PRE­HRAM­BE­NA SA­MO­DOS­TAT­NOST MO­RA BI­TI U ZNA­KU OPG-A

Upo­zo­re­nje Bi­lo bi tra­gič­no da se gra­đa­ni opet poč­nu gu­ra­ti u si­tu­aci­ju bi­ro­krat­ske svev­las­ti i do­go­vor­ne eko­no­mi­je u ko­joj im sud­bi­nu stvar­no kro­je sa­mo­zva­ne eli­te ko­je su svo­ju moć ne­ri­jet­ko stek­le i odr­ža­va­ju mu­ze­ći jav­ne kra­ve

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - Ana­li­za

Hr­vat­ska je, ka­žu, par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja u ko­joj na­rod bi­ra zas­tup­ni­ke na os­no­vu pro­gra­ma stra­na­ka i ide­ja ko­je one že­le pro­ves­ti. Zas­tup­nič­ka ve­ći­na po­vje­ra­va Vla­di pro­ved­bu pro­gra­ma i nad­zi­re ju.

U prak­si to uglav­nom ni­je ta­ko: pro­gra­mi su hr­vat­skih stra­na­ka čes­to to­li­ko uop­će­ni da se od njih la­ko od­stu­pa, a Sa­bor je da­le­ko vi­še gu­me­ni štem­pilj na Vla­di­ne od­lu­ke ne­go njen kri­tič­ni nad­zor­nik. Dvi­je ve­li­ke stran­ke uho­da­le su sus­tav ko­ali­ci­ja s ma­lim stran­ka­ma ko­je im omo­gu­ću­ju da usi­šu gla­so­ve raz­nih mar­gi­nal­nih ka­te­go­ri­ja, a da tak­vim sa­vez­ni­ci­ma na­kon po­bje­de kao pro­tu­vri­jed­nost do­di­je­le odre­đe­ni broj duž­nos­ni­ka i sta­ra­telj­stvo nad ne­kom dr­žav­nom agen­ci­jom ili, još bo­lje, jav­nim po­du­ze­ćem. Ta­ko is­pa­da da smo jed­no­par­tij­sku dik­ta­tu­ru za­mi­je­ni­li vi­šes­tra­nač­kom.

Iz­me­đu dva ta­ko iz­jed­na­če­na blo­ka već su se go­di­na­ma po­jav­lji­va­le i nestajale sku­pi­ne ne­za­do­volj­ni­ka sve dok po­s­ljed­nji iz­bo­ri ni­su iz­nje­dri­li kva­li­tet­no no­vu si­tu­aci­ju u ko­joj se uči­ni­lo da je Hr­vat­ska na pra­gu no­vog do­ba: Sred­nja re­for­m­ska gru­pa­ci­ja do­bi­la je mo­guć­nost da– ko­li­ko god he­te­ro­ge­na – kao je­zi­čac na po­li­tič­koj va­gi pro­mi­če no­vu po­li­tič­ku lo­gi­ku. Pri for­mi­ra­nju par­la­men­tar­ne ve­ći­ne in­zis­ti­ra­lo se kao ni­ka­da do sa­da na de­talj­nim us­po­red­ba­ma i us­kla­đi­va­nju pro­gra­ma i oko to­ga su se pos­ti­za­li spo­ra­zu­mi, po­ne­kad mo­žda i pre­vi­še br­zo­ple­to i bez­bol­no. Pu­no se te­žim is­pos­ta­vi­lo rje­ša­va­nje no­vos­ta­re ne­do­umi­ce: Ka­ko iz­a­bra­ti lju­di ko­ji će pro­gra­me pro­vo­di­ti ali, na­ro­či­to u ovom pre­sud­nom tre­nut­ku, bi­ti i na uda­ru kri­ti­ka kad kre­nu po­treb­ne, ali ne­po­pu­lar­ne mje­re?

Jav­ni ul­ti­ma­tu­mi

Za čel­no mjes­to sus­ta­va od­go­vor je pro­na­đen u li­ku jed­nog pos­lov­nog čo­vje­ka, me­na­dže­ra, bez po­li­tič­kog is­kus­tva, ali pot­ko­va­nog u teh­no­lo­gi­ji uprav­lja­nja do­go­vo­re­nim struk­tur­nim pro­mje­na­ma i u odr­ža­va­nju fi­nan­cij­ske dis­ci­pli­ne. To je sre­tan iz­bor jer su zem­lji po­treb­na upra­vo tak­va is­kus­tva.

No u rje­še­nje je ugra­đen i ve­lik pro­blem – pred­sjed­nik Vla­de kao središnja oso­ba par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je mo­ra

BRAN­KO SA­LAJ

ma­kro­eko­no­mist, bio je mi­nis­tar in­for­mi­ra­nja, ve­le­pos­la­nik i di­rek­tor Hi­ne u sva­kom mo­men­tu ima­ti slo­bo­du ak­ci­je u pro­ved­bi do­go­vo­re­nog pro­gra­ma što po­dra­zu­mi­je­va iz­ri­či­tu pu­no­moć par­la­men­tar­ne ve­ći­ne.

On te slo­bo­de ne­ma. Već je u pr­voj pre­go­va­rač­koj fa­zi pos­li­je iz­bo­ra bi­lo oči­to da na svim tri­ma stra­na­ma po­li­tič­kog sus­ta­va (dak­le i na onoj sa­da opor­be­noj) mno­gi do­živ­lja­va­ju pro­gra­me sa­mo kao for­mal­ne za­kr­pe po­li­tič­ke tr­go­vi­ne po­lo­ža­ji­ma i utje­ca­ji­ma ko­ja nas već dva de­set­lje­ća gu­ši i gu­ra una­zad. Ta­ko is­pa­da da pre­mi­jer u sva­koj stra­te­škoj od­lu­ci ovi­si o svo­joj dvo­ji­ci pot­pred­sjed­ni­ka, a oni opet o svo­jim pri­lič­no razrovanim struk­tu­ra­ma.

