Uvoz pre­hram­be­nih pro­izvo­da kon­ti­nu­ira­no ras­te br­že od iz­vo­za

Žak­li­na Ju­ra­nić iz Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re upo­zo­ra­va ka­ko smo 2014. za­vr­ši­li s ne­ga­tiv­nom vanj­sko­tr­go­vin­skom bi­lan­com po­ljo­pri­vred­no-pre­hram­be­nih pro­izvo­da od 987 mi­li­ju­na eura

Poslovni Dnevnik - - SNAGA HRVATSKE HRANE 2016. - BO­RI­VO­JE DOKLER

Hr­vat­ska ne pro­izvo­di do­volj­no i u pro­sje­ku kon­ku­rent­no s ob­zi­rom na pos­to­je­će ka­pa­ci­te­te i po­ten­ci­ja­le. Na­rav­no da pos­to­je su­bjek­ti ko­ji ima­ju pro­izvod što mo­že kon­ku­ri­ra­ti, ka­ko na tr­ži­štu re­gi­je, ta­ko i na EU i os­ta­lim svjet­skim tr­ži­šti­ma, me­đu­tim, pro­ma­tra­ju­ći ma­kro ra­zi­nu – sli­ka ni­je do­bra. Ne­ko­li­ko je in­di­ka­to­ra po­mo­ću ko­jih mo­že­mo vr­lo la­ko ar­gu­men­ti­ra­ti či­nje­ni­cu da bi si­tu­aci­ja mo­gla od­nos­no tre­ba­la bi­ti bo­lja uvoz kon­ti­nu­ira­no ras­te br­že od iz­vo­za; pri­su­tan je pad vo­lu­me­na pro­izvod­nje – i ukup­ne po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje, ali i bilj­ne i stoč­ne pro­izvod­nje za­seb­no; ni­ska je sa­mo­dos­tat­nost po­se­bi­ce u po­vr­ću, vo­ću, svinj­skom me­su, ulji­ma; pa­da i pro­duk­tiv­nos­ti ra­da. Za raz­li­ku od ovih na­ših, tren­do­vi u EU su dru­ga­či­ji – vo­lu­men pro­izvod­nje sta­bi­lan je s bla­gom ten­den­ci­jom ras­ta, a pro­duk­tiv­nost ra­da ras­te, ka­že po­moć­ni­ca di­rek­to­ri­ce Sek­to­ra za po­ljo­pri­vre­du, pre­hram­be­nu in­dus­tri­ju i šu­mar­stvo Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re Žak­li­na Ju­ra­nić.

Mo­že­te li objas­ni­ti za­što je to ta­ko i što bi se tre­ba­lo uči­ni­ti da se to pro­mje­ni? Ko­ji bi tre­ba­li bi­ti pr­vi po­te­zi?

Hr­vat­sku po­ljo­pri­vre­du mu­če pr­vens­tve­no struk­tur­ni pro­ble­mi. S ob­zi­rom na pro­sječ­nu ve­li­či­nu po­ljo­pri­vred­nog gos­po­dar­stva od 7,3 hek­ta­ra (pre­ma ARKOD po­da­ci­ma), na 23 smo mjes­tu u EU, od­nos­no na 46% ra­zi­ne EU 28 pro­sje­ka. Uz to, pre­te­žu ma­la gos­po­dar­stva – tri če­t­vr­ti­ne ukup­nog bro­ja po­ljo­pri­vred­nih gos­po­dar­sta­va u ka­te­go­ri­ji je do 5 ha, a po­sjed je u pra­vi­lu vr­lo frag­men­ti­ran. Po­ljo­pri­vred­na gos­po­dar­stva u ka­te­go­ri­ji ve­li­či­ne 20 do 100 hek­ta­ra ima­ju ta­ko čak pro­sječ­no 30 par­ce­la. Po pro­duk­tiv­nos­ti ra­da od 5890 eura, mje­re­no bru­to do­da­nom vri­jed­noš­ću u po­ljo­pri­vre­di po go­diš­njoj je­di­ni­ci ra­da (ek­vi­va­lent jed­ne oso­be ko­ja ra­di pu­no rad­no vri­je­me u go­di­ni da­na), na ra­zi­ni smo 35% EU 28 pro­sje­ka.

Pri­mje­na zas­ta­rje­le teh­no­lo­gi­je i neo­d­go­va­ra­ju­će agro­teh­ni­ke re­zul­ti­ra­ju pro­sječ­no ni­žim pri­no­si­ma u od­no­su na EU. Uz ni­ske pri­no­se, eko­no­mič­nost pro­izvod­nje je upit­na s ob­zi­rom na ne­do­seg­nu­tu eko­no­mi­ju obuj­ma i po­ve­za­ne vi­so­ke tro­ško­ve pro­izvod­nje.

