Bez re­zo­va i re­for­mi ne­ma bo­ljeg kre­dit­nog rej­tin­ga

Bur­ze ////

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TO­MIS­LAV PILI

Mo­že, ali... Struč­nja­ci pla­no­ve o de­fi­ci­tu od tri pos­to ocje­nju­ju mo­gu­ćim uz uvjet re­for­mi

Do­no­še­nje pro­ra­ču­na imat će klju­čan utje­caj na odre­đi­va­nje po­vje­re­nja inves­ti­to­ra i rej­tin­ških agen­ci­ja u krat­kom ro­ku, is­ti­ču ana­li­ti­ča­ri

Naj­a­ve mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Zdrav­ka Ma­ri­ća da pla­ni­ra sni­zi­ti de­fi­cit na tri pos­to BDPa od­nos­no 10 mi­li­jar­di ku­na eko­nom­ski struč­nja­ci ocje­nju­ju mo­gu­ćim ci­ljem, ali ga se ne mo­že pos­ti­ći is­klju­či­vo pro­da­jom imo­vi­ne već i re­za­njem na ra­shod­noj stra­ni te sve­obu­hvat­ni­jim re­for­ma­ma. Sa­mo u tom slu­ča­ju mo­že­mo ra­ču­na­ti da će nas inves­ti­to­ri i rej­tin­ške agen­ci­je po­če­ti gle­da­ti sa sim­pa­ti­ja­ma što bi u ko­nač­ni­ci mo­glo do­ves­ti do po­bolj­ša­nja kre­dit­nog rej­tin­ga i iz­la­ska iz sta­tu­sa “sme­ća”.

Na­ime, glav­ni raz­log za­što je hr­vat­ski inves­ti­cij­ski rej­ting u špe­ku­la­tiv­nom raz­re­du jest vi­sok jav­ni dug i vi­sok de­fi­cit uz ne­dos­tat­ne iz­vo­re ras­ta. Sni­ža­va­njem de­fi­ci­ta, sta­bi­li­za­ci­jom jav­nog du­ga i po­bolj­ša­njem pos­lov­nog okru­že­nja po­bolj­ša­la bi se sli­ka kod rej­tin­ških agen­ci­ja od­nos­no stvo­ri­li bi se pre­du­vje­ti za sta­bi­li­za­ci­ju, ali i po­di­za­nje rej­tin­ga. Iako am­bi­ci­ozan, de­fi­cit od tri pos­to BDPa u dvo­go­diš­njem raz­dob­lju ni­je ne­mo­gu­će pos­ti­ći, ako zna­mo da uz pret­pos­tav­ku ras­ta gos­po­dar­stva pros­to­ra za fi­skal­nu kon­so­li­da­ci­ju ima i na ra­shod­noj stra­ni pro­ra­ču­na, ocje­nju­je Zrin­ka Živ­ko­vić Ma­ti­je­vić, di­rek­to­ri­ca eko­nom­skih is­tra­ži­va­nja Ra­if­fe­isen ban­ke.

“Pod pret­pos­tav­kom da se pri­la­god­ba ne za­dr­ži na jed­no­krat­nim re­zo­vi­ma, već bu­de po­pra­će­na struk­tur­nim iz­mje­na­ma ve­li­kih jav­nih sus­ta­va i dr­žav­ne ad­mi­nis­tra­ci­je, uz po­ve­ća­nje učin­ko­vi­tos­ti i funk­ci­oni­ra­nje prav­ne dr­ža­ve mo­gu­će je stvo­ri­ti pre­du­vje­te ko­ji bi pri­vat­nom sek­to­ru da­li po­ti­caj, a gos­po­dar­ski rast uči­ni­li odr­ži­vim. Ti­me bi se even­tu­al­ni jed­no­krat­ni ne­ga­ti­van uči­nak oče­ki­va­ne fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je uve­li­ke na­dok­na­dio, omo­gu­ća­va­ju­ći nas­ta­vak ras­ta i u 2016.”, is­ti­če Živ­ko­vić Ma­ti­je­vić.

No, za ocje­nu re­al­nos­ti na­ve­de­nog ci­lja tre­ba vi­dje­ti smjer­ni­ce eko­nom­ske i fi­skal­ne po­li­ti­ke od­nos­no pro­ra­čun za 2016., do­da­je Ra­if­fe­ise­no­va ana­li­ti­čar­ka. Do­no­še­nje pro­ra­ču­na imat će klju­čan utje­caj na odre­đi­va­nje po­vje­re­nja inves­ti­to­ra i rej­ting agen­ci­ja u krat­kom ro­ku, ka­že Zdes­lav Šan­tić, glav­ni eko­no­mist SG-Split­ske ban­ke.

“Naj­a­ve fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je u sva­kom slu­ča­ju po­zi­tiv­no dje­lu­ju, no ključ­no je da se ve­ći­na pri­la­god­be os­tva­ri na ra­sho­dov­noj stra­ni pro­ra­ču­na. Na­ime, po­s­ljed­nje pro­jek­ci­je Eu­rop­ske ko­mi­si­je, una­toč po­bolj­ša­nju gos­po­dar­skih tren­do­va te oče­ki­va­nji­ma ma­njeg ukup­nog manj­ka, uka­zu­ju na dalj­nje po­gor­ša­nje struk­tur­nog pro­ra­čun­skog de­fi­ci­ta. Sto­ga je ključ­no po­kre­nu­ti i du­bin­ske pro­mje­ne u mi­ro­vin­skom i zdrav­s­tve­nom sus­ta­vu, ko­ji pred­stav­lja­ju i naj­ve­ći rizik za odr­ži­vost jav­nih fi­nan­ci­ja, iako je u krat­kom ro­ku te­ško os­tva­ri­ti kon­kret­ne fi­nan­cij­ske ušte­de”, sma­tra Šan­tić.

NAJ­A­VE FI­SKAL­NE KON­SO­LI­DA­CI­JE PO­ZI­TIV­NO DJE­LU­JU, NO KLJUČ­NO JE DA SE VE­ĆI­NA PRI­LA­GOD­BE OS­TVA­RI NA RA­SHO­DOV­NOJ STRA­NI PRO­RA­ČU­NA

LU­KA STANZL/PIXSELL

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.