Sla­bost te po­zi­ci­je naj­jas­ni­je se po­ka­za­la kad je pre­mi­jer su­očen s na­pras­nim jav­nim ul­ti­ma­tu­mom pred­sjed­ni­ce dr­ža­ve oko raz­rje­še­nja še­fa SOAe, što čak i ni­je ne­ka stra­te­ška od­lu­ka, ali jest iz­nim­no osjet­lji­va pa se u sva­koj oz­bilj­noj zem­lji do­no­si u naj­stro­žoj taj­nos­ti.

De­talj­no pre­ci­zi­ran cilj

Tu je doš­la do iz­ra­ža­ja i pot­pu­na ne­funk­ci­onal­nost i ra­nji­vost sus­ta­va su­pot­pi­sa pred­sjed­ni­ka i pre­mi­je­ra ko­jim se u Hr­vat­skoj svo­je­dob­no po­ku­šao omek­ša­ti pri­je­laz iz po­lu­pred­sjed­nič­kog sus­ta­va u par­la­men­tar­nu de­mo­kra­ci­ju. To je jav­nos­ti tek sa­da pot­pu­no ra­zvid­no iako sus­tav već pet­na­es­tak go­di­na uve­li­ke ote­ža­va nor­mal­no funk­ci­oni­ra­nje hr­vat­ske di­plo­ma­ci­je i do­vo­di npr. do stal­nih za­mr­za­va­nja ve­le­pos­la­nič­kih ime­no­va­nja. Hr­vat­skoj po­li­ti­ci, za­grez­loj u ma­lo­va­ro­škim ka­dro­vi­ra­nji­ma, kao da je sve­jed­no što sus­tav po­ne­kad spri­je­či zem­lju i po go­di­nu da­na da ime­nu­je svo­ga am­ba­sa­do­ra čak i pri po ne­koj od naj­važ­ni­jih ve­le­si­la svi­je­ta!

ZA­BRI­NJA­VA­JU­ĆE JE NA­GLA­ŠA­VA­NJE STRUČ­NOS­TI KAO NE­KE ZA­SEB­NE KA­TE­GO­RI­JE OS­LO­BO­ĐE­NE VRI­JED­NOS­NIH ZA­SA­DA I PO­LI­TIČ­KIH OBVE­ZA IS­PA­DA DA PRE­MI­JER U SVA­KOJ STRA­TE­ŠKOJ OD­LU­CI OVI­SI O SVO­JOJ DVO­JI­CI POT­PRED­SJED­NI­KA, A ONI OPET O SVO­JIM PRI­LIČ­NO RAZROVANIM STRUK­TU­RA­MA

Na­pu­šta­nje pro­gram­ske ba­ze i po­vra­tak u sfe­ru do­go­vo­ra in­te­res­nih sku­pi­na oči­tu­je se na ža­lost i u na­či­nu iz­bo­ra mi­nis­ta­ra i dru­gih duž­nos­ni­ka. Pri to­me je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će na­gla­ša­va­nje struč­nos­ti kao ne­ke za­seb­ne ka­te­go­ri­je os­lo­bo­đe­ne vri­jed­nos­nih za­sa­da i po­li­tič­kih obve­za.

Struč­nost i ini­ci­ja­tiv­nost su na­rav­no iz­nim­no važ­ni u pro­ved­bi po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­ra­nih pro­gram­skih kon­cep­ci­ja, a bez te po­za­di­ne la­ko pos­ta­ju iz­li­ka za ra­zvod­nja­va­nje na­rod­ne vo­lje. Bi­lo bi tra­gič­no da se gra­đa­ni opet poč­nu gu­ra­ti u si­tu­aci­ju bi­ro­krat­ske svev­las­ti i do­go­vor­ne eko­no­mi­je u ko­joj im sud­bi­nu stvar­no kro­je sa­mo­zva­ne eli­te ko­je su svo­ju moć ne­ri­jet­ko stek­le i odr­ža­va­ju mu­ze­ći jav­ne kra­ve.

Ka­ko sam po­ne­što bio uklju­čen u pro­gram­ske pri­pre­me ob­no­ve hr­vat­skog se­la ko­je su stje­ca­jem okol­nos­ti do­ži­vje­le ne­sum­nji­vu po­li­tič­ku ve­ri­fi­ka­ci­ju – a ma­kro­eko­nom­ski su nam mo­žda naj­hit­ni­ja za­da­ća! – na­dam se da će vo­de­ći lju­di Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de shva­ti­ti ono što nji­ho­vi pred­šas­ni­ci ni­su: da put u stra­te­ški ključ­nu pre­hram­be­nu sa­mo­dos­tat­nost vo­di pre­ko ob­no­ve hr­vat­skog se­la u zna­ku kon­so­li­di­ra­nih obi­telj­skih gos­po­dar­sta­va i nji­ho­vih za­la­ga­nja. Taj je cilj vr­lo de­talj­no pre­ci­zi­ran, s jas­nim naz­na­ka­ma vre­men­skih pri­ori­te­ta, kao mo­žda ni­je­dan od dru­gih sek­tor­skih pro­gra­ma. Pro­ve­di­mo ga.

SU­PER, EVO RAZ­LO­GA DA SE UKI­NE RE­KET HGK I UVE­DE DO­BRO­VOLJ­NO PLA­ĆA­NJE

Ko­ris­nik Ki­rin na čla­nak o su­rad­nji HGK i EFZG

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.