Za dvi­je-tri go­di­ne vi­nje­te bi do­ni­je­le do­dat­nih 1,5 mi­li­jar­di ku­na za­ra­de

Ivan Da­dić, pro­met­ni struč­njak, je­dan je od su­di­oni­ka 40. struč­nog se­mi­na­ra o pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri i si­gur­nos­ti u pro­me­tu - CES­TE 2016., ko­ji se po­čet­kom ožuj­ka odr­ža­va u is­tar­skom No­vi­gra­du

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - DAR­KO BI­ČAK

Hr­vat­ska ima jed­nu od naj­ra­zvi­je­ni­jih mre­ža autocesta u Eu­ro­pi, a o pro­ble­mi­ma s nji­ho­vim fi­nan­ci­ra­njem, odr­ža­va­njem i na­jav­lje­nom mo­ne­ti­za­ci­jom te uvo­đe­njem vi­nje­ta bit će ri­je­či i na 40. struč­nom se­mi­na­ru o pro­met­noj in­fras­truk­tu­ri i si­gur­nos­ti u pro­me­tu - CES­TE 2016., pod vi­so­kim po­kro­vi­telj­stvom pred­sjed­ni­ce RH Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić u or­ga­ni­za­ci­ji tvrt­ke Tom sig­nal d.o.o. Zagreb, ko­ji će se po­čet­kom ožuj­ka odr­ža­ti u is­tar­skom No­vi­gra­du. Na do­sa­daš­njih 39 se­mi­na­ra go­to­vo sva­ke go­di­ne su­dje­lo­va­lo je vi­še od 300 struč­nja­ka iz po­dru­čja teh­ni­ke i teh­no­lo­gi­je pro­me­ta, pla­ni­ra­nja, pro­jek­ti­ra­nja, gra­đe­nja i odr­ža­va­nja ces­ta te si­gur­nos­ti ces­tov­nog pro­me­ta. Kva­li­te­tu i zna­čaj ma­ni­fes­ta­ci­je u ra­zvo­ju ces­tov­nog pro­me­ta po­t­vr­đu­je i či­nje­ni­ca da je ve­ći­na pre­zen­ti­ra­nih struč­nih i znans­tve­nih ra­do­va prak­tič­no primijenjena u ces­tov­nom pro­me­tu.

Je­dan od naj­du­go­vječ­ni­jih pa­ne­lis­ta na tom sa­vje­to­va­nju i je­dan od naj­ve­ćih pro­met­nih struč­nja­ka u Hr­vat­skoj je Ivan Da­dić, umi­rov­lje­ni pro­fe­sor Fa­kul­te­ta pro­met­nih zna­nos­ti u Za­gre­bu te struč­njak Ins­ti­tu­ta pro­me­ta i ve­za. Tim po­vodm raz­go­va­ra­li smo s prof. Da­di­ćem o naj­ve­ćim pro­ble­mi­ma hr­vat­skog pro­met­nog sus­ta­va.

Već se du­lje od de­set­lje­ća za­la­že­te za uvo­đe­nje vi­nje­ta na hr­vat­skim auto­ces­ta­ma. Sa­da je ta te­ma opet ak­tu­al­na. Oče­ku­je­te li da će se vi­nje­te stvar­no uves­ti u do­gled­no vri­je­me?

Du­go se go­vo­ri o vi­nje­ta­ma, a sa­da je mo­guć­nost nji­ho­va uvo­đe­nja ve­ća ne­go ikad. Ima­mo no­vog mi­nis­tra, Ole­ga But­ko­vi­ća, ko­je je mlad i či­ni mi se am­bi­ci­ozan. Oči­to pos­to­ji po­li­tič­ka vo­lja i pro­cje­nju­jem da bi se vi­nje­te već 1. si­ječ­nja 2017. uves­ti mo­gle prob­no, uz pos­to­je­ći sus­tav na­pla­te. Od 1. lip­nja slje­de­će go­di­ne sus­tav bi mo­gao za­ži­vje­ti u pot­pu­nos­ti.

