­na­ko zna­ča­jan op­ći uči­nak. Uz­mi­mo za pri­mjer li­cen­ci­je za tak­sis­tič­ke tvrt­ke. Pu­no lju­di zna­lo bi vo­zi­ti tak­si, čak i oni ne­za­pos­le­ni, ali u ve­ći­ni ve­li­kih gra­do­va u Eu­ro­pi i SAD-u tek ri­jet­ki us­pi­ju do­bi­ti do­zvo­lu za to. Za­mis­li­te ka­ko bi to bi­lo kad bi glav­ni­na gos­po­dar­stva bi­la or­ga­ni­zi­ra­na po­put tak­si­in­dus­tri­je. Ni je­dan od pos­to­je­ćih obli­ka gos­po­dar­skih po­ti­ca­ja ne bi pri­do­nio po­ve­ća­nju bro­ja tak­si­ja sve dok se ne uk­lo­ne pos­to­je­ća po­čet­na ogra­ni­če­nja.

Mag­da Bi­an­co, Sil­via Gi­aco­mel­li i Gi­aco­mo Ro­da­no iz Bank of Italy ne­dav­no su obja­vi­li iz­vješ­će pre­ma ko­je­mu su slič­ne ins­ti­tu­cij­ske pre­pre­ke za ši­re­nje u Ita­li­ji i da­lje sve­ko­li­ko pri­sut­ne. Ia­ko će ne­ka tvor­ni­ca os­tva­ri­ti jed­nos­tav­ni­ji pris­tup sred­stvi­ma, a mo­žda čak i osje­ti­ti po­ja­ča­nu po­traž­nju za svo­jim pro­izvo­di­ma, ne­će za­pos­li­ti još rad­ni­ka, već bi mo­gla od­lu­či­ti po­vi­si­ti ci­je­ne.

Po­ten­ci­jal­ni kon­ku­ren­ti po­čet će raz­miš­lja­ti o ula­sku na to tr­ži­šte, ali će on­da zbog ve­li­kih re­gu­la­cij­skih ulaz­nih pre­pre­ka ipak od­lu­či­ti os­ta­ti us­mje­re­ni na pri­mar­nu dje­lat­nost. U tak­vom okruž­ju eks­pan­zi­onis­tič­ka mo­ne­tar­na po­li­ti­ka ta­ko­đer bi se mo­gla po­ka­za­ti ne­us­pješ­nom. Mo­žda se upra­vo sto­ga no­vi fran­cu­ski pred­sjed­nik Franço­is Hol­lan­de ra­di­je pre­ko vla­de us­mje­ra­va na iz­rav­ne i spe­ci­fič­ne ci­lje­ve, kao što je za­poš­lja­va­nje 60.000 no­vih uči­te­lja.

Ni­je te­ško za­mis­li­ti pro­mje­nu smje­ra u Eu­ro­pi, od­nos­no us­kla­đi­va­nje eks­pan­zi­onis­tič­ke ma­kro­eko­nom­ske po­li­ti­ke s ubla­ža­va­njem mi­kro­eko­nom­skih pre­pre­ka. No pos­to­je­ćim po­du­ze­ći­ma i već za­pos­le­nim rad­ni­ci­ma dra­ži je sta­tus quo, što na zna­ča­jan na­čin one­mo­gu­ću­je nas­to­ja­nja onih na vlas­ti. Sve je to u ve­li­koj mje­ri pri­sut­no ne sa­mo u grč­koj po­li­ti­ci, već i u po­li­ti­ci os­ta­lih ze­ma­lja čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.