Po­ka­za­ti da po­ljo­pri­vre­da ni­je kuk­nja­va i po­tak­nu­ti bav­lje­nje njo­me na­ša je mi­si­ja

Mi­ros­lav Kuskunović, glav­ni ured­nik Agro­bi­za, por­ta­la ko­ji su po­kre­nu­li Ve­čer­nji list i Pos­lov­ni dnev­nik, o bolj­ka­ma i po­ten­ci­ja­li­ma do­ma­će po­ljo­pri­vre­de, te­ma­ma ko­je će obra­đi­va­ti i ci­lja­noj pu­bli­ci AKO PO­TAK­NE­MO NE­KO­GA DA OBRA­DI ZEM­LJU

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - MA­RI­NA BO­RO­VAC/VL

Od da­nas je na in­ter­net­skoj stra­ni­ci www.agro­biz.hr dos­tu­pan sa­dr­žaj no­vog por­ta­la ko­ji su po­kre­nu­li Pos­lov­ni dnev­nik i Ve­čer­nji list. Nas­tao je kao re­zul­tat ve­li­ko­ga us­pje­ha pro­jek­ta Zlata vri­je­dan – iz­bo­ra naj­bo­ljeg obi­telj­skog po­ljo­pri­vred­nog gos­po­dar­stva (OPG) u Hr­vat­skoj i go­le­mog in­te­re­sa po­ljo­pri­vred­ni­ka za Pos­lov­ni uz­let – ko­ris­na pre­da­va­nja o pos­lo­va­nju ko­je di­ljem Hr­vat­ske s part­ne­ri­ma pro­vo­di Pos­lov­ni dnev­nik. Glav­ni ured­nik por­ta­la je Mi­ros­lav Kuskunović, do­ne­dav­na za­pos­le­nik u Mi­nis­tar­stvu po­ljo­pri­vre­de.

Ko­je će­te te­me obra­đi­va­ti, na ko­ju pu­bli­ku ra­ču­na­te?

Hr­vat­ska je po­ljo­pri­vre­da na pre­krat­ni­ci – EU nam nu­di ogrom­ne mo­guć­nos­ti ko­ri­še­nja nov­ca, ima­mo otvo­re­no tr­ži­šte od 500 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, no i da­lje dos­ta to­ga ne ra­zu­mi­je­mo. Pri­mje­ri­ce, ka­ko funk­ci­oni­ra EU i nje­zi­na Za­jed­nič­ka po­ljo­pri­vred­na po­li­ti­ka, ka­ko se ko­ris­te fon­do­vi ko­ji nu­de go­le­ma sred­stva, ali ih sla­bo ko­ris­ti­mo. Hr­vat­skoj po­ljo­pri­vre­di ne­dos­ta­je zna­nje, in­for­ma­ci­je ka­ko po­kre­nu­ti i us­pje­ti u ne­kom pos­lu, ka­ko se udru­ži­ti i po­ve­za­ti i u kon­ča­ni­ci ka­ko za­dr­ža­ti ži­vot i za­pos­le­nost na se­lu. Svi smo se za­tvo­ri­li u svo­je mi­kro­sre­di­ne, pu­no zna­nja os­ta­je ne­isko­ri­šte­no u ure­di­ma znans­tve­ni- ka i struč­nja­ka, dos­ta in­for­ma­ci­ja os­ta­je unu­tar ins­ti­tu­ci­ja i za­vo­da i ne do­la­zi do lju­di ko­ji­ma su na­mi­je­nje­ni, oni­ma ko­ji od po­ljo­pri­vre­de že­le i mo­gu ži­vje­ti. Že­li­mo to po­ve­za­ti i po­nu­di­ti ide­je za po­sao u po­ljo­pri­vre­di, po­ve­za­ti lju­de i zna­nje te po­ku­ša­ti pi­sa­ti o po­ljo­pri­vre­di na druk­čji na­čin. Po­ljo­pri­vre­da je da­nas biz­nis i ta­ko tre­ba po­če­ti raz­miš­lja­ti. Ako po­tak­ne­mo ne­ko­ga da obra­di zem­lju i pro­izvo­di mr­k­vu ili su­hu šlji­vu i na­uči­mo ga ka­ko je us­pješ­no pro­da­ti, učinit će­mo pu­no.