Vi­nje­te bi za­si­gur­no olak­ša­le ži­vot vo­za­či­ma, no ko­li­ko bi one bi­le is­pla­ti­ve za Hr­vat­ske auto­ces­te i za sa­mu dr­ža­vu, kao vlas­ni­ka i glav­nog jam­ca za kre­di­te Auto­ces­ta­ma?

Mi sa­da ukup­no, uklju­ču­ju­ći HAC, ARZ i sve os­ta­le kon­ce­si­ona­re, od ces­ta­ri­na go­diš­nje upri­ho­di­mo oko dvi­je mi­li­jar­de ku­na. Či­nje­ni­ca je da 50 pos­to to­ga od­la­zi na tro­ško­ve sa­me na­pla­te. Da ne go­vo­rim ko­li­ko pos­to­je­ći sus­tav des­ti­mu­li­ra i us­po­ra­va pro­met auto­ce­es­ta­ma.

Sus­tav vi­nje­ta bi ko­štao naj­vi­še 10 pos­to ukup­ne vri­jed­nos­ti na­pla­te, a pro­met bi bio pu­no broj­ni­ji i br­ži. Pro­cje­nju­jem da bi već za dvi­je­tri go­di­ne vi­nje­te do­ni­je­le 1,5 mi­li­jar­di do­dat­nih ku­na, a u ko­nač­ni­ci i do tri mi­li­jar­de ku­na, či­me bi sus­tav autocesta pri­do­nio BDPu s je­dan pos­to. Či­nje­ni­ca da jed­na Slo­ve­ni­ja ima vi­šes­tru­ko ma­nje autocesta od Hr­vat­ske, a na go­diš­njoj ra­zi­ni os­tva­ru­je is­ti pri­hod kao i mi po­ka­zu­je ka­ko stvar funk­ci­oni­ra.

Na če­mu te­me­lji­te pro­cje­nu o ve­ćem bro­ju vo­zi­la na auto­ces­ta­ma, po­se­bi­ce ako se zna da su auto­ces­te u pra­vi­lu uda­lje­ne u gra­do­va i ni­su po­god­ne za kra­će tu­re?

Moj je stav da ima­mo jed­nu od naj­ra­zvi­je­ni­jih mre­ža autocesta uop­će, no ci­je­la je pri­ča pos­tav­lje­na na po­greš­nim kon­cep­ti­ma, od pro­jek­ti­ra­nja, fi­na­ci­ra­nja do uprav­lja­nja nji­ma. Nig­dje auto­ces­te ni­su to­li­ko uda­lje­ne od gra­do­va kao što je to slu­čaj s Hr­vat­skom.

Split je pri­mjer kro­nič­nog ned­stat­ka pro­miš­lja­nja pro­met­ne stra­te­gi­je. Od ru­ba gra­da do auto­ces­te je 18 ki­lo­me­ta­ra. Uz­mi­te Go­ogle maps ili bi­lo ko­ju dru­gu ge­ograf­sku apli­ka­ci­ju, iz­mje­ri­te i vi­djet će­te da ta­kav slu­čaj ne pos­to­ji. Kon­kret­no, u Spli­tu ima­te si­tu­aci­ju da ces­tom Tro­gir – Klis – Omiš na dan pro­đe 70 ti­su­ća vo­zi­la, a auto­ces­tom u naj­bo­ljem slu­ča­ju 10 ti­su­ća. Zagreb i Osijek su ta­ko­đer pri­mje­ri ne­funk­ci­onal­no­ga po­zi­ci­oni­ra­nja autocesta ko­je ni­su pri­mje­re­ne za pri­grad­ski pro­met.

Je­di­no je Ri­je­ka us­pješ­no ri­je­ši­la svo­ju obi­laz­ni­cu, ko­ja je do­bro in­te­gri­ra­na u pro­met­ni sus­tav, ka­ko autocesta, ta­ko i grad­ske pro­met­ne in­fras­truk­tu­re. Zbog to­ga je nuž­no na­pra­vi­ti niz no­vih pri­ključ­nih ces­ta na auto­ces­tu i na­pra­vi­ti no­vu re­gu­la­ci­ju obi­laz­ni­ca ka­ko bi se stvo­rio skla­dan i po­že­ljan pro­met­ni sus­tav.

Pro­cje­nju­je se da bi u slu­ča­ju uvo­đe­nja vi­nje­ta i ne­ke dru­ge ces­te, ko­je sa­da ni­su pod re­ži­mom na­pla­te, uš­le u sus­tav obvez­nih vi­nje­ta?

Da, to je nuž­no na­pra­vi­ti. Tu je ri­ječ, pri­je sve­ga, o grad­skim obi­laz­ni­ca­ma i br­zim ces­ta­ma. Ne vi­dim ni­kak­va raz­lo­ga za­što bi net­ko bio pri­vi­le­gi­ran ako ide iz Za­pre­ši­ća u Du­go Se­lo, što je za­gre­bač­ka obi­laz­ni­ca ko­ja ni­je pod na­pla­ta­om, u od­no­su na ono­ga tko ide iz Za­gre­ba u Kar­lo­vac. Iz­vjes­no je da bi pod na­pla­tu doš­le i obi­laz­ni­ce u dru­gim gra­do­vi­ma te br­za ces­ta Sveta He­le­na – Vr­bo­vec – Bjelovar.

Zbog če­ga se do­sad ni­je oz­bilj­no raz­ma­tra­lo uvo­đe­nje vi­nje­ta i uvi­jek se upo­zo­ra­va­lo na ne­ga­tiv­ne fi­nan­cij­ske efek­te tog pro­jek­ta?

Osob­no sam sta­va da je to bi­lo zbog ne­dos­tat­ka re­le­vant­nog zna­nja.

Vi­nje­te re­vi­ta­li­zi­ra­ju ci­je­li pro­met­ni sus­tav jer se, s jed­ne stra­ne, ras­te­re­ću­ju lo­kal­ne ces­te ko­je se on­da i ma­nje tro­še. Tu je i či­nje­ni­ca da sa­da ima­mo si­tu­aci­ju da je iz­me­đu Va­ra­ždi­na i Za­gre­ba te Za­gre­ba i Kar­lov­ca uz auto­ces­te go­to­vo pus­toš.

To je naj­na­se­lje­ni­ji dio Hr­vat­ske i, pri­mje­rom iz ra­zvi­je­nih ze­ma­lja Eu­ro­pe, to je ide­alan pros­tor za ra­zvoj lo­gis­tič­kih i dru­gih dje­lat­nos­ti. Zar zbi­lja mis­li­te da bi Ikea u Ru­gvi­ci bi­la i upo­la ova­ko us­pješ­na da pos­to­ji na­pla­ta ces­ta­ri­ne iz Za­gre­ba do nje?

Sma­tra­te li da je mre­ža autocesta do­volj­no ra­zvi­je­na ili ima po­tre­be za no­vim di­oni­ca­ma?

Kad se za­vr­ši pro­jekt auto­ces­te do Du­brov­ni­ka, za­vr­šit će se po­tre­ba za tak­vom vr­stom autocesta.

No, či­nje­ni­ca je da je na­ša pri­grad­ska pro­met­na in­fras­truk­tu­ra, go­to­vo u svim ve­ćim gra­do­vi­ma, ja­ko lo­ša. Sto­ga će se u slje­de­ćem raz­dob­lju tre­ba­ti po­ra­di­ti na to­me.

Tu pri­je sve­ga mis­lim na grad­nju no­ve za­gre­bač­ke obi­laz­ni­ce te de­re­gu­la­ci­ju Sla­von­ske i Ljub­ljan­ske ave­ni­je. U Spli­tu je ta­ko­đe nuž­no na­pra­vi­ti no­vu re­gu­la­ci­ju na re­la­ci­ji Tro­gir – Omiš. Bit će i pu­no pro­jek­ta, kao što sam već spo­me­nuo, na grad­nji ve­ćeg i guš­ćeg bro­ja pri­ključ­nih ces­ta na pos­to­je­ću mre­žu autocesta.

DA­VOR VIŠNJIĆ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.