Uz žur­no stav­lja­nje po­ljo­pri­vred­nog dr­žav­nog, ali i pri­vat­nog, zem­lji­šta u funk­ci­ju, uz pro­ved­bu mje­ra ko­ma­sa­ci­je i na­vod­nja­va­nja, ključ­ne su inves­ti­ci­je u po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta ra­di do­se­za­nja eko­no­mi­je obuj­ma, u mo­der­ni­za­ci­ju pro­izvod­nje ra­di po­ve­ća­nja pri­no­sa i kva­li­te­te pro­izvo­da te snižavanja tro­ško­va pro­izvod­nje. Po­tre­ba udru­ži­va­nja pro­izvo­đa­ča, funk­ci­oni­ra­nje krat­kih la­na­ca ops­kr­be i pro­izvod­nja pro­izvo­da ve­će do­da­ne vri­jed­nos­ti važ­na su pi­ta­nja s ko­ji­ma se ta­ko­đer tre­ba uhva­ti­ti u ko­štac. Na­rav­no da sve ovo tre­ba pra­ti­ti sna­žan pri­je­nos zna­nja i re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja u pro­izvod­nju, ali i ja­ča in­di­vi­du­al­na i ko­lek­tiv­na pro­mo­ci­ja po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da.

Ne­ke od na­ve­de­nih po­tre­ba tre­ba rje­ša­va­ti dr­ža­va, od­nos­no re­gi­onal­na/ lo­kal­na samouprava, a ne­ke stva­ri mo­ra­ju rje­ša­va­ti sa­mi pro­izvo­đa­či. U to­me im tre­ba po­mo­ći dr­ža­va – kroz potpore i po­volj­no kre­di­ti­ra­nje inves­ti­ci­ja i te­ku­ćeg pos­lo­va­nja u po­ljo­pri­vre­di.

Dio na­ve­de­nih po­tre­ba mo­že se ri­je­ši­ti kroz pro­ved­bu Pro­gra­ma ru­ral­nog ra­zvo­ja 2014. – 2020., ko­ji pre­dvi­đa 17 raz­li­či­tih mje­ra s čak 61 ope­ra­ci­jom za rje­ša­va­nje struk­tur­nih pro­ble­ma po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nih po­dru­čja. Me­đu­tim, do­sa­daš­nja pro­ved­ba po­ka­za­la je odre­đe­ne sla­bos­ti ko­je je žur­no po­treb­no ri­je­ši­ti. U HGK dr­ži­mo ka­ko je po­treb­no pre­is­pi­ta­ti pos­to­je­ća pra­vi­la pro­ved­be mje­ra, uklju­ču­ju­ći kri­te­ri­je ran­gi­ra­nja, po­treb­no je do­ni­je­ti ja­san plan na­tje­ča­ja, te­mat­ski fo­ku­si­ra­ti na­tje­ča­je i ubr­za­ti obra­du pri­ja­va.

ob­zi­rom da smo ma­la otvo­re­na eko­no­mi­ja, ali za­bri­nja­va rast ne­ga­tiv­ne bi­lan­ce. Mis­li­te li da će se taj trend nas­ta­vi­ti?

U če­t­vrt sto­lje­ća uvoz po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih pro­izvo­da u Hr­vat­sku po­ve­ćao se 6,8 pu­ta, a iz­voz 5,8 pu­ta. Uvoz hra­ne ras­tao je br­že od iz­vo­za, pa smo 2014. go­di­nu za­vr­ši­li s ne­ga­tiv­nom bi­lan­com od 987 mi­li­ju­na eura. Oče­ku­je­mo da će po­da­ci za svih dva­na­est mje­se­ci 2015. go­di­ne ko­nač­no po­ka­za­ti za­us­tav­lja­nje ras­ta ne­ga­tiv­ne vanj­sko­tr­go­vin­ske bi­lan­ce po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih pro­izvo­da. Hr­vat­ska kao čla­ni­ca EU ne­ma mo­guć­nost pri­mje­ne auto­nom­nih tr­go­vin­skih rje­še­nja po­put uvo­đe­nja ca­ri­na ili pre­fe­ren­ci­jal­nog pris­tu­pa za odre­đe­na tr­ži­šta. Zna­mo da tr­go­vi­nu i tr­go­va­nje ne mo­že­mo za­us­ta­vi­ti, no uvoz­ne pro­izvo­de, po­go­to­vo ni­žih cje­nov­nih ka­te­go­ri­ja, tre­ba­le bi nad­lež­ne in­s­pek­cij­ske služ­be de­talj­ni­je kon­tro­li­ra­ti u po­gle­du mar­ke­tin­ških stan­dar­da, ali i as­pe­ka­ta si­gur­nos­ti hra­ne.