O ko­jim as­pek­ti­ma po­ljo­pri­vre­de i agro­biz­ni­sa će­te pi­sa­ti?

Agro­biz će objav­lji­va­ti pri­če o OPGo­vi­ma, vi­jes­ti o po­ljo­pri­vre­di i agro­biz­ni­su iz Hr­vat­ske, EU i ze­ma­lja iz su­sjed­stva. Že­li­mo objaš­nja­va­ti što je to što se iz EU fon­do­va mo­že is­ko­ris­ti­ti. Ana­li­zi­rat će­mo po­je­di­ne pro­izvod­nje uz po­moć struč­nja­ka i znans­tve­ni­ka. Jed­na od na­ših ključ­nih ru­bri­ka bit će glo­bal­no se­lo, pr­vi veliki se­ri­jal o hr­vat­skim se­li­ma. Da­nas se o ži­vo­tu na se­lu ma­lo zna, ne­ma sa­dr­žaj­nih re­por­ta­ža i pri­ča o oču­va­nju tra­di­ci­je, na­či­nu ka­ko se­lo ži­vi... Kroz Pro­gram za ru­ral­ni ra­zvoj Hr­vat­skoj se go­diš­nje nu­di vi­še od 300 mi­li­ju­na eura za raz­li­či­te as­pek­te, a je­dan od njih je oču­va­nje tra­di­ci­je na ru­ral­nim pros­to­ri­ma, odr­živ ra­zvoj, ula­ga­nje u ru­ral­nu in­fras­truk­tu­ru. Ko­ja je svr­ha ula­ga­ti u vr­ti­će i ško­le na se­li­ma ako ne­će­mo ima­ti dje­ce ko­ja ta­mo ži­ve? EU da­je go­lem no­vac za ra­zvoj Lo­kal­nih ak­cij­skih gru­pa, tzv. LAGo­va, no kad bis­te da­nas pi­ta­li lju­de što su to LAGo­vi, po­ka­za­lo bi se da ih 90 pos­to ne zna če­mu oni slu­že i što ra­de. Ne­dav­no is­tra­ži­va­nje Eu­ros­ta­ta po­ka­za­lao je da tek de­vet pos­to gra­đa­na Hr­vat­ske ra­zu­mi­je ka­ko se di­je­le poticaji po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma i če­mu oni slu­že.

Ka­ko će­te pred­stav­lja­ti “ma­le” po­ljo­pri­vred­ni­ke?

Po­ku­šat će­mo obja­vi­ti što vi­še us­pje­ha u po­ljo­pri­vre­di, ne sa­mo OPGo­va, ne­go i obr­ta, tvrt­ki, znans­tve­ni­ka... Ako us­pi­je­mo ne­kog mo­ti­vi­ra­ti da kre­ne u pro­izvod­nju, po­nu­di­mo mu struč­nu ka­lu­ka­ci­ju ko­li­ko mu tre­ba nov­ca za to i po­ve­že­mo ga s dru­gi­ma da se udru­ži i ima do­volj­ne ko­li­či­ne ko­je net­ko ho­će ku­pi­ti, is­pu­nit će­mo svo­ju mi­si­ju. Za us­pjeh por­ta­la važ­ni su nam svi – mla­di po­ljo­pri­vred­ni­ci, lju­di iz Mi­nis­tar­stva, agen­ci­ja, fa­kul­te­ta, ali i struč­nja­ci na­ših agro­biz­nis tvrt­ki ko­ji da­nas us­pi­je­va­ju pro­izves­ti i de­vet to­na pšenice na hek­ta­ru, što je na ra­zi­ni us­pješ­nih svjet­skih po­ljo­pri­vre­da, ali ka­ko to pos­ti­žu ni­smo još nig­dje pro­či­ta­li.

Go­vo­ri­te že­lji da se ne­što po­kre­ne? Mo­že li por­tal utje­ca­ti na pro­mje­nu raz­miš­lja­nja?

