ŽUR­NO ZA­US­TA­VI­TI OD­LJEV KA­PI­TA­LA IZ ZE­MA­LJA U RA­ZVO­JU

Rast ze­ma­lja u ra­zvo­ju u pro­sje­ku će ove go­di­ne iz­no­si­ti 3,8%, što je naj­ni­ža sto­pa na­kon glo­bal­ne kri­ze 2009., i to po­naj­pri­je zbog go­le­ma od­lje­va ka­pi­ta­la. Neg­dje će tre­ba­ti uves­ti ci­lja­ne i vre­men­ski ogra­ni­če­ne ka­pi­tal­ne kon­tro­le od­lje­va kroz ban­kar­ske

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

NE­TO OD­LJEV IZ ZE­MA­LJA U RA­ZVO­JU 2015. JE PRE­MA­ŠIO 600 MI­LI­JAR­DI DO­LA­RA, VI­ŠE OD ČE­T­VR­TI­NE PRI­LJE­VA U PRET­HOD­NIH ŠEST GO­DI­NA

Zem­lje u ra­zvo­ju pri­pre­ma­ju se za gos­po­dar­ski zas­toj ve­ćih raz­mje­ra ove go­di­ne. Pre­ma iz­vješ­ću Uje­di­nje­nih na­ro­da “Svjet­ska gos­po­dar­ska si­tu­aci­ja i iz­gle­di 2016.”, nji­hov će rast u pro­sje­ku ove go­di­ne iz­no­si­ti 3,8%, što je naj­ni­ža sto­pa ras­ta na­kon glo­bal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze 2009. Us­po­ra­va­nje gos­po­dar­skog ras­ta u Ki­ni i oz­bilj­na re­ce­si­ja u Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji i Bra­zi­lu sa­mo dje­lo­mi­ce objaš­nja­va­ju pad ras­ta ve­li­kih raz­mje­ra.

Pad po­traž­nje za pri­rod­nim re­sur­si­ma u Ki­ni (ko­ja pred­stav­lja go­to­vo po­la glo­bal­ne po­traž­nje za obič­nim me­ta­li­ma) uve­li­ke je po­ve­zan s oš­trim pa­dom tih ci­je­na, ko­ji je oz­bilj­no uzeo ma­ha u broj­nim gos­po­dar­stvi­ma u ra­zvo­ju i nas­ta­ja­nju u La­tin­skoj Ame­ri­ci i Afri­ci. Iz­vješ­će UNa na- vo­di 29 gos­po­dar­sta­va na ko­ja bi us­po­ra­va­nje gos­po­dar­skog ras­ta u Ki­ni mo­glo oz­bilj­no utje­ca­ti. Ko­laps ci­je­na naf­te za vi­še od 60% od sr­p­nja 2014. pot­ko­pao je iz­gle­de ras­ta iz­voz­ni­ka naf­te.

No, pra­vi pro­blem ni­je sa­mo u pa­du ci­je­na ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, već u go­le­mom od­lje­vu ka­pi­ta­la. Pri­ljev ka­pi­ta­la iz­me­đu 2009. i 2014. u zem­lja­ma u ra­zvo­ju ukup­no je iz­no­sio 2,2 bi­li­ju­na do­la­ra, dje­lo­mi­ce zbog kvan­ti­ta­tiv­nog po­pu­šta­nja u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma ko­je je ta­mo do­ve­lo do go­to­vo nul­tih ka­mat­nih sto­pa.

Pre­okret u pro­to­ku ka­pi­ta­la

Po­tra­ga za ve­ćom do­bi­ti po­kre­ta­la je ula­ga­če i špe­ku­la­to­re pre­ma zem­lja­ma u ra­zvo­ju, gdje je pri­ljev ka­pi­ta­la po­ve­ća­vao fi­nan­cij­sku po­lu­gu, po­du­pi­rao ci­je­ne di­oni­ca te, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, odr­ža­vao na­gli po­rast ci­je­na ro­be ši­ro­ke po­troš­nje. Tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja na bur­za­ma u, pri­mje­ri­ce, Mum­ba­iju, Jo­han­ne­sbur­gu, São Pa­ulu i Šan­ga­ju, go­to­vo se utros­tru­či­la u go­di­na­ma ko­je su us­li­je­di­le na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze.

No, sad do­la­zi do pre­okre­ta u pro­to­ku ka­pi­ta­la, s ne­ga­tiv­nim pred­z­na­kom pr­vi put od 2006. te ne­to od­lje­vom iz ze­ma­lja u ra­zvo­ju ko­ji je 2015. pre­ma­šio 600 mi­li­jar­di do­la­ra – vi­še od če­t­vr­ti­ne pri­lje­va ko­ji su pri­mi­le pret­hod­nih šest go­di­na. Naj­ve­ći od­lje­vi bi­li su pre­ko ban­kar­skih ka­na­la, dok su me­đu­na­rod­ne ban­ke sma­nji­va­le svo­ju bru­to iz­lo­že­nost u obli­ku kre­di­ta zem­lja­ma u ra­zvo­ju za vi­še od 800 mi­li­jar­di do­la­ra 2015. Obič­no od­ljev ka­pi­ta­la tak­vih raz­mje­ra mo­že ima­ti go­le­me po­s­lje­di­ce po­put is­u­ši­va­nja lik­vid­nos­ti, po­ve­ća­nja tro­ško­va za­du­ži­va­nja i ser­vi­si­ra­nja du­ga, slabljenje va­lu­ta, is­crp­lji­va­nja za­li­ha te vo­di do sma­nje­nja ci­je­na di­oni­ca i os­ta­le imo­vi­ne. Do­ći će do znat­nih po­s­lje­di­ca za re­al­kom no gos­po­dar­stvo, uklju­ču­ju­ći i ve­li­ku šte­tu iz­gle­di­ma ras­ta ze­ma­lja u ra­zvo­ju.

