U iz­dat­ke za pla­će ugra­di­li do­go­vor sa sin­di­ka­ti­ma

Kon­zer­va­ti­van plan Na za­pos­le­ni­ma sta­tus quo, glav­ni­na ušte­da na ma­te­ri­jal­nim ra­sho­di­ma

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO -

Is­to­dob­no se plan ra­sho­da ko­ji se financiraju iz op­ćih iz­vo­ra za­dr­ža­va u lanj­skim ok­vi­ri­ma, a to, ka­ko is­ti­če Ma­rić, ni­je bi­lo la­ko uk­lo­pi­ti jer se is­to­dob­no mo­ra­lo pla­ni­ra­ti po­ve­ća­nja ni­za stav­ki za ukup­no 2,5 mi­li­jar­di ku­na. To­li­ko je, dak­le, na dru­gi­ma tre­ba­lo ot­ki­nu­ti da bi se os­ta­lo na is­toj ra­zi­ni.

“Ušte­de su pro­ve­de­ne na go­to­vo svim ka­te­go­ri­ja­ma ra­sho­da i pro­ra­čun­skim ko­ris­ni­ci­ma”, ka­že mi­nis­tar. Ipak, do­da­je ka­ko se to pr­vom re­du od­no­si na ma­te­ri­jal­ne ra­sho­de, i to na te­me­lju smjer­ni­ca za us­pos­ta­vu stan­dard­nih ma­te­ri­jal­nih tro­ško­va i obje­di­nja­va­nju pos­tu­pa­ka jav­ne na­ba­ve. Dru­ga glav­na zo­na ušte­da su su­bven­ci­je i os­ta­li ra­sho­di, uglav­nom s os­lon­cem na po­ja­ča­nom ko­ri­šte­nju EU fon­do­va.

Naj­ve­ća po­ve­ća­nja pak mo­ra­la su se pla­ni­ra­ti na upla­ta­ma do­pri­no­sa pro­ra­ču­nu EU, za što je ove go­di­ne plan ve­ći za po­la mi­li­jar­de ku­na u od­no­su na proš­lu go­di­nu. Za tek ne­što ma­njih 450 mi­li­ju­na ku­na po­deb­lja­va se na­ci­onal­no učeš­će u su­fi­nan­ci­ra­nju EU pro­je­ka­ta. Na iz­da­ci­ma za mi­ro­vi­ne zbog in­dek­sa­ci­je i pri­lje­va no­vih umi­rov­lje­ni­ka pla­ni­ra­no je po­ve­ća­nje za 400 mi­li­ju­na, a ne­što ve­ći po­rast iz­da­ta­ka, za 450 mi­li­ju­na, pred­će. vi­đen je po obve­za­ma za HAC, HC i HŽ In­fras­truk­tu­ru. Za ka­ma­te po jav­nom du­gu se ra­ču­na s 230 mi­li­ju­na ve­ćim pro­ra­čun­skim tro­škom, dok po 100 mi­li­ju­na ku­na po­ve­ća­nja ra­sho­da na­me­ću poticaji za no­vo­ro­đen­čad i is­pla­ta 0,5 pos­to do­da­ta­ka na mi­nu­li rad u pro­ra­čun­skim iz­da­ci­ma za pla- Vi­še od sto mi­li­ju­na ku­na po­ve­ća­nja ra­sho­da im­pli­ci­ra­ju i kon­ce­sij­ski ugo­vo­ri, dok su ma­nja po­ve­ća­nja iz­i­sku­ju obve­ze po Sc­hen­ge­nu (90 mil.), res­truk­tu­ri­ra­nju bro­do­grad­nje (50 mil.) te poticaji za stam­be­nu šted­nju (46 mi­li­ju­na).

Ra­sho­de za za­pos­le­ne, ko­ji su dru­ga naj­ve­ća ra­shod­na

Z. Ma­rić

mi­nis­tar fi­nan­ci­ja stav­ka pro­ra­ču­na, Vla­da vi­še-ma­nje pla­ni­ra na lanj­skoj ra­zi­ni, što zna­či da ra­ču­na­ju na do­go­vor sa sin­di­ka­ti­ma. Uto­li­ko je to i je­dan od glav­nih ri­zi­ka os­tva­re­nja ci­lja­nih tri pos­to de­fi­ci­ta op­će dr­ža­ve.

Ukup­ni pri­ho­di dr­žav­nog pro­ra­ču­na, pak, za ovu su go­di­nu pro­ji­ci­ra­ni u iz­no­su od 113 mi­li­jar­di ku­na ili se­dam ma­nje od ra­sho­da. U od­no­su na pre­li­mi­nar­no iz­vr­še­nje 2015. pri­ho­di su pla­ni­ra­ni 3,5 pos­to ili 3,9 mi­li­jar­di ku­na vi­še. Ana­li­ti­ča­ri dr­že da je to re­la­tiv­no kon­zer­va­tiv­no pla­ni­ra­no.

„Do­sad je bi­la čes­ta prak­sa da se pre­na­pu­hu­ju eko­nom­ske pro­jek­ci­je či­me se je stva­rao i dos­ta ne­re­alan fi­skal­ni ok­vir fi­skal­ne pri­la­god­be. Re­zul­ta­ti go­vo­re da se to baš ni­je po­ka­za­lo kao naj­bo­lja stra­te­gi­ja“, ka­že Ma­rić. Naj­ve­ći i glav­ni raz­log ukup­nog ras­ta pri­ho­da, a ujed­no i ve­lik iz­a­zov za Vla­du, do­da­je, jest ap­sorp­ci­ja fon­do­va Eu­rop­ske uni­je. S tim u ve­zi u Vla­di pre­dvi­đa­ju, na­ime, rast tzv. pri­ho­da od po­mo­ći od čak 78,5 pos­to u od­no­su na os­tva­re­nje 2015.

Na to­me, uos­ta­lom, uve­li­ke os­la­nja i plan ras­ta inves­ti­ci­ja (2,5 pos­to) kao važ­ne kom­po­nen­te BDPa, ali i pro­ji­ci­ra­ni pad sto­pe ne­za­pos­le­nos­ti te rast za­pos­le­nos­ti. Ove go­di­ne u Vla­di ra­ču­na­ju s pa­dom ne­za­pos­le­nos­ti ne­što is­pod 16 pos­to.

PA­TRIK MACEK/PIXSELL

Ti­ho­mir Ore­ško­vić i Zdrav­ko Ma­rić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.