Aci­je je kao ska­ku­ta­nje na jed­noj no­zi

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET -

pre­du­vjet za žu­pa­nij­sko pre­uzi­ma­nje ulo­ge no­si­te­lja ra­zvo­ja u svo­jim kra­je­vi­ma, neo­vis­no o to­me ko­li­ko ih je. Ka­ko god da bi­lo, taj pro­ces tre­bao bi bi­ti po­la­ziš­na toč­ku za bu­du­ću pre­ras­po­dje­lu ov­las­ti i od­go­vor­nos­ti sa sre­diš­nje na ni­že ra­zi­ne vlas­ti, s kraj­njim ci­ljem pri­bli­ža­va­nja svim gra­đa­ni­ma.

U smis­lu de­cen­tra­li­za­ci­je, pos­to­je li ide­je i pri­jed­lo­zi ko­jim mje­ra­ma i za­kon­skim rje­še­nji­ma se mo­že uči­ni­ti re­gi­onal­nu sa­mo­upra­vu efi­kas­ni­jom?

Či­nje­ni­ca je da je stu­panj de­cen­tra­li­za­ci­je op­će­ni­to vr­lo ma­li u Hr­vat­skoj. Ka­da go­vo­ri­mo o fi­nan­cij­skoj de­cen­tra­li­za­ci­ji, ni­sam za­do­vo­ljan s iz­no­si­ma sred­sta­va i na­či­nom ras­po­dje­le ko­ji tre­nut­no do­la­zi u op­ći­ne, gra­do­ve i žu­pa­ni­je i mis­lim da to sva­ka­ko tre­ba mi­je­nja­ti. Za­la­žem se za fi­nan­cij­sku de­cen­tra­li­za­ci­ju i po­ve­ća­nje udje­la lo­kal­nih i re­gi­onal­nih je­di­ni­ca u jav­nim pri­ho­di­ma i obve­za­ma, ali suk­lad­no to­me i za ve­će od­go­vor­nos­ti lo­kal­nih sre­di­na na na­čin da sa­me uprav­lja­ju svo­jim ra­zvo­jem, sa­me ras­po­la­žu svo­jim sred­stvi­ma, ali i sa­me sno­se od­go­vor­nost za svo­je dje­lo­va­nje. Jer ono­li­ko smo moć­ni, ko­li­ko ima­mo fi­nan­cij­skih sred­sta­va ko­ji­ma mo­že­mo ras­po­la­ga­ti. Vi­še nov­ca, vi­še auto­no­mi­je, vi­še ov­las­ti i vi­še od­go­vor­nos­ti, to je po me­ni naj­važ­ni­ja te­ma, a ne sa­mo broj JLRSo­va.

Mo­že li re­gi­onal­na ra­zi­na pre­uze­ti vi­še ov­las­ti po­put in­s­pek­cij­skih nad­zo­ra ili uprav­lja­nja ka­tas­tri­ma? Op­ći je stav svih žu­pa­nij­skih upra­va da bi spa­ja­nje ka­tas­tra, grun­tov­ni­ce te još ne­kih ure­da dr­žav­ne upra­ve sa žu­pa­nij­skim upra­va­ma otvo­ri­lo mo­guć­nost br­žeg i efi­kas­ni­jeg rje­ša­va­nja “pa­pi­ro­lo­gi­je”. Ka­ko to ar­gu­men­ti­ra­te?

Ne sa­mo da mo­že, ne­go i tre­ba. Žu­pa­ni­je bi tre­ba­le do­bi­ti ve­će ov­las­ti, npr. vo­đe­nje ka­tas­tra, grun­tov­ni­ce, in­s­pek­cij­ske nad­zo­re, ta­ko da bi re­for­ma mo­gla ići u smje­ru pre­uzi­ma­nju funk­ci­ja, pos­lo­va i za­da­ća ko­ji su sa­da u nad­lež­nos­ti ure­da dr­žav­ne upra­ve po žu­pa­ni­ja­ma. Tim vi­še što je i sa­da nad­lež­nost dr­žav­nih ure­da ogra­ni­če­na na vr­lo ma­li broj uprav­nih pos­lo­va ko­ji se mo­gu us­pješ­no in­kor­po­ri­ra­ti u nad­lež­nos­ti žu­pa­ni­ja, uz zna­čaj­no sma­nje­nje ukup­nog bro­ja za­pos­le­nih i bez ikak­va du­pli­ci­ra­nja nad­lež­nos­ti što je sa­da slu­čaj. Do­sa­daš­nje is­kus­tvo po­druč­ne (re­gi­onal­ne) sa­mo­upra­ve po­ka­za­lo je da žu­pa­ni­je ima­ju ka­pa­ci­te­te ko­ji­ma mo­gu us­pješ­no i učin­ko­vi­to obav­lja­ti sve za­dat­ke ko­je se pred njih pos­ta­ve. Pri­mje­ri­ce, kod iz­da­va­nja gra­đe­vin­skih do­zvo­la ko­je smo pre­uze­li 2008. go­di­ne, vi­di se pu­no kva­li­tet­ni­ji rad.

Fi­skal­na pot­ka­pa­ci­ti­ra­nost sva­ka­ko je je­dan od pro­ble­ma žu­pa­ni­ja. Ka­ko po­bolj­ša­ti fi­skal­ne ka­pa­ci­te­te žu­pa­ni­ja?

Op­će­ni­to, us­mje­re­nost na po­rez na do­ho­dak kao ključ­ni pri­hod, uz učes­ta­le pro­mje­ne u pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju is­ti, do­vo­di do “ne­re­da” u pla­ni­ra­nju i fi­nan­ci­ra­nju po­tre­ba žu­pa­ni­ja, gra­do­va i op­ći­na. Uz ovak­ve učes­ta­le in­ter­ven­ci­je u ovaj pri­hod od stra­ne sre­diš­nje dr­ža­ve, a bez od­go­va­ra­ju­ćih kom­pen­za­cij­skih mje­ra one­mo­gu­ću­je pro­vo­đe­nje pla­no­va re­gi­onal­nog ra­zvo­ja na ni­žim ra­zi­na­ma, kroz ucr­ta­ne stra­te­ške do­ku­men­te. Op­će­ni­to, pos­to­ji zna­čaj­na fi­skal­na ne­jed­na­kost me­đu hr­vat­skim žu­pa­ni­ja­ma i to je ele­ment ko­ji tre­ba uze­ti u ob­zir pri bi­lo kak­vom po­ku­ša­ju de­cen­tra­li­za­ci­je i re­gi­ona­li­za­ci­je. Ukup­ni ra­sho­di Va­ra­ždin­ske žu­pa­ni­je i nje­nih je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve, me­đu naj­ma­nji­ma su u RH, pro­ma­tra­no pro­sječ­no po sta­nov­ni­ku, što uka­zu­je na ra­ci­onal­no tro­še­nje pro­ra­čun­skih sred­sta­va. Me­đu­tim i uz ovak­ve ušte­de, fi­nan­ci­ra­nje jav­nih po­tre­ba, bez od­go­va­ra­ju­ćeg sta­bil­nog klju­ča pos­ta­je upit­no.

MARKO JURINEC/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.