Gra­đa­ni­ma smo već ušte­dje­li 2,5 mil. kn

Do­bar start Već je is­prin­ta­no vi­še od 100 ti­su­ća osob­nih do­ku­me­na­ta, hva­li Jur­li­na Ali­be­go­vić ser­vis e-Gra­đa­ni

Poslovni Dnevnik - - AK­TU­AL­NO -

Pus­ti­mo broj op­ći­na i žu­pa­ni­ja po stra­ni, jer to je po­s­lje­di­ca. Uz­rok pro­ble­ma je što, npr., ima­te op­ći­nu od 239 sta­nov­ni­ka ko­ja po za­ko­nu mo­ra is­po­ru­či­ti is­tu ko­li­či­nu i ra­zi­nu us­lu­ga gra­đa­ni­ma i tvrt­ka­ma kao i op­ći­na od 14 ti­su­ća sta­nov­ni­ka ili ne­ki grad. To zna­či da ta mala op­ći­na mo­ra na­pra­vi­ti re­ci­mo pros­tor­ni plan. To je sku­po, a i za to vam tre­ba­ju lju­di ko­ji to mo­gu oba­vi­ti.

Je­dins­tve­ni uprav­ni odjel s tri do pet za­pos­le­nih je za ta­ko ma­le­nu op­ći­nu pre­ve­lik “po­gon”. Mis­lim da smo svi svjes­ni da je to ra­si­pa­nje re­sur­sa. Čak i da us­pi­ju, te­ško je oče­ki­va­ti da će to oba­vi­ti jed­na­ko kva­li­tet­no kao i ve­će op­ći­ne. K to­me, ta­ko ma­le op­ći­ne ne­ma­ju ka­drov­skih ka­pa­ci­te­ta da bi po­nu­di­le svo­jim gra­đa­ni­ma sve us­lu­ge ko­je im tre­ba­ju, a i za­ko­ni im pro­pi­su­ju u nad­lež­nost.

U Hr­vat­skoj pro­sječ­no lo­kal­na sa­mo­upra­va ima oko 7000 sta­nov­ni­ka. To je u star­tu ne­vje­ro­jat­no ma­lo. U prak­si je si­tu­aci­ja još go­ra, jer to zna­či da ve­ći­na op­ći­na ima dvi­je do tri ti­su­će sta­nov­ni­ka. U Hr­vat­skoj je 276 op­ći­na ko­je ima­ju ma­nje od 3000 sta­nov­ni­ka pre­ma po­pi­su iz 2011. Ako već ima­mo to­li­ko op­ći­na, pos­tav­lja se pi­ta­nje tre­ba­ju li sve pru­ža­ti sve us­lu­ge.

Tre­ba­ju li?

Na­rav­no da ne. Ne mo­ra sva­ko na­se­lje bi­ti op­ći­na. Op­ći­ne se mo­gu po­ve­za­ti. Mo­gu za­jed­nič­ki pru­ža­ti ne­ke us­lu­ge, a ako na ne­kom oto­ku ili pla­nin­skom po­dru­čju, gdje ne­ma vr­ti­ća, tu funk­ci­ju lo­kal­ne za­jed­ni­ce mo­že obav­lja­ti net­ko dru­gi pod is­tim uvje­ti­ma, za­što to ne omo­gu­ći­ti. Ia­ko pos­to­je­ći pro­pi­si omo­gu­ću­ju do­bro­volj­no spa­ja­nje op­ći­na, to se u prak­si još ni­je de­si­lo. No, na­rav­no, re­for­me se ne mo­gu pro­ves­ti bez po­li­tič­ke vo­lje.

Ka­ko će­te mje­ri­ti kva­li­te­tu us­lu­ga?

Ne­ki gra­do­vi već is­pi­tu­ju za­do­volj­stvo gra­đa­na pru­že­nim us­lu­ga­ma. Mi­nis­tar­stvo pla­ni­ra ra­di­ti is­to.

Že­li­te i ma­nje žu­pa­ni­ja, od­nos­no re­gi­ja. No, ide li s ti­me i de­cen­tra­li­za­ci­ja i vi­še sred­sta­va za op­ći­ne i re­gi­je?

Kao is­tra­ži­vač imam svoj stav, ali kao mi­nis­tri­ca upra­ve že­lim da se za osmiš­lja­va­nje re­for­mi kon­zul­ti­ra­ju svi re­le­vant­ni ak­te­ri. Za­to o toč­nim bro­je­nas­ta­vak vi­ma za­sad ne­ma smis­la go­vo­ri­ti. No, uz jas­no odre­đi­va­nje pos­lo­va ko­je će bi­ti od­go­vor­nost po­je­di­ne ra­zi­ne vlas­ti, sli­je­di i bla­go­dat ve­će fi­nan­cij­ske mo­ći, ali i nuž­nost op­ti­mi­za­ci­je sus­ta­va. Sve bi to tre­ba­lo re­zul­ti­ra­ti po­ve­ća­njem kva­li­te­te us­lu­ga ko­je jav­na upra­va pru­ža gra­đa­ni­ma i gos­po­dar­stvu. Za­to se pro­vo­di re­for­ma. U us­po­red­bi s dru­gi­ma, Hr­vat­ska je iz­nim­no cen­tra­li­zi­ra­na. Dr­ža­va ras­po­la­že s oko 90% svih kon­so­li­di­ra­nih jav­nih pri­ho­da. To tre­ba mi­je­nja­ti.

To zna­či da bi dr­žav­ni ure­di po žu­pa­ni­ja­ma doš­li pod upra­vu bu­du­ćih re­gi­ja?

Cilj re­for­me je, me­đu os­ta­lim, da ov­las­ti za jav­ne pos­lo­ve po­di­je­li­mo iz­me­đu sre­diš­nje dr­ža­ve, re­gi­onal­ne i lo­kal­ne vlas­ti, a pa­ra­lel­no na njih pre­ne­se­mo i od­go­va­ra­ju­ća sred­stva. Ne­će sve funk­ci­je sre­diš­nje dr­ža­ve do­ći na ni­že ra­zi­ne, ali dio bi sva­ka­ko tre­bao.

Ko­ja će bi­ti ulo­ga če­ti­ri ur­ba­ne aglo­me­ra­ci­je Za­gre­ba, Spli­ta, Ri­je­ke i Osi­je­ka u toj re­for­mi?

Za­do­volj­na sam što je u Za­ko­nu o re­gi­onal­nom ra­zvo­ju do­bro pre­poz­nat nji­hov zna­čaj. Kroz svo­je stra­te­gi­je ur­ba­nog ra­zvo­ja mo­gu do fon­do­va EU i dru­gih iz­vo­ra fi­nan­ci­ra­nja. K to­me, ur­ba­ne aglo­me­ra­ci­je priv­la­če sta­nov­niš­tvo. Za­greb da­nas ni­je sa­mo grad Za­greb, jer u nje­ga u ško­lu, fa­kul­tet i na po­sao lju­di do­la­ze i dnev­no i tjed­no iz okol­nih žu­pa­ni­ja, gra­do­va i op­ći­na.

Što će bi­ti sa za­pos­le­ni­ma u jav­noj upra­vi?

Dio re­for­me je re­for­ma ljud­skih po­ten­ci­ja­la. To uklju­ču­je ana­li­zu slo­že­nos­ti pos­lo­va rad­nih mjes­ta na svim ra­zi­na­ma upra­ve. No, već je jas­no da će na ne­kim mjes­ti­ma bi­ti vi­ška, a na ne­ki­ma ima manj­ka. No­vog za­poš­lja­va­nja ne­ma, ali će­mo po­ti­ca­ti kon­ti­nu­ira­no obra­zo­va­nje, pre­la­zak iz služ­be u služ­bu, raz­ra­du sus­ta­va objek­tiv­nog i ne­pris­tra­nog ocje­nji­va­nja i na­gra­đi­va­nja te sank­ci­oni­ra­nja itd. Otvo­ri­li smo raz­go­vor sa sin­di­ka­ti­ma. Vi­di­mo ih kao part­ne­ra.

Ho­će li broj 0800 0304 pre­ras­ti u Ko­ris­nič­ku služ­bu dr­ža­ve?

Že­li­mo na ra­zi­ni Vla­de uves­ti ko­ris­nič­ku služ­bu, gdje bi gra­đa­ni mo­gli saz­na­ti tko je nad­le­žan za što, tko im mo­že ri­je­ši­ti pro­blem, u ko­jem ro­ku i ka­ko. No, kon­tak­ti će mo­žda bi­ti druk­či­ji Že­li­mo tak­vu or­ga­ni­za­ci­ju u jav­noj upra­vi da pres­ta­ne še­ta­nje gra­đa­na od šal­te­ra do šal­te­ra. Dio tog pro­ble­ma ne­će ri­je­ši­ti sa­mo ko­ris­nič­ka služ­ba već i ser­vi­si eGra­đa­ni i ePos­lo­va­nje te ra­ci­ona­li­za­ci­ja us­lu­ga dr­ža­ve gdje gra­đa­ni, poseb­no u ma­njim sre­di­na­ma, ne bi tre­ba­li ho­da­ti na tri ins­tan­ce da ri­je­še jed­nu stvar.

Ka­ko?

Pot­pi­sa­li smo ugo­vor s MUPom, gdje iz­rav­no pris­tu­pa­ju do­mov­ni­ca­ma, rod­nim lis­to­vi­ma itd. No, još će­mo oja­ča­ti ser­vis eGra­đa­ni. Ne znam ko­li­ko su gra­đa­ni svjes­ni da vi­še ne tre­ba­ju ići po rod­ni list, do­mov­ni­cu, vjen­ča­ni list i slič­ne do­ku­men­te u op­ći­ne. Do­volj­no je da ih ski­nu i is­prin­ta­ju sa sus­ta­va eGra­đa­ni. Au­to­mat­ski vri­je­de kao služ­be­ni do­ku­men­ti. Već je is­prin­ta­no vi­še od 100 ti­su­ća tih do­ku­me­na­ta. Uz­me­mo li da su gra­đa­ni po sva­ko­me ušte­dje­li na pris­toj­be 25 ku­na, to je vi­še od 2,5 mi­li­ju­na ku­na ušte­da, a i gra­đa­ni­ma je jed­nos­tav­ni­je.

Ho­će­te li sve agen­ci­je i dr­žav­na ti­je­la mo­ra­ti ko­ris­ti­ti e-Sa­vje­to­va­nja?

Ap­so­lut­no. Ne­ma raz­lo­ga da agen­ci­je to ra­de sa­me za se­be kad ima­mo sre­diš­nji ser­vis. Ne tre­ba ra­si­pa­ti re­sur­se.

Kak­va će vam bi­ti dalj­nja po­li­ti­ka po pi­ta­nju otvo­re­nih po­da­ta­ka?

Nas­to­jat će­mo sve ba­ze po­da­ta­ka na na­šim ra­ču­na­li­ma sta­vi­ti na na­šu in­ter­net­sku stra­ni­cu. Već je mno­go to­ga onli­ne, ali gra­đa­ni to ne zna­ju u do­volj­noj mje­ri. Za­to Mi­nis­tar­stvo ide u pred­stav­lja­nje Sta­tis­tič­kog pri­ka­za i po­pu­la­ri­za­ci­ju otvo­re­nih po­da­ta­ka. To je i dio stra­te­gi­je eHr­vat­ska 2020.

Sa­da kad pos­to­ji e-Gra­đa­ni i kad se ne­ke us­lu­ge za tvrt­ke mo­gu ko­ris­ti­ti pre­ko to­ga, ho­će­te li snaž­ni­je po­gu­ra­ti pri­ču o e-Pos­lo­va­nju?

To je plan. eGra­đa­ni se do­bro ra­zvi­ja­ju i sad je cilj na­gla­sak sta­vi­ti na ePos­lo­va­nje. Upra­vo se za­vr­ša­va Ak­cij­ski plan za pro­ved­bu Stra­te­gi­je eHr­vat­ska 2020, ko­ji smo već usu­gla­si­li s EK, i oče­ku­jem da će kra­ja mje­sec bi­ti objav­ljen.

Stje­če se do­jam da no­va Vla­da sa­mo naj­av­lju­je, ko­li­ko je to­ga do­sad na­prav­lje­no u va­šem re­so­ru?

Pri­pre­mi­li smo iz­mje­nu i do­pu­nu Ured­be o na­če­li­ma za unu­tar­nje us­troj­stvo ti­je­la dr­žav­ne upra­ve. Ona će omo­gu­ći­ti dalj­nju ra­ci­ona­li­za­ci­ju unu­tar­njeg us­troj­stva ti­je­la dr­žav­ne upra­ve, bo­lju or­ga­ni­za­ci­ju u dr­žav­noj upra­vi te sma­nji­va­nje bro­ja ru­ko­vo­de­ćeg ka­dra u mi­nis­tar­stvi­ma. Sma­njit će se broj sis­te­ma­ti­zi­ra­nih rad­nih mjes­ta na mak­si­mal­no 15 pos­to.

Ana­li­zom unu­tar­njeg us­troj­stva ti­je­la dr­žav­ne upra­ve ut­vr­đe­no je znat­no od­stu­pa­nje iz­me­đu ok­vir­nog bro­ja dr­žav­nih služ­be­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ut­vr­đe­nog ured­bom o unu­tar­njem us­troj­stvu po­je­di­nog ti­je­la i bro­ja stvar­no za­pos­le­nih dr­žav­nih služ­be­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka. Od­stu­pa­nje iz­me­đu pre­dvi­đe­nog ok­vir­nog bro­ja i stvar­nog bro­ja za­pos­le­nih u mi­nis­tar­stvi­ma iz­no­si oko 22%, a po­je­di­nač­no se kre­će u ras­po­nu od 17,4 do 50,9 pos­to. Pot­pi­sa­li smo spo­me­nu­ti ugo­vor s MUPom, pri­pre­mi­li pri­jed­lo­ge pro­je­ka­ta iz po­dru­čja in­for­ma­ti­za­ci­je i di­gi­ta­li­za­ci­je...

Naj­kas­ni­je idu­ći tje­dan na sjed­ni­ci Vla­de će bit će i od­lu­ka o pro­ved­bi re­for­m­skih mje­ra za una­pre­đe­nje sus­ta­va jav­ne upra­ve ko­jom se tra­si­ra re­for­ma i os­ni­va­ju tri po­vje­rens­tva.

KAO IS­TRA­ŽI­VAČ IMAM SVOJ STAV O DE­CEN­TRA­LI­ZA­CI­JI,

A KAO MI­NIS­TRI­CA ŽE­LIM KON­ZUL­TA­CI­JE SA SVI­MA UKLJU­ČE­NI­MA OD­STU­PA­NJE IZ­ME­ĐU PRE­DVI­ĐE­NOG OK­VIR­NOG I STVAR­NOG BRO­JA ZA­POS­LE­NIH U MI­NIS­TAR­STVI­MA IZ­NO­SI OKO 22%, A

PO­JE­DI­NAČ­NO SE KRE­ĆE U RAS­PO­NU OD 17,4 DO 50,9 POS­TO

ŽAR­KO BA­ŠIĆ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.