Ovo ni­je pr­vi put da su zem­lje u ra­zvo­ju su­oče­ne s iz­a­zo­vi­ma uprav­lja­nja pro­cik­lič­kim pro­to­kom ka­pi­ta­la, ali sad su raz­mje­ri go­le­mi. Ti­je- azij­ske fi­nan­cij­ske kri­ze ne­to od­ljev iz is­toč­no­azij­skih gos­po­dar­sta­va iz­no­sio je tek 12 mi­li­jar­di do­la­ra 1997.

Da­nas is­toč­no­azij­ska gos­po­dar­stva ima­ju ve­ću spo­sob­nost za pod­no­še­nje tak­vih od­lje­va, zbog nji­ho­ve aku­mu­la­ci­je me­đu­na­rod­nih pri­ču­va od fi­nan­cij­ske kri­ze 1997. Glo­bal­na za­li­ha pri­ču­va vi­še se ne­go utros­tru­či­la na­kon azij­ske fi­nan­cij­ske kri­ze. Ki­na je, pri­mje­ri­ce, is­ko­ris­ti­la go­to­vo 500 mi­li­jar­di do­la­ra svo­jih pri­ču­va 2015. ra­di suz­bi­ja­nja od­lje­va ka­pi­ta­la i sp­rje­ča­va­nja oš­tre de­pre­ci­ja­ci­je ren­min­bi­ja, ali još ras­po­la­že s pri­ču­va­ma u vri­jed­nos­ti od tri bi­li­ju­na do­la­ra.

Za­li­he pri­ču­va mo­gu dje­lo­mič­no objas­ni­ti za­što go­le­mi od­lje­vi ni­su do­ve­li do pot­pu­ne fi­nan­cij­ske kri­ze u zem­lja­ma u ra­zvo­ju. No, ni­su sve zem­lje do­volj­no sret­ne da ima­ju veliki ar­se­nal.

Opet se po­ka­za­lo da su za­go­vor­ni­ci slo­bod­ne mo­bil­nos­ti za des­ta­bi­li­za­ci­ju krat­ko­roč­nog pro­to­ka ka­pi­ta­la u kri­vu. Broj­na tr­ži­šta u nas­ta­ja­nju pre­poz­na­la su opas­nos­ti i po­ku­ša­la sma­nji­ti pri­ljev ka­pi­ta­la. Juž­na je Ko­re­ja, pri­mje­ri­ce, pri­bje­gla pro­ved­bi ni­za ma­kro­pru­den­ci­jal­nih mje­ra od 2010. s ci­ljem mo­de­ri­ra­nja pro­cik­lič­kih pre­ko­gra­nič­nih obve­za ban­kar­skog sek­to­ra. No, po­du­ze­te mje­re da­le su sa­mo dje­lo­mi­čan us­pjeh. Što bi oni tre­ba­li po­du­ze­ti u ovom tre­nut­ku?

Lak­ci­ja pret­hod­nih kri­za

Kor­po­ra­tiv­ni sektori u zem­lja­ma u ra­zvo­ju, na­kon što su po­ve­ća­li svo­ju fi­nan­cij­sku po­lu­gu pri­lje­vom ka­pi­ta­la na­kon 2008., oso­bi­to su ra­nji­vi. Pri­ljev ka­pi­ta­la ne­ga­tiv­no će utje­ca­ti na nji­ho­ve ci­je­ne di­oni­ca, po­vi­si­ti nji­hov omjer du­ga i di­onič­kog ka­pi­ta­la te po­ve­ća­ti vje­ro­jat­nost de­fa­ul­ta. Pro­blem je oso­bi­to oz­bi­ljan u gos­po­dar­stvi­ma u ra­zvo­ju, iz­voz­ni­ci­ma ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, gdje su se tvrt­ke iz­daš­no za­du­ži­va­le oče­ku­ju­ći da će vi­so­ke ci­je­ne ro­be ši­ro­ke po­troš­nje po­tra­ja­ti.

