Sves­ti ma­njak na 3% os­tva­ri­vo, glav­ni rizik sin­di­ka­ti i rast pla­ća

Mo­glo i am­bi­ci­oz­ni­je? Dio pos­la odra­dit će rast BDP-a, a tre­ba i 2,5 ml­rd. ušte­da

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - JA­DRAN­KA DOZAN

No­mi­nal­ni rast BDP-a i ove će go­di­ne bi­ti ma­nji od ka­ma­te pa za sta­bi­li­za­ci­ju du­ga tre­ba vi­še od nul­tog de­fi­ci­ta

Pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić i mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić kao cilj za ovu go­di­nu de­fi­ni­tiv­no su po­t­vr­di­li svo­đe­nje de­fi­ci­ta op­će dr­ža­ve na tri pos­to. S ob­zi­rom na pro­cje­ne o lanj­skoj ra­zi­ni manj­ka, to zna­či sma­nje­nje za oko če­ti­ri mi­li­jar­de ku­na. Ka­ko u Vla­di pro­ra­čun te­me­lje na pret­pos­ta­ka­ma re­al­nog ras­ta BDPa od 22,1 pos­to, od­nos­no no­mi­nal­nog ras­ta od oko 3,2 pos­to, to će dio fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je ‘odra­di­ti’ već utje­caj ras­ta BDPa na pri­ho­de pro­ra­ču­na. Na­gla­ša­va­ju­ći fo­kus na ra­shod­nu stra­nu, mi­nis­tar Ma­rić, pak, na kon­fe­ren­ci­ji “Pro­ra­čun za­okre­ta” naj­a­vio je da je cilj da ovo­go­diš­nji pro­ra­čun, od­nos­no te­ku­ći ra­sho­di os­ta­nu na ra­zi­ni lanj­skih.

Sa­nja Ma­dža­re­vić Šuj­ster iz Svjet­ske ban­ke ci­lja­ni de­fi­cit za ovu go­di­nu sma­tra os­tva­ri­vim. “Mo­glo je i am­bi­ci­oz­ni­je”, ka­že, ali is­to­dob­no upo­zo­ra­va ka­ko za os­tva­re­nje tog ci­lja pos­to­je i zna­čaj­ni ri­zi­ci. U pr­vom re­du to se, ka­že, od­no­si na rizik po­ve­ća­nja pla­ća u jav­nom sek­to­ru sli­je­dom spo­ra­zu­ma sa sin­di­ka­ti­ma ve­za­nim uz po­ve- ća­nje os­no­vi­ce i rast BDPa. Sa­mo to po­ten­ci­jal­no te­ži go­to­vo dvi­je mi­li­jar­de ku­na, a ni­je po­sve iz­vjes­na ni sud­bi­na do­da­ta­ka na staž, bo­žić­ni­ca i re­gre­sa. Uto­li­ko će upra­vo o pre­go­vo­ri­ma sa sin­di­ka­ti­ma s jed­ne stra­ne, te spo­sob­nos­ti pov­la­če­nja eu­rop­skog nov­ca i inves­ti­ci­ja s dru­ge, po­naj­vi­še ovi­si­ti os­tva­re­nje ci­lja­ne fi­s­kla­ne pri­la­god­be. Dio pu­bli­ke je, vje­ro­jat­no ne ra­ču­na­ju­ći na ve­li­či­nu iz­a­zo­va sin­di­kal­nih pre­go­vo­ra, oče­ki­vao vi­še od za­dr­ža­va­nja is­te ra­zi­ne pro­ra­čun­ske po­troš­nje. Oni se vo­de gru­bim ra­ču­ni­ca­ma pre­ma ko­ji­ma bi već sli­je­dom gos­po­dar­skog ras­ta pro­ra­čun­ski pri­ho­di tre­ba- li po­ras­ti oko tri mi­li­jar­de ku­na ili mi­li­jar­du ma­nje od iz­no­sa fi­skal­ne pri­la­god­be. Ma­rić, me­đu­tim, pod­sje­ća da is­to­dob­no u pro­ra­ču­nu ima­mo i stav­ke na ko­je se ne mo­že utje­ca­ti a ko­je ove go­di­ne stva­ra­ju pri­ti­sak na rast ra­sho­da za 2,53 mi­li­jar­de ku­na. Uz sto­ti­ne mi­li­ju­na ku­na po­ve­ćan tro­šak ka­ma­ta, sto­ti­ne mi­li­ju­na ve­ću obve­zu kon­tri­bu­ci­je u pro­ra­čun EU tu je i po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za mi­ro­vi­ne (in­dek­sa­ci­ja), a is­to­dob­no će ne­ke pri­ho­dov­ne stav­ke, po­put po­re­za na do­bit, bi­ti ta­nje... Dru­gim ri­je­či­ma, i za­mr­za­va­nje te­ku­ćih ra­sho­da zah­ti­je­va is­to­dob­no re­za­nja i ušte­de. A one će se po­naj­pri­je tra­ži­ti na stav­ka­ma kod ko­jih će to ima­ti naj­ma­nje mul­ti­pli­ka­tiv­ne efek­te ili se u ve­ćoj mje­ri mo­gu os­lo­ni­ti na sred­stva iz fon­do­va EU. U Vla­di su, ka­že, svjes­ni nuž­nos­ti struk­tur­nih pro­mje­na, kao i ve­ćih sto­pa ras­ta. Jer, no­mi­nal­ni rast BDPa (3,2%) i ove će go­di­ne bi­ti znat­no ma­nji od (pro­sječ­ne) ka­ma­te na dug (4,3%). To zna­či da za sta­bi­li­za­ci­ju du­ga, što je ovo­go­diš­nji cilj tre­ba vi­še od nul­tog de­fi­ci­ta. Tre­ba­ju nam go­di­ne pri­mar­nog su­fi­ci­ta. Za­dr­ža­va­nje ra­zi­ne du­ga ove će go­di­ne sto­ga ovi­si­ti o to­em ho­će li Vla­da us­pje­ti u pla­nu da ak­ti­vi­ra­njem dr­žav­ne imo­vi­ne do­đe do po­la mi­li­jar­de eura.

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/PIXSELL

Pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.