Ka­ko pro­cje­nju­je­te mo­guć­nost fi­nan­ci­ra­nja do­ma­će po­ljo­pri­vre­de i ka­ko tu sto­je os­ta­le čla­ni­ce EU?

Mo­guć­nos­ti za fi­nan­ci­ra­nje struk­tur­nih mje­ra po­ljo­pri­vred­ne po­li­ti­ke su do­bre s ob­zi­rom na su­dje­lo­va­nje Hr­vat­ske u pro­ved­bi Za­jed­nič­ke po­ljo­pri­vred­ne po­li­ti­ke (ZPP) EU i ko­ri­šte­nju sred­sta­va Eu­rop­skog po­ljo­pri­vred­nog fon­da za ru­ral­ni ra­zvoj (EAFRD) i Eu­rop­skog po­ljo­pri­vred­nog jam­s­tve­nog fon­da (EAGF).

Što se ti­če ve­li­či­ne omot­ni­ca za pro­ved­bu mje­ra I. i II. stu­pa ZPPa, a go­vo­ri­mo o 373 mi­li­ju­na eura za iz­rav­na pla­ća­nja i 332 mi­li­ju­na eura za mje­re ru­ral­nog ra­zvo­ja, si­tu­aci­ja je po­volj­na ako se us­po­re­di­mo s os­ta­lim čla­ni­ca­ma EU. Pro­sje­čan go­diš­nji iz­nos po hek­ta­ru i za iz­rav­na pla­ća­nja i za mje­re ru­ral­nog ra­zvo­ja ve­ći je od EU 28 pro­sje­ka, a iz­no­si 340 eura/ha, od­nos­no 302 eura/ha.

Me­đu­tim, dr­ža­va se ne bi smje­la os­lo­ni­ti sa­mo na EU pro­ra­čun za ra­zvoj po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nih po­dru­čja, s ob­zi­rom da se fi­nan­ci­ra­nje iz­rav­nih pla­ća­nja, a ko­ja su nuž­na za odr­ža­nje sta­bil­nos­ti do­hot­ka pro­izvo­đa­ča s ob­zi­rom na ve­li­ke fluk­tu­aci­je ci­je­na out­pu­ta i in­pu­ta, u de­se­to­go­diš­njem raz­dob­lju ne pro­vo­di u ci­je­los­ti iz EAGFa. Uz to, dr­ža­va mo­ra osi­gu­ra­ti oba­vez­no učeš­će za pro­ved­bu mje­ra ru­ral­nog ra­zvo­ja.

Mno­gi po­ljo­pri­vred­ni­ci is­ti­ču da za­kon­ski ok­vir ide u smje­ru uni­šta­va­nja OPG-a, a pra­ti in­te­re­se ve­li­kih. Sto­ji li ta tvrd­nja?

Hr­vat­ska kao čla­ni­ca EU pri­mje­nju­je Za­jed­nič­ku po­ljo­pri­vred­nu po­li­ti­ku EU. Iz­rav­na pla­ća­nja (poticaji) i mje­re ru­ral­nog ra­zvo­ja pro­vo­de se u skla­du s europ­skim pro­pi­si­ma ko­ji os­tav­lja­ju odre­đe­ni pros­tor čla­ni­ca­ma u vo­đe­nju po­ljo­pri­vred­ne po­li­ti­ke. Ne bi se mo­glo re­ći da pos­to­je­ći ok­vir ide u smje­ru uni­šta­va­nja obi­telj­skih po­ljo­pri­vred­nih gos­po­dar­sta­va, no či­ni se ka­ko odre­đe­ne mje­re ni­su u pot­pu­nos­ti fo­ku­si­ra­ne na one na ko­je bi tre­ba­le bi­ti us­mje­re­ne, od­nos­no kri­te­ri­ji pri­hvat­lji­vos­ti za do­dje­lu pot­po­ra unu­tar odre­đe­nih mje­ra ni­su od­go­va­ra­ju­će de­fi­ni­ra­ni, što je sva­ka­ko po­treb­no čim pri­je is­pra­vi­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.