Broj­ne vla­de ze­ma­lja u ra­zvo­ju ni­su us­pje­le na­uči­ti lek­ci­ju pret­hod­nih kri­za, što je tre­ba­lo po­tak­nu­ti re­gu­la­ti­vu i po­re­ze na res­trik­ci­ju i obes­hra­bri­ti iz­lo­že­nost stra­nim valutama. Sad vla­de mo­ra­ju dje­lo­va­ti ka­ko bi iz­bje­gle pod­lož­nost tak­vim iz­lo­že­nos­ti­ma. Ubr­za­ni ste­čaj­ni pos­tup­ci nak­lo­nje­ni duž­ni­ci­ma mo­gli bi osi­gu­ra­ti br­zo res­truk­tu­ri­ra­nje i pru­ži­ti ok­vir za po­nov­ne pre­go­vo­re ve­za­ne uz du­go­ve.

Vla­de ze­ma­lja u ra­zvo­ju tre­ba­le bi po­tak­nu­ti ko­nver­zi­ju tak­vih du­go­va u vri­jed­nos­ni­ce po­ve­za­ne s BDP-om ili os­ta­le vr­ste in­dek­si­ra­nih obvez­ni­ca. Oni s vi­so­kom ra­zi­nom vanj­skog du­ga, ali s pri­ču­va­ma, ta­ko­đer bi tre­ba­li raz­mo­tri­ti po­nov­ni ot­kup vlas­ti­tog dr­žav­nog du­ga na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu ka­pi­ta­la, is­ko­ris­tiv­ši pad ci­je­na obvez­ni­ca.

Dok pri­ču­ve mo­gu pred­stav­lja­ti za­šti­tu za mi­ni­ma­li­zi­ra­nje ne­ga­tiv­nih uči­na­ka od­lje­va ka­pi­ta­la, one u ve­ći­ni slu­ča­je­va ne­će bi­ti dos­tat­ne. Zem­lje u ra­zvo­ju tre­ba­le bi se odu­pri­je­ti is­ku­še­nju po­ve­ća­nja ka­mat­nih sto­pa ra­di za­us­tav­lja­nja od­lje­va ka­pi­ta­la.

Ti­je­kom po­vi­jes­ti po­rast ka­mat­nih sto­pa imao je nez­na­tan uči­nak. Za­pra­vo, zbog nji­ho­va ne­ga­tiv­nog utje­ca­ja na gos­po­dar­ski rast, do­dat­no sma­nju­ju­ći spo­sob­nost ze­ma­lja za ser­vi­si­ra­njem vanj­skog du­ga, vi­še ka­mat­ne sto­pe mo­gu bi­ti kon­tra­pro­duk­tiv­ne. Ma­kro­pru­den­ci­jal­ne mje­re mo­gu obes­hra­bri­ti ili od­go­di­ti od­ljev ka­pi­ta­la, ali mo­že se do­go­di­ti da i bu­du ne­dos­tat­ne.

Ma­le­zij­ski pri­mjer iz 1997.

U ne­kim slu­ča­je­vi­ma mo­že bi­ti nuž­no uves­ti se­lek­tiv­ne, ci­lja­ne i vre­men­ski ogra­ni­če­ne ka­pi­tal­ne kon­tro­le ra­di za­us­tav­lja­nja od­lje­va, oso­bi­to od­lje­ve kroz ban­kar­ske ka­na­le. To bi po­dra­zu­mi­je­va­lo, pri­mje­ri­ce, ogra­ni­ča­va­nje ka­pi­tal­nih pri­je­no­sa iz­me­đu ma­tič­nih ba­na­ka u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma i nji­ho­vih po­druž­ni­ca ili ogra­na­ka u zem­lja­ma u ra­zvo­ju.

Na­kon us­pješ­nog ma­le­zij­skog pri­mje­ra 1997., zem­lje u ra­zvo­ju mo­gle bi ta­ko­đer pri­vre­me­no obus­ta­vi­ti sva­ko pov­la­če­nje sred­sta­va u ci­lju sta­bi­li­za­ci­je pro­to­ka ka­pi­ta­la i de­viz­nog te­ča­ja. To je mo­žda je­di­ni put za broj­ne zem­lje u ra­zvo­ju za sp­rje­ča­va­nje ka­tas­tro­fal­ne fi­nan­cij­ske kri­ze. Važ­no je nji­ho­vo neo­d­lož­no dje­lo­va­nje.

IZ­VJEŠ­ĆE UN-A NA­VO­DI 29 GOS­PO­DAR­STA­VA NA KO­JA BI US­PO­RA­VA­NJE GOS­PO­DAR­SKOG RAS­TA U KI­NI MO­GLO OZ­BILJ­NO UTJE­CA­TI

JO­SEPH E. STIGLITZ, do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za eko­no­mi­ju, pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Co­lum­bia i glav­ni eko­no­mist na Ins­ti­tu­tu Ro­ose­velt. Ko­autor je Ha­mid Ra­shid, di­rek­tor glo­bal­nog eko­nom­skog mo­ni­to­rin­ga na odje­lu za eko­nom­ska i so­ci­jal­na pi­ta­nja UN-a

KOR­PO­RA­TIV­NI SEK­TOR OSO­BI­TO JE

RA­NJIV: PRI­LJEV KA­PI­TA­LA NE­GA­TIV­NO ĆE UTJE­CA­TI NA CI­JE­NE NJI­HO­VIH DI­ONI­CA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.