Po­li­ti­ka stva­ra at­mo­sfe­ru u druš­tvu. U Hr­vat­skoj se us­pjeh ne pra­šta, i da­lje smo sklo­ni­ji sa­mi se­be kri­ti­zi­ra­ti i go­vo­ri­ti što ne va­lja. Na­še su nji­ve neo­bra­đe­ne, a lju­di na se­lu ko­pi­ra­ju obra­zac grad­skog ži­vo­ta, ži­ve ži­vot na Fa­ce­bo­oku i in­ter­ne­tu, dok se u gra­do­vi­ma lju­di oti­ma­ju za ma­li ko­mad grad­skih vr­to­va ne bi li pro­izve­li ne­što po­vr­ća ili vo­ća za se­be.

Ni­je ide­ali­zam ako vam ne­ki po­ljo­pri­vred­nik ka­že ka­ko ne mo­že na­ći se­zon­ske rad­ni­ke, a s dru­ge stra­ne pi­še­mo o to­me ka­ko mla­di bje­že iz zem­lje. Ako svi za­jed­no po­ku­ša­mo stvo­ri­ti po­ti­caj­nu atom­sfe­ru, mo­žda ne­što i na­pra­vi­mo. Me­di­ji u to­me ima­ju ve­li­ku ulo­gu i od­go­vor­nos­ti, a Ve­čer­nji lis­ti i Pos­lov­ni dnev­nik to su pre­poz­na­li.

Ho­će li se Agro­biz po­ve­za­ti s mla­dim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma?

Da, s mla­dim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma sklo­pit će­mo ugo­vor o su­rad­nji, že­li­mo da s na­ma bu­du po­kre­tač no­vih pro­ce­sa u po­ljo­pri­vre­di. Već u trav­nju imat će­mo na Bje­lo­var­skom saj­mu Otvo­re­ne da­ne mla­dih po­ljo­pri­vred­ni­ka, na ko­je će­mo do­ves­ti broj­ne pre­da­va­če i stu­den­te agro­eko­no­mi­je s Agro­nom­skog fa­kul­te­ta i so­ci­olo­gi­je se­la s Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta. Ima­mo am­bi­ci­ju po­kre­nu­ti i tran­sfer vlas­niš­tva sa sta­rih na mla­de. Vi­še od 60 pos­to vlas­ni­ka OPGo­va sta­ri­je je od 60 go­di­na. Iako je ri­ječ o vri­jed­nim lju­di­ma, či­nje­ni­ca je da mo­ra­ju svo­ja ima­nja pre­pus­ti­ti mla­di­ma.

U kak­vom nam je sta­nju po­ljo­pri­vre­da?

Dr­ža­va ko­ja go­to­vo po­lo­vi­cu svo­je hra­ne i po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da uvozi je dr­ža­va ko­ja bi u bu­duć­nos­ti mo­gla ima­ti ve­li­ke pro­ble­me. Kri­vim po­ljo­pri­vred­nim po­li­ti­ka­ma i ba­ca­njem go­le­ma nov­ca u vje­tar uni­šti­li smo i ono ma­lo pro­izvod­nje te stvo­ri­li do­jam da su po­ljo­pri­vre­da i agro­biz­nis kuk­nja­va, vje­či­ta bor­ba za ci­je­nu te is­klju­či­vo tro­še­nje dr­žav­no­ga nov­ca. Kon­ku­ret­nost i pro­duk­tiv­nost pos­ta­li su man­tra o ko­joj svi pri­ča­ju, ali ni­ka­ko nam ne us­pi­je­va stvo­ri­ti ča­rob­nu for­mu­lu ka­ko ih po­di­ći i pos­ta­ti do­bri i sa­mod­stat­ni. Pri­če o us­pješ­nim OPGo­vi­ma kroz pro­jekt Zlata vri­je­dan po­ka­za­le su dru­gu stra­nu me­da­lje: na se­lu pos­to­je lju­di ko­ji vri­jed­no ra­de, pro­izvo­de i us­pi­je­va­ju pro­da­ti svo­je pro­izvo­de. Oni su nuk­le­us druš­tva i ne­što što tre­ba po­kre­nu­ti po­ljo­pri­vre­du, ali se tre­ba­ju po­ve­za­ti da bi doš­li do po­tro­ša­ča na mo­de­ran na­čin. Mo­ra­ju do­ći do po­li­ca ve­li­kih tr­go­vi­na i do stra­nih tr­ži­šta, spo­ra­dič­na pro­da­ja ni­je rje­še­nje. U to­me im že­li­mo po­mo­ći.

DA­VOR PUKLAVEC/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.