KO­MEN­TAR

Dvos­tra­ni ar­gu­men­ti Far­me­ri op­tu­žu­ju in­dus­tri­ju mlje­kar­stva za uni­šta­va­nje pro­izvod­nje, a ona pak tra­ži od dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja uvo­đe­nje re­da u pos­tup­ke tr­go­va­ca za­ko­nom ko­ji bi odre­dio ok­vi­re do­bre prak­se

Poslovni Dnevnik - - REGIJA -

MI­NIS­TRI PA­NE­NIĆ I RO­MIĆ P(R)OZVANI DA RI­JE­ŠE NE­RED

Upo­ljo­pri­vred­nom lon­cu opet vri­je, a va­tru su (ne)oče­ki­va­no raz­buk­ta­li broj­ni pro­ble­mi na­go­mi­la­va­ni ti­je­kom pro­tek­lih go­di­na. Na­rav­no, ni­su se kriz­ne si­tu­aci­je iz­nje­dri­le sa­mo u man­da­tu sad već biv­šeg mi­nis­tra Ti­ho­mi­ra Ja­ko­vi­ne, ne­go su uz nje­ga za bre­me­ni­to sta­nje zas­luž­na i nje­go­va dva­tri pret­hod­ni­ka.

Dvi­je ar­gu­men­ta­ci­je

Sta­nje u mlje­kar­stvu, na što je ovih da­na po­te­žu­ći snaž­no zvono na uz­bu­nu i ne šte­de­ći ni­ko­ga iz­rav­nom žes­to­kom kri­ti­kom upo­zo­ri­la Udru­ga obi­telj­skih po­ljo­pri­vred­nih gos­po­dar­sta­va (OPG) Ži­vot, za­pra­vo je sa­mo ma­la ilus­tra­ci­ja ukup­na sta­nja i ne­re­da na tr­ži­štu s ko­jim su su­oče­ni ne sa­mo pro­izvo­đa­či mli­je­ka već svi pro­izvo­đa­či unu­tar ukup­na po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nog sek­to­ra RH. Udru­ga Ži­vot ovaj put na ni­šan je sta­vi­la in­dus­tri­ju mlje­kar­stva, iz­ri­je­kom pro­zi­va­ju­ći ve­li­ke ot­kup­lji­va­če (Du­kat, Belje, Meg­gle, Vin­di­ju) da su “gos­po­da­ri ži­vo­ta i smr­ti obi­telj­skih gos­po­dar­sta­va ko­ja se ba­ve pro­izvod­njom mli­je­ka”, dok se re­sor­no Mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de ne­haj­no dr­ži po stra­ni, kao da je ri­ječ o pro­ble­ma­ti­ci Mli­ječ­ne sta­ze iz Sun­če­va sus­ta­va, a ne dra­ma­tič­nom uru­ša­va­nju pro­izvod­nje mli­je­ka. Jed­nom od naj­važ­ni­jih pro­izvo­da u na­ci­onal­nim agrar­nim stra­te­gi­ja­ma svih čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je, osim u Hr­vat­skoj. Na­ime, s ot­kup­lje­nom ko­li­či­nom mli­je­ka u 2015. tek ne­što ve­ćom od 500 ti­su­ća to­na vra­ti­li smo se u 2003. go­di­nu. U od­no­su na re­kord­ni ot­kup iz 2009., iz­gub­lje­no je 162 ti­su­će to­na mli­je­ka, što je la­ni na­dok­na­đe­no uvo­zom nas­tav­lje­nim, na­rav­no, i ove go­di­ne. Me­đu­tim, mli­ječ­ni pro­blem ipak ni­je ta­ko jed­nos­tra­no obo­jen. Ka­ko sva­ka me­da­lja uvi­jek ima dvi­je stra­ne, ta­ko se i ov­dje pa­ra­lel­no odvijaju dvi­je pri­če i obje su na­bi­je­ne odr­ži­vim ar­gu­men­ti­ma. In­dus­tri­ja mlje­kar­stva ni­je bez gri­je­ha, ali gur­nu­ta u tr­žiš­nu utak­mi­cu i ona se mo­ra no­si­ti s ne­ma­lom kon­ku­ren­ci­jom, ali i tr­gov­ci­ma u bor­bi za vlas­ti­ti po­zi­ti­van uči­nak. Pro­zva­ne tvrt­ke uz­vra­ti­le su sto­ga svo­jim “stre­lji­vom”. Na za­okret od do­sa­daš­nje prak­se p(r)ozi­va­ju ne sa­mo no­vog mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de Da­vo­ra Ro­mi­ća već i mi­nis­tra gos­po­dar­stva To­mis­la­va Pa­ne­ni­ća, ali i ci­je­lu Vla­du RH.

Dam­ping go­mi­la za­li­he

Na po­li­ca­ma tr­go­vač­kih la­na­ca da­nas je go­to­vo po­lo­vi­ca pro­izvo­da iz uvo­za, dok je pri­je pet go­di­na ta broj­ka iz­no­si­la oko 20 pos­to, tvr­di Cro­milk, stru­kov­no udru­že­nje mlje­kar­ske in­dus­tri­je. Uki­da­nje kvo­ta i ru­ski em­bar­go na­go­mi­la­li su za­li­he na EU tr­ži­štu, ko­je se zbog vi­so­kih tro­ško­va ne­škod­lji­vog zbri­nja­va­nja na hr­vat­skom i slič­nim tr­ži­šti­ma pro­da­ju u bes­cje­nje, po ne­vi­đe­noj dam­ping pre­ši. Pa li­tra traj­nog mli­je­ka iz uvo­za ima ni­žu ci­je­nu od li­tre mli­je­ka ot­kup­lje­nog na far­ma­mam u RH, dok je uvoz si­ra ve­ći od do­ma­će pro­izvod­nje. Prem­da je Eu­rop­ska ko­mi­si­ja od­go­di­la uvoz mli­je­ka i pre­ra­đe­vi­na iz BiH u RH, na po­li­ca­ma ne­kih tr­go­va­ca po­nu­đen je asor­ti­man iz su­sjed­stva.

Sto­ga Cro­milk, či­je čla­ni­ce gr­ca­ju pod te­re­tom za­li­ha, od mi­nis­tar­skog dvoj­ca Ro­mićPa­ne­nić tra­ži ne­ka žur­no pro­ve­du mje­re za­šti­te lo­kal­nih pro­izvo­đa­ča ko­je nji­ho­vi pret­hod­ni­ci Ja­ko­vi­na i Ivan Vr­do­ljak ni­su odra­di­li iako su još 2014. ima­li po­nu­đen go­tov mo­del. Ri­ječ je o za­ko­nu (ili ko­dek­su) ko­ji bi odre­dio ok­vi­re do­bre tr­go­vač­ke prak­se ka­ko bi svi su­di­oni­ci tr­ži­šta mo­gli pos­lo­va­ti u fer uvje­ti­ma.

Če­ška i Ma­đar­ska još su 2009. za­ko­nom dis­ci­pli­ni­ra­le tr­gov­ce, Slo­ve­ni­ja je 2011. usvo­ji­la ko­deks ko­ji su za­jed­no kre­ira­li Gos­po­dar­ska, Tr­go­vač­ka i Po­ljo­pri­vred­na ko­mo­ra. Europ­ski par­la­ment od 2009. je iz­ra­dio pet re­zo­lu­ci­ja o pro­ble­mi­ma u ma­lo­pro­da­ji, s na­gla­skom na ne­rav­no­te­žu i zlo­po­ra­be u lan­cu ops­kr­be hra­nom, dok je EK sas­ta­vi­la tri ko­mu­ni­ka­ci­je, jed­nu ze­le­nu knji­gu i dva iz­vješ­ća.

Lop­ta­nje za­ko­nom

Ko­mi­si­ja je 2014. po­zva­la sve čla­ni­ce EU ne­ka usvo­je za­kon ili ko­deks, ovis­no o sta­nju u sva­kom na­ci­onal­nom ok­vi­ru, is­ti­ču­ći ka­ko ogled­no mo­že pos­lu­ži­ti mo­del ko­ji pri­mje­nju­je V. Bri­ta­ni­ja. Sku­pi­na hr­vat­skih tvrt­ki sa­mos­tal­no je po­seg­nu­la za mo­gu­ćim lo­kal­nim rje­še­njem. U pro­lje­će 2015. na vlas­ti­ti tro­šak an­ga­ži­ra­li su tim prav­nih zna­la­ca i tekst za­ko­na po­nu­di­li mje­ro­dav­nim dr­žav­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Umjes­to da za is­ti stol po­zo­vu sve su­di­oni­ke uple­te­ne u pro­ble­ma­ti­ku ka­ko bi iz­nje­dri­li kompromisno rje­še­nje, one su se za­ko­nom naj­pri­je lop­ta­le, dok ni­je usko­čio u la­di­cu, gdje je po­to­nuo u slo­ju pra­ši­ne.

UMJES­TO DA IZNJEDRE PRI­HVAT­LJI­VO KOMPROMISNO RJE­ŠE­NJE, MJE­RO­DAV­NI SU SE LOP­TA­LI ZA­KO­NOM NA PO­LI­CA­MA TR­GO­VAČ­KIH LA­NA­CA DA­NAS JE GO­TO­VO PO­LO­VI­CA PRO­IZVO­DA IZ UVO­ZA, PRI­JE PET GO­DI­NA BI­LO IH JE 20 POS